„Ono što mora da urade Beograd i Priština je da rade na teškim i važnim pitanjima – kakav će život Srba na Kosovu biti“, ocenio je američki ambasador u Beogradu, Kristofer Hil, u intervjuu za Atlantski savet. Podsetio je da SAD žele uzajamno priznanje, ali i kazao da postoji čitav niz pitanja koja sada treba da se reše. „Nisam siguran kakva je svrha skakanja na ‘kraj igre’ kad nismo stigli ni do sredine“, poručio je.
Ambasador smatra da Beograd i Priština mora da pronađu način da krenu napred i da izbegavaju moguće krize.
„Trik je da se izbegne stvaranje problema koji hitno moraju da se reše u 11 sati uveče“, poručio je Hil.
Ambasador kaže da postoje mnoga pitanja koja treba da se reše u okviru dijaloga, uključujući i pitanje tablica, ali i precizira da je ključno pitanje oko kojeg su se strane dogovorile da razgovaraju, zapravo budućnost srpske zajednice na Kosovu, odnosno sporazum o Zajednici srpskih opština.
„Mislim da postoji razumevanje da moraju da se osvrnu na to i da vide šta može da se uradi kako bi učinili jasnim kako bi to trebalo da izgleda“, poručio je.
Hil je upitan ‘šta bi trebalo da uradi Priština kako bi se Srbi na Kosovu osećali sigurno u budućnost’.
Kazao je da će ostaviti svom kolegi – američkom ambasadoru u Prištini, da pruži savet o tome, ali je i dodao da se nada da će biti postignut dogovor po ovom pitanju, kako bi se krenulo ka rešavanju novih.
Hil precizira da postoji razumevanje da više ne sme biti novih kriza.
„Ono što mora da urade (Beograd i Priština prim. red.) je da rade na teškim i važnim pitanjima – kakav će život Srba na Kosovu biti i naravno, želimo da vidimo kompletnu normalizaciju odnosa između te dve zemlje jer, iskreno govoreći, oni će biti komšije dugo, dugo vremena“, naznačio je Hil.
Američki ambasador podseća da Evropska unija kao cilj dijaloga predstavlja potpunu normalizaciju odnosa, ali i da je stav Sjedinjenih Američkih Država da bi dijalog trebalo da se završi uzajamnim priznanjem.
Na pitanje „da li je priznanje nezavisnosti Kosova na stolu u Briselu“, američki ambasador je kazao da „ukoliko upitate EU šta misle pod tim ‘puna i potpuna normalizacija odnosa’, da najverovatnije misle na tako nešto“.
Sa druge strane, precizira da „šta god da je cilj“, da postoji čitav niz pitanja koja treba sada da se reše i da se upravo na njih posrednici u dijalogu fokusiraju.
Nisam siguran kakva je svrha skakanja na ‘kraj igre’ kad nismo stigli ni do sredine svega ovoga
Među njima je naveo pitanje energetike u vezi sa čim, kako kaže, „nije postojalo razumevanje, iako su blizu, o tome ko dobavlja struju, koji će troškovi biti i ko vrši naplatu“.
Hil takođe ukazuje na značaj rešavanja pitanja nestalih.
„Mnogi životi su izgubljeni u sukobu na Kosovu. Porodice žele da znaju šta je sa njihovim voljenima koje su izgubili“, rekao je.
Ukoliko se ova pitanja reše, „nebo je granica za Kosovo i Srbiju“, tvrdi američki ambasador.
Hil je, sa druge strane, konstatovao da je pitanje Kosova „veoma emotivno“ za mnoge Srbe.
„To ne znači da ono ne može biti rešeno, moramo da radimo na njemu blisko sa našim partnerima i da osiguramo da postoji razumevanje. Ali mislim da možemo da vidimo da može biti načinjen napredak“, poručio je ambasador odgovarajući na pitanje o tome da li je imala značaj u Beogradu poruka Gabrijela Eskobara da treba da se odustane od narativa da je Kosovo Srbija i da se pređe na narativ da su Kosovo i Srbija Evropa.
Srbija je ponosna zemlja – mahanje prstom i savetovanje nisu uvek najbolji način
Govoreći o stavu predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, o sankcijama Rusiji, američki ambasador je podsetio da su SAD pozvale Beograd da se uskladi sa Zapadom. Međutim, kaže da nije sve mračno po tom pitanju.
„Istorija je snažan teret za sve ove zemlje, a u slučaju Srbije, sama reč sankcije ima veoma teško značenje za mnoge Srbe, koji su preživeli veoma teška vremena 1990-tih godina pod sankcijama… Niko neće da udari dlanom i kaže ‘o, sad sam shvatio da ćemo odmah promeniti našu politiku’. Ali mislim da ako pogledate široki obim ovog pitanja, ako pogledate široki luk kuda Srbija ide – ona ide ka Zapadu”, ocenio je Hil.
Ujedno dodaje da je Srbija veoma ponosna zemlja.
„Ovde su veoma dugo i najbolji način da sa njima radimo je da im ne mašemo stalno prstom i da im dajemo savet“, kazao je Hil navodeći da treba da postoji saosećajnost i razumevanje.
O otvorenom Balkanu: Oni zaista žele nešto da urade, Kosovo i BiH da se pridruže
Ovaj ambasador je još jednom pružio podršku inicijativi otvoreni Balkan.
„Otvoreni Balkan je prvenstveno otvoren za svakog ko želi da se pridruži, a uzgred to uključuje i Kosovo“, poručio je.
Ujedno kaže da inicijativa podržava standarde EU u pogledu vladavine prava i propisa.
„Čini se da je ova inicijativa više fokusirana na to ‘hajde da nešto uradimo’, umesto, ‘hajde da proučavamo problem u narednih 10 godina’. Oni zaista žele nešto da urade. I za to im odajem velike zasluge. Rekao bih da su odnosi Srbije i Albanije toliko dobri kao što verovatno nikada nisu bili u istoriji. Otvoreni Balkan bi trebalo da dobije zasluge za to“, kazao je američki ambasador u Beogradu.
Rekao je i da bi voleo da vidi da se Kosovo i Bosna i Hercegovina priključe inicijativi, ali i da će to zavisiti od njih.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
