Izvor: Gazeta Express (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; sinoćno izdanje)
Bivši predsednik Ustavnog suda, Enver Hasani, izjavio je da je glavni razlog zašto Aljbin Kurti ne želi konstituisanje institucija direktno povezan sa Briselskim sporazumom i Ohridskim aneksom.
Hasani je rekao da je Kurti prihvatio stvaranje srpske političko-teritorijalne autonomije.
On je dodao da Kurti želi blokadom skupštine da podeli krivicu sa opozicijom.
Hasani je takođe istakao da je pitanje uspostavljanja srpske autonomije glavni razlog zašto zapadni saveznici i prijatelji Kosova uopšte ne intervenišu u procesu formiranja institucija.
Sledi njegov odgovor za Nacionalje:
Glavni razlog zbog koga gospodin Kurti ne želi konstituisanje institucija – ili, tačnije, želi da to uradi tako što će podeliti odgovornost sa opozicijom – direktno je povezan sa Briselskim sporazumom i Ohridskim aneksom. Kao što je poznato, gospodin Kurti je prihvatio stvaranje srpske političko-teritorijalne autonomije, koja se u pravno-tehničkom smislu, u ovim sporazumima iz 2023. godine koje je on odobrio, naziva samouprava. To je stručni termin koji se u zapadnoj kulturi koristi kao zajednički naziv za sve vrste autonomija.
Pored ovih sporazuma, on je prihvatio i Nacrt statuta Evropske unije, koji bi trebalo da bude prosleđen Ustavnom sudu odmah nakon formiranja nove vlade.
Briselski i Ohridski sporazum, zajedno sa evropskim Nacrtom statuta, čine suštinu materijalnog ustava koji je sam izgradio gospodin Kurti – i on je toga svestan. U trenutku kada ih je prihvatio, nije bio svestan njihovih razmera, ali je to kasnije shvatio. Ove obaveze, na štetu Kosova, moraće bez izuzetka da sprovodi buduća vlada, ko god da bude na vlasti.
Zbog toga gospodin Kurti, ponašanjem kojim opstruiše formiranje novih centralnih institucija, pokušava da podeli odgovornost sa opozicijom, kako krivica ne bi ostala samo na njemu. Ali taj otpor ima granice i jednog dana će biti slomljen, jer nema drugog puta. Tada Kosovo više neće raspravljati o tome da li će se autonomija sprovoditi, već samo o brzini njenog sprovođenja.
Primer za to je slučaj Saveta Evrope: izgubili smo šansu, iako smo sproveli odluku o vraćanju zemljišta Manastiru Dečani, ali smo to učinili prekasno. Isto će se dogoditi i sa Briselskim sporazumom i Ohridskim aneksom o srpskoj autonomiji na Kosovu. Svaki otpor, svako isključivanje Srba iz institucija i svaki oblik diskriminatorne neintegracije samo ubrzava i legitimizuje osnivanje autonomije.
Pitanje uspostavljanja srpske autonomije, prema obavezama koje je gospodin Kurti preuzeo u Briselu i Ohridu 2023. godine, glavni je razlog zašto se Zapad – saveznici i prijatelji Kosova – uopšte ne mešaju u proces formiranja institucija, kao što su to činili ranije. Njih zanima isključivo prosleđivanje evropskog Nacrta statuta Ustavnom sudu, a zatim sprovođenje srpske autonomije. Za njih nije važno ko je na vlasti, jer znaju da će svaka buduća vlada biti primorana da sprovede ovu međunarodnu obavezu Kosova. Upravo tu leži problem Albina Kurtija – nigde drugde.
Ceo intervju:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
