Hasani o Kosovu u SE i uslovima: Moraće da se sprovede odluka o zemlji V. Dečana i formira ZSO

FOTO: AFP

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog, osim naslova koji je adaptiran; jučerašnje izdanje)

Postoje tri uslova koja se mogu postaviti Kosovu tokom procene aplikacije, nakon što relevantna komisija sleti kako bi procenila situaciju na terenu. Prema mišljenju poznavaoca ove organizacije, Kosovo će morati da sprovede odluku Ustavnog suda o imovini manastira Dečani i o osnivanju Zajednice. Takođe smatraju da je problematično odbijanje da se u Skupštini izglasa nacrt Građanskog zakonika koji sadrži odredbu kojom se dozvoljava zajednica između osoba istog pola.

Kosovo će morati da pruži čvrste argumente da poštuje osnovne principe na kojima stoji Savet Evrope, kada nadležna komisija proceni situaciju na terenu pre nego što preporuči da li treba da bude primljena u ovu organizaciju ili ne.

Demokratija, ljudska prava i vladavina prava su tri vrednosti na kojima se zasniva Savet Evrope. Iako Kosovo dobro napreduje u pogledu Ustava i usvajanja zakona, stručnjaci ove organizacije naveli su tri osnovna uslova koja će se tražiti od Kosova.

Bivši predsednik Ustavnog suda, Enver Hasani, rekao je da je svaka država koja je primljena u Savet Evrope, bez izuzetka, morala da ispuni kriterijume koji su joj postavljeni u pogledu vladavine prava i ljudskih prava.

„Na primer, Jermeniji je postavljen kriterijum dekriminalizacije LGBT+ zajednice, jer je bilo krivično delo, ili ukidanje smrtne kazne. Ja sam siguran da će Kosovu u proceni koju će izvršiti Parlamentarna skupština staviti na agendu vrlo visoko kao uslov pitanje primene odluka Ustavnog Suda za imovinu manastira Dečani i osnivanje Zajednice kao međunarodnu ustavnu obavezu. Verujem da će skupštinska briga biti odnos prema građanskom zakoniku koji se tiče LGBT+ zajednice. To su ljudska prava, osnovni sastojci vladavine prava, ako se uzme u obzir spisak koji je sačinila Venecijanska komisija“.

On je rekao da se Savet Evrope striktno pridržava ekspertize Venecijanske komisije u pogledu ljudskih prava i da ih Savet Evrope ne uzima zdravo za gotovo.

Uprkos pozivima međunarodne zajednice, odluka Ustavnog suda kojom se Dečanima priznaje vlasništvo nad 22 hektara još nije sprovedena. Što se tiče Zajednice opština sa srpskom većinom, Ustav je utvrdio kršenja u svih sedam poglavlja sporazuma iz 2015, ali je zahtevao da se to pitanje vrati na sporazum iz 2013, čime je Zajednica postala deo kosovskog pravnog sistema. Aktuelna vlast, koju čini stranka koja se protivila Zajednici, nije dala signale da će sprovesti dogovor o ovom krovnom mehanizmu za opštine sa srpskom većinom.

Savet Evrope ima 46 država članica. Za prijem je potrebno dve trećine njihove podrške. Nade Kosova za pristupanje porasle su nakon isključenja Rusije iz ovog Saveta.

U okviru Saveta funkcioniše Evropski sud za ljudska prava, kome se građani mogu obratiti nakon iscrpljivanja pravnih sredstava na nacionalnom nivou.

Član 35 Konvencije Suda u Strazburu određuje da su činjenice protiv kojih se podnosi žalba, morale da se dogode nakon stupanja na snagu Konvencije u tuženoj zemlji. Ali, ima izuzetaka u nekoliko slučaja.

„Vaš zahtev se može prihvatiti ako se odnosi na kontinuiranu situaciju koja je započela pre ratifikacije i nastavila se nakon tog datuma; na primer „Sud je smatrao da je nadležan da odlučuje o nestanku lica koji se dogodio oko trinaest godina pre nego što je tužena država priznala pravo pojedinaca da podnesu pojedinačne tužbe Sudu“, kaže član 35. Konvencije.

Ali Hasani, koji je nekoliko godina radio u Savetu Evrope u ime Albanije, kaže da postoje trenuci kada članstvo može imati retroaktivno dejstvo. Prema njegovim rečima, referentna tačka za Kosovo bi mogla da bude 2008. godina.

„Verujem da će Kosovo dobiti rok od dana proglašenja nezavisnosti 2008. To je zato što smo primenili konvenciju i sve kriterijume koji proizilaze. Ali implementacija je bila kao da se ‘šminkamo’ bez ogledala, jer nismo imali merilo, telo koje kontroliše naše odluke, tako da je sada pristupanje Savetu Evrope dobra vest jer disciplinuje pravosuđe, Ustavni sud, povećava profesionalne standarde“, naglasio je Hasani.

On je izrazio uverenje da će građani Kosova zaraditi kolosalne sume, jer su, kako je rekao, neke odluke donete na veoma neprofesionalan način, što će imati finansijske reperkusije.

Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u Savetu Evrope 12. maja. Hasani je izrazio očekivanje da će epilog biti pozitivan, jer je, kako je rekao, stvorena drugačija klima.

„Ne zbog odlaska Rusije, već zato što se isključila iz bilo kakve bezbednosne politike u Evropi i predstavlja se kao egzistencijalni rival Zapadu. Shodno tome, ne može biti nikakvog uticaja na evropske strukture i evropske politike“, rekao je on.

Neposrednu podršku nakon prijave Kosovu je ponudila Nemačka. Ali, prema Hasaniju, i Francuska ima suštinsku ulogu.

„Uloga Francuske je ključna, jer je  ova zemlja zajedno sa Nemačkom ikona današnje Evrope. Mnogo zavisi od njene pozicije, jer sa nominalnog aspekta, odnosno sa 31 glasom, smatram da nije problem doći do Komiteta ministara nakon ocene Parlamentarne skupštine“, rekao je Hasani.

Kosovska aplikacija izazvala je reakciju Srbije koja je najavila intenziviranje kampanje za sprečavanje članstva, ali i povlačenje priznanja.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.