Hil: Izostanak napretka frustrirajući, EU ne želi članice koje imaju probleme sa susedima

Kandidat za novog američkog ambasadora u Srbiji Kristofer Hil poručio je pred Odborom za spoljne poslove američkog Senata, tokom pretresa o svojoj nominaciji, da ga zabrinjava to što se Beograd okreće Rusiji za određene nabavke za vojsku, te Kini kada je reč o zadovoljavanju infrastrukturnih potreba.

Ukazao je da bi Beogradu trebalo pokazati da Amerika nudi bolji model, od ruskih i kineskih ponuda.

„Od Drugog svetskog rata, 75 godina, Beograd smo posmatrali kao specijalno mesto gde ne želimo rast ruskog uticaja. Danas vidimo tačno ona pitanja u pogledu kojih bi trebalo da budemo oprezni i spremni da nešto uradimo…Ne treba da budemo samo oprezni, već i da budemo spremni da pokažemo da mi nudimo bolji model i alternative. Nije dovoljno reći da ima problema u prihvatanju kineskih i ruskih predloga. Moramo da pokažemo da je ono što mi imamo bolje za Srbiju. I to će biti moja namera, ako moja nominacija bude potvrđena”, istakao je Hil.

Američki diplomata je tokom pretresa istakao da Sjedinjene Države i evropski partneri podržavaju razvoj Srbije kao moderne, prosperitetne zemlje koja je u miru sa susedima.

„Srbija je ključna za stabilnost i napredak na Zapadnom Balkanu. Napredak Srbije je ključan za postizanje strateškog cilja Sjedinjenih Država da se revitalizuju naši evropski savezi, podrže demokratija i vladavina prava, unapredi ekonomska saradnja i rešavaju globalni i regionalni izazovi. Sjedinjene Države su i dalje posvećene produbljivanju bilateralnih odnosa sa Srbijom kroz dalju političku, ekonomsku i bezbednosnu saradnju“, poručio je Hil u Senatu.

Iskusni američki diplomata podsetio je da je diplomatsku karijeru počeo u Beogradu, da je kasnije učestvovao u procesu koji je kulminirao Dejtonskim sporazumom, te da se vratio u region kao ambasador u tadašnjoj Makedoniji i preuzeo dodatnu odgovornost kao specijalni izaslanik za Kosovo od 1998. do 1999. godine.

Ukazao je da je jedan od najvažijih preduslova za članstvo Srbije u EU – normalizacija odnosa sa Kosovom.

„SAD snažno podržavaju dijalog uz posredovanje EU kao najbolju šansu za obe strane da prevaziđu razlike. Kao što je predsednik Bajden naveo, SAD veruju da je uzajamno priznanje najbolji način da se oslobodi evropski potencijal Srbije i ojača regionalna stabilnost i bezbednost. Ako bude potvrđena moja nominacija, ohrabriću Srbiju da se ozbiljno i hitno angažuje da postigne kompromis“, rekao je Hil tokom pretresa.

U obraćanju je govorio i potrebi da se istraži smrt i kazne odgovorni za ubistvo braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla, za čije ubistvo 1999. članovi njihove porodice optužuju političkog funkcionera vladajuće Srpske napredne stranke Gorana Radosavljevića Gurija – nekada visoko pozicioniranog policijskog zvaničnika Srbije.

„Nastaviću da vršim pritisak da se sprovede puna istraga ubistva braće Bitići 1999. godine, trojice američkih državljana koji su ubijeni dok su bili u srpskom policijskom pritvoru. Posvećen sam tome da izvršim pritisak na srpsku vladu da osigura da se odgovorni privedu pravdi, bez obzira na rang i položaj“, istakao je Hil u svom obraćanju.​

Takođe, američki diplomata se u izlaganju dotakao i saradnje u oblasti ekonomije.

„Radiću na jačanju ekonomske budućnosti Srbije podsticanjem mera kojima se osnažuje klima za međunarodne investicije, jača infrastruktura, poboljšava energetska raznolikost i bezbednost. Gradi otpornost na štetni spoljni uticaj, između ostalog, Rusije i Kine. Srbija ima ogroman potencijal, sa obrazovanom i talentovanom radnom snagom. Firme sa sedištem u SAD su tokom poslednjih 20 godina uložile više od 4 milijarde dolara u Srbiju i zapošljavaju oko 20.000 ljudi“, podsetio je Hil.

Rekao je da će, kao ambasador Srbije, nastaviti da podržava američke kompanije koje istražuju prilike za ulaganje u Srbiju.

„Konačno, ako moja nominacija bude potvrđena, dalje ću razvijati pozitivni zamah nedavnih bilateralnih odbrambenih konsultacija – prvih za pet godina – da bi proširio obostrano korisnu odbrambenu saradnju. Srbija je važan bezbednosni partner SAD, naročito kroz 15 – godišnje partnerstvo sa Nacionalnom gardom Ohaja.

“Iako nije članica NATO, Srbija je aktivna u Partnerstvu za mir i dopinosi globalnoj bezbednosti, kao jedna od evropskih zemlja koja najviše doprinosi mirovnim operacijama u EU i misijama UN po glavi stanovnika“, zaključio je u izlaganju pred Odborom za spoljne poslove američkog Senata kandidat za američkog ambasadora u Srbiji – Kristofer Hil.

U odgovoru na pitanja senatora, članova Spoljnopolitičkog odbora, Hil je rekao da ga zabrinjava niz pitanja u pogledu savremene Srbije i Balkana.

Među njima je situacija u Bosni i Hercegovini, za koju Hil ocenio da je sve problematičnija zbog pokušaja Republike Srpske da se povuče iz zajedničkih institucija i samostalnog delovanja srpskog člana predsedništva Milorada Dodika. Naglasio je da je suština Dejtonskog sporazuma da se promene mogu sprovesti samo zajedno.

„Trebalo da blisko sarađujemo sa Srbima na zajedničkom stavu da moramo da podržimo jedinstvo Bosne. Srbi nemaju iluzije da ćemo se zalagati za neke jednostrane promene u Bosni….Treba da stavimo do znanja da je budućnost Republike Srpske u Bosni, a ne u nekom drugom entitetu”, naglasio je Hil i dodao da će, ako bude potvrđeno njegova nominacija, imati značajne razgovore o tom pitanju sa vladom u Beogradu.

„Važno da je da imamo jasne razgovore sa vladom u Beogradu da bi oni razumeli da su naši napori u pogledu BiH i celog Balkana i dalje ozbiljni i da ćemo pažljivo pratiti ko pomaže da se stvari okrenu u pravom smeru, a ko možda ne“, naglasio je američki diplomata.

Komentarišući dijalog Srbije i Kosova, Hil je ocenio da je izostanak napretka „frustrirajući“ i naglasio da Evropska unija ne želi članice koje imaju problema sa susedima. Poručio je da će biti važno pružiti pomoć Beogradu da reši neka pitanja u odnosima sa Kosovom.

Pretres u Odboru za spoljne poslove Senata prvi je korak potvrde nominacije Kristofera Hila.

Da bi se to dogodilo, čime bi bili ispunjeni uslovi da preuzme funkciju najvišeg diplomatskog predstavnika SAD u Srbiji, o tome je potrebno i da se izjasne svi članovi Senata – gornjeg doma američkog Kongresa.

„Srbija je ključna nacija u važnom delu sveta na Balkanu gde je još nezavršen posao kada je reč o punoj integraciji. Nalazi se na nekonzistetnom putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Važno pitanje je kako da poboljšamo odnose sa Srbijom i integraciju regiona“, rekao je Kardin.

Kristofer Hil iskusni je američki diplomata koji se na scenu vraća posle desetogodišnje pauze. Tokom karijere bio je savremenik balkanskih kriza i angažovan na okončanju rata u Bosni i Hercegovini.

Hil je bio je aktivan i tokom kosovske krize koja je epilog dobila intervencijom dela međunarodne zajednice 1999. godine – vojnom akcijom Severnoatlantske alijanse (NATO) u bivšoj Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ).

Obavljao je i funkciju pomoćnika državnog sekretara za istočnoazijska i pacifička pitanja. Predvodio je američku delegaciju tokom pregovora sa predstavnicima Severne Koreje o nuklearnom razoružavanju 2003.

Nezanemarljivo je i da deo javnosti u Srbiji ime Kristofera Hila povezuje sa administracijom bivšeg predsednika Bila Klintona, na koju građani ne gledaju sa simpatijama i povezuju je sa godinama sankcija, izolacije i naposletku NATO intervencijom na Kosovu.

Tome su prethodili neuspešni pregovori u Rambujeu u kojima je učestvovao Hil – primenjujući svoju takozvanu šatl diplomatiju.

U zvaničnoj biografiji šezdesetdevetogodišnjeg diplomate navedeno je da je Hil tokom 2021. predavao u Školi međunarodnih i spoljnih poslova njujorškog Kolumbija univerziteta.

Pre povlačenja iz diplomatije 2010. Hil je obavljao funkcije ambasadora u Iraku, Poljskoj i Makedoniji (danas Severna Makedonija prim. nov).

U svojoj ranijoj diplomatskoj karijeri, ukazano je u biografiji, Hil je bio član pregovaračkog tima koji je doprineo postizanju Dejtonskog sporazuma – čime su okončani ratni sukobi u Bosni i Hercegovini.

Uz to Kristofer Hil, kao američki ambasador u tadašnjoj Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji bio je angažovan i kao specijalni američki izaslanik za Kosovo, u vreme napetosti i sukoba 1998. i 1999. godine.

Posebno je bio angažovan u uspostavljanju komunikacije između lidera kosovskih albanaca Ibrahima Rugove i tadašnjeg jugoslovenskog vrha na čelu sa Slobodanom Miloševićem.

Posle aktivne diplomatske karijere, Hil je bio dekan Denverskog univerziteta i savetnik Olbrajt-Stounbridž grupe.

VOA