Izvor: Gazeta Express (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Enver Hasani kaže da je u politici „sve moguće“, ali ne vidi korist niti sigurnost za vlast Aljbina Kurtija od mogućnosti da Vjosa Osmani ostane u predsedničkoj fotelji i naredni petogodišnji mandat.
Bivši predsednik Ustavnog suda rekao je u pisanom intervjuu za Gazeta Express da ne veruje da će Kurti „rizikovatri nove izbore“ zbog Osmanijeve. Kaže da je lider Pokreta Samoopredeljenje već „dostigao granice slobodnog glasa“ i da, ma koliko se broj glasova za njega u budućnosti povećavao, „nikada neće moći da njemu, niti bilo kome drugom, obezbedi komfor samostalnog odlučivanja o formiranju vlade i izboru predsednika Republike“.
Govoreći o rezultatu LVV-a na parlamentarnim izborima 28. decembra, Hasani kaže da su presudni bili „trošenje enormnih suma javnog novca radi dobijanja izbora“ i „izostanak aktivnog političkog otpora“ opozicije. Tako je, prema njegovim rečima, glasanje postalo niti slobodno, niti pošteno.
Brisel i Vašington imaju samo jednu brigu u vezi sa Kurtijevom vladavinom, kaže Hasani, a ona se, prema njemu, odnosi na „sprovođenje Ohridskog aneksa, odnosno na stavljanje u život srpske autonomije, koju je gospodin Kurti prihvatio u Ohridu 2023. godine. Ništa drugo!“. Kaže da se jačanje „srpske autonomije“ vidi kao „jedino rešenje za zaštitu kosovskih Srba od centralne vlasti“ i da su potezi Kurtijeve vlade za međunarodnu zajednicu dodatno pojačali hitnost primene Ohridskog aneksa.
Ustavni sud razmatra to da li Srpska lista, kao partija koja je ponovo osvojila većinu glasova Srba, u Skupštini treba da bude predstavljena potpredsednikom, ili na toj poziciji može biti izabran i Nenad Rašić. Za Hasanija je jasno da, prema Ustavu, potpredsednik mora biti „iz redova poslanika Skupštine koji drže garantovana mesta srpske zajednice“.
„Gospodin Rašić predstavlja srpsku zajednicu, ali nije većina srpskih poslanika u Skupštini Kosova. On može biti dobar čovek i kosovski patriota, razuman i tako dalje, ali te osobine važe kada neko traži zeta, a ne predstavnika jedne kosovske zajednice. Predstavljanje se određuje glasanjem i na osnovu Ustava i zakona.“
Profesor međunarodnog prava komentarisao je i hapšenje Nikolasa Madura, svrgnutog predsednika Venecuele. On sada vidi „povratak ka desnici i konzervativizmu u čitavoj Latinskoj Americi, kako bi se prekinulo sa tradicijama ekstremne levice, uvezetim iz bivšeg Sovjetskog Saveza“.
Rekli ste da je predsednica Vjosa Osmani prekršila Ustav mandatom koji je dala Gljauku Konjufci za formiranje nove vlade. Sada, kada se niko nije žalio Ustavnom sudu po ovom pitanju, da li će se kršenje koje spominjete, smatrati „nebitnim“, s obzirom na to da ga Sud neće razjasniti?
Svako kršenje Ustava koje ne završi na Ustavnom sudu – „odnese vetar“, kako narod kaže. Bilo je i mnogo drugih slučajeva tokom mandata današnjih vlasti, ali nisu završili na Ustavnom sudu, jer odluku o upućivanju predmeta Sudu donosi politika, a tamo su računice drugačije. U slučajevima kada nema intervencije Ustavnog suda, uprkos očiglednom kršenju Ustava, važi princip pretpostavke ustavnosti delovanja ili nedelovanja ustavnih subjekata.
Kako ste videli rezultat koji su proizveli parlamentarni izbori 28. decembra? Govorili ste o „političkim proračunima“ predsednice Vjose Osmani i vršioca dužnosti premijera Aljbina Kurtija. Da li je ovo rezultat tog „proračuna“?
Dva faktora su bila presudna. Prvi se odnosi na trošenje enormnih suma javnog novca radi dobijanja izbora. Ako se nekada govorilo o punjenju glasačkih kutija da bi se osvojila i zadržala vlast, ovde imamo punjenje džepova novcem kako bi se glasačke kutije napunile određenom vrstom birača – birača u korist aktuelne vlasti. Smatram da je to imalo ogroman efekat, ako se uzme u obzir suma javnog novca koja je podeljena za glasove. Ovde se ne računa novac koji se daje „ispod ruke“, već samo onaj koji je vlast sama javno prijavila, a koji prelazi 400 miliona evra.
Drugi faktor odnosi se na izostanak aktivnog političkog otpora opozicije kako bi se sprečila ovakva raspodela javnog novca i, uopšte, predaja opozicije pred zlom koje se otvoreno videlo svakog dana pred glasanje. Ova dva faktora čine glasanje 28. decembra 2025. godine ni slobodnim ni poštenim.
Kako mislite da će Aljbin Kurti vladati, imajući u vidu njegove odnose sa Briselom i Vašingtonom? Da li mu u tome pomaže ubedljiva pobeda na izborima?
Brisel i Vašington nisu imali zabrinutost u vezi sa vladavinom Aljbina Kurtija. Njihova jedina briga odnosi se na sprovođenje Ohridskog aneksa, odnosno na stavljanje u život srpske autonomije koju je gospodin Kurti prihvatio u Ohridu 2023. godine. Ništa drugo! Našim međunarodnim prijateljima potrebna je adresa sa novim političkim legitimitetom, a ta adresa je u rukama gospodina Kurtija.
Nereagovanje međunarodne zajednice na regularnost izbora upravo je povezano sa tim: njihovom hitnošću za formiranje srpske autonomije, koju vide kao jedino rešenje za zaštitu kosovskih Srba od centralne vlasti. Represivne akcije kosovskih vlasti tokom prethodnih godina dodatno su pojačale hitnost implementacije Ohridskog aneksa.
SAD su zatražile sprovođenje sporazuma sa Srbijom. Da li mislite da će pritisak po ovom pitanju postati konkretniji?
Da. Bez sumnje. Zato što je sve jasno i nema veze sa izborima u Srbiji, budući da se traži sprovođenje obaveza preuzetih u Ohridu. Njihova primena u očima birača u Srbiji ne predstavlja ozbiljan problem, jer se odnosi na međunarodne odnose (neometanje članstva Kosova u međunarodnim strukturama), a ne na unutrašnje ustavne odnose, kao što je slučaj sa Kosovom.
Vjosa Osmani govorila je o usklađenim stavovima sa Albinom Kurtijem, dok je izrazila ambiciju da ostane i dalje na mestu predsednice. Da li to vidite kao moguće?
Gospođa Osmani imala je dodatnu političku vrednost 2021. godine. Na poslednjim izborima, ako apstrahujemo finansijsku intervenciju radi deformisanja političke volje građana, njena dodatna vrednost je nestala. Ovo je politika i sve je moguće, ali ne vidim korist niti sigurnost za vlast gospodina Kurtija sa Vjosom na istoj poziciji.
Njen mandat se završava 7. aprila. Koji je krajnji rok za izbor predsednika prema Ustavu?
Prema članu 86.2 Ustava Republike Kosovo, izbor predsednika Republike mora se izvršiti najkasnije trideset (30) dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika. To znači da se izbor mora desiti najkasnije poslednjeg dana pre isteka tih trideset dana. Kada tačno – neka izračunaju oni koji za to imaju interes.
Ako se to ne desi, odnosno ako Skupština ne izabere predsednika Republike najkasnije jedan dan pre nego što počnu poslednjih trideset (30) ustavnih dana mandata gospođe Vjose Osmani, tada zemlja automatski ide na izbore. Oni se, prema članu 86.5 Ustava, održavaju u roku od četrdeset pet (45) dana. To znači da ne može biti glasanja za predsednika Republike nakon ulaska u ustavni rok od trideset dana.
To takođe znači da, na dan kada gospođi Osmani istekne mandat, tu funkciju preuzima vršilac dužnosti predsednika Republike, dok gospođa Osmani donosi dekret o raspisivanju novih izbora.
U članu 82.1 (3) Ustava postoji i drugi ustavni rok od šezdeset (60) dana za automatski odlazak na izbore, ali on se odnosi na situacije koje nemaju veze sa istekom mandata predsednika, kao što je bio slučaj Pacoli. Taj rok je apsolutan – svaki put kada mesto predsednika ostane upražnjeno, postoji šezdeset dana da se izabere, u suprotnom se Skupština raspušta i ide se na izbore.
Kurti je nedavno govorio o poteškoćama koje bi mogle da se pojave u pokušaju eventualnog reizbora Osmanijeve. Verujete li da bi mogao da traži neko konsenzualno ime ako vidi da Osmani nije prihvatljiva?
Kao što sam rekao, ovo je čista politika i sve je moguće. Ne verujem da gospodin Kurti rizikuje nove izbore, jer je dostigao granice slobodnog glasa i, ma koliko taj broj u budućnosti bio veliki, nikada neće moći da njemu ili bilo kome drugom obezbedi komfor samostalnog odlučivanja o formiranju vlade i izboru predsednika Republike. Čak je i njegova poslednja pobeda, uz sve finansijske manipulacije, ostvarena u koaliciji sa drugima.
Ustavni sud razmatra izbor Nenada Rašića za potpredsednika Skupštine u oktobru prošle godine. Rekli ste da Skupština nije bila zakonito konstituisana, već proglašena takvom „na arbitraran način“. Šta očekujete da će Ustavni sud odlučiti?
Tako sam rekao i tako jeste prema Ustavu Kosova. Član 67.4 Ustava jasno propisuje da srpski potpredsednik mora biti iz redova poslanika koji drže garantovana mesta srpske zajednice. Dakle, reč je o onima koji predstavljaju Srbe i koji čine većinu među srpskim poslanicima u Skupštini Kosova.
Gospodin Rašić predstavlja srpsku zajednicu, ali ne i većinu srpskih poslanika u Skupštini Kosova. Može biti dobar čovek i kosovski patriota, razuman i slično, ali te osobine važe kada neko traži zeta, a ne predstavnika jedne kosovske zajednice. Predstavljanje se određuje glasanjem i na osnovu Ustava i zakona.
Upravo zbog eliminacije srpskog predstavnika sa mesta potpredsednika Skupštine Kosova došlo je do prekida strateškog dijaloga sa SAD. To svako treba da zna.
Globalna pažnja sada je usmerena na hapšenje Nikolasa Madura, svrgnutog lidera Venecuele. Šta ovaj američki potez znači za međunarodni poredak i kako mislite da će SAD dalje postupati u Venecueli?
Ono što se dogodilo u Venecueli sa bivšim predsednikom Madurom nije ništa drugo do sprovođenje američke nacionalne strategije u spoljnoj politici, zacrtane u nacionalnom planu, gde zapadna hemisfera ima veliku specifičnu težinu zbog rastućih tendencija Kine i Rusije da se umešaju u taj deo sveta.
Od 1823. godine, kada je započela Monroova doktrina, dopunjena Ruzveltovom doktrinom početkom 20. veka, koja SAD daje pravo da sprečava svaki kolonijalizam, spoljašnje mešanje i uticaj, Amerikanci su s posebnom pažnjom nadzirali političke režime u tom regionu. Čak i tokom Hladnog rata, kada je postojao realan rizik od sukoba između SAD i bivšeg Sovjetskog Saveza, Amerikanci nisu oklevali da brane svoje interese u tom delu sveta.
Sada, kada ni Kina ni Rusija nemaju snagu da osujete američki projekat tamo, takva američka politika je još efikasnija, što se jasno vidi iz regionalnih reakcija.
Postoji povratak ka desnici i konzervativizmu u čitavoj Latinskoj Americi, kako bi se prekinulo sa tradicijama ekstremne levice uvezene iz bivšeg Sovjetskog Saveza. Ovo je poslednje te vrste i taj režim tamo ima odbrojane dane.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
