Haradinaj završio ispitivanje u Hagu, branio se ćutanjem

Haradinaj u Hagu

Vest je ažurirana

Kosovski premijer u ostavci Ramuš Haradinaj branio se ćutanjem i tako završio današnje ispitivanje pred Specijalizovanim tužilaštvom u Hagu u svojstvu osumnjičenog.

„Danas sam se javio kao osumnjičeni kako bi obavio zakonsku obavezu na osnovu poziva Specijalizovanog tužilaštva. Dobio sam pravni savet da uopšte ne odgovaram na pitanja. Time sam završio obavezu prema sudu. Druge obaveze nemam“, kazao je Haradinaj po izlasku iz zgrade tužilaštva.

Istakao je da nije upoznat o čemu se radi u njegovom slučaju.

„Tražili smo objašnjenje [zašto je pozvan] ali nismo dobili, radi se o mojoj ulozi u OVK (Oslobodilačka vojska Kosova) ali ne nešto konkretno. Iskoristio sam pravo koje mi pruža zakon, da se branim ćutnjom i s ovim sam završio svoj zadatak. Nisam dobio konkretne informacije, osim toga da se priča o mojoj ulozi u OVK“, kazao je Haradinaj.

„Ne očekujem optužnicu jer znam svoje zakonsko stanje“, dodao je kosovski premijer u ostavci.

Haradinaj je nešto pre 10 časova ušao u zgradu suda. Posle njega je ušla i njegova supruga Anita, koja je nakon nekoliko minuta napustila zgradu.

Prava osumnjičenog, o kojima se obaveštava pre ispitivanja, predviđaju pravo da bude obavešten da postoje osnovi sumnje da je izvršio krivično delo iz nadležnosti Specijalizovanih veća, pravo da se brani ćutanjem, pri čemu se to pravo ne uzima u obzir prilikom utvrđivanja krivice ili nevinosti.

Specijalizovano tužilaštvo, odnosno Specijalni sud, je kosovski sud sa sedištem u Hagu koji sprovodi istragu zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i drugih krivičnih zločina u vezi navoda iz Izveštaja Saveta Evrope 2011. godine.

U tom izveštaju piše da su zločine navodno počinili pripadnici „Oslobodilačke vojske Kosova“ (OVK) u periodu od 1998. do 2000. godine. Ovaj sud ima nadležnost nad krivičnim delima izvršenim na Kosovu između 1. januara 1998. i 31. decembra 2000. godine. Iako kosovski, sud finansira Evropska unija i u njemu radi međunarodno osoblje.

Umesto na Kosovu, sud se nalazi u Hagu a jedan od razloga je bojazan od zastrašivanja svedoka „budući da se radi o osetljivom pitanju i tome da se mogući osumnjičeni od pojedinih delova kosovskog društva mogu smatrati borcima za slobodu“, saopštila je Vlada Holandije još 2016. kada je odlučila da udomi ovaj sud.

Istovremeno, bivši predsednik Skupštine Kosova, Jakup Krasnići, koji je jutros stigao u zgradu Specijalizovanog tužilaštva u Hagu, napustio je zgradu tužilaštva, pritom izjavljujući da je ispunio svoju dužnost ali nije kazao kako je postupio pred tužiocem. Krasnići je tokom rata na Kosovu bio portparol i član Štaba OVK.

Haradinaj je 19. jula podneo ostavku sa premijerske pozicije upravo zbog poziva iz Haga. Kako je rekao, time je želeo da zaštiti Kosovo.

„Nisam mogao da državu odvedem pred istražitelja. Iz tog razloga sam podneo ostavku, kako bih očuvao čast države, predsednika Vlade“, kazao je on u intervjuu za RSE.

Pojedini na Kosovu ovaj sud smatraju nepravednim budući da će, kako kažu, suditi samo jednoj etničkoj grupi, dok će navodni zločini kosovskih Srba ostati nekažnjeni.

Ovo je inače treći put da Haradinaj odlazi za Hag. Ostavku sa premijerske pozicije podneo je i 2005. kada se dobrovoljno predao Haškom tribunalu gde je bio optužen za ratne zločine. Sedam godina kasnije, 2012. je oslobođen svih optužbi. Bilo je to ponovljeno suđenje, nakon što je isti sud 2008. godine doneo oslobađajuću presudu po optužbama u vezi kršenja ratnih zakona.

Haradinaja, bivšeg komandanta OVK-a u zoni pod nazivom „Dukađini“ prva optužnica je teretila za okrutno postupanje, torturu i ubistva ljudi zatočenih u improvizovanim logorima.

Ova institucija, formirana nakon što je Skupština Kosova usvojila potrebno zakonodavstvo, postala je potpuno funkcionalna jula 2017. kada je usvojen Pravilnik o postupku i dokazima za vođenje krivičnog postupka.

Na istrazi navodnih zločina, trenutno radi treći po redu tužilac – Džek Smit.

Podsetimo, prvi tužilac Specijalnog istražnog tima Amerikanac Klint Vilijamson je nakon istrage 2014. saopštio da je došao do dokaza koji su dovoljni za podizanje optužnice. Nakon formiranja suda, istragu navoda o zločinima nastavlja tužilac Dejvid Švendimen, takođe Amerikanac, ali on je u martu 2018. godine, umesto 2020, otišao sa te pozicije nakon isteka mandata u američkoj diplomatskoj službi. Na njegovo mesto dolazi novi američki tužilac Džek Smit.

Da bi se podigla optužnica, Specijalizovani tužilac mora da se uveri da „postoji dobro utemeljena sumnja da je osumnjičeni izvršio ili da je učestvovao u izvršenju krivičnog dela iz nadležnosti Specijalizovanih veća“, na osnovu Pravilnika o postupku.

Ispitivanja visoko rangiranih osoba iz nekadašnje „Oslobodilačke vojske Kosova“ u Specijalizovanom tužilaštvu Kosova sa sedištem u Hagu, traju od januara ove godine. Iz organizacije ratnih vetarana Kosova, prethodno su za Radio Slobodna Evropa (RSE) izneli da je na razgovor do sada pozvano više od 40 osoba u različitim kapacitetima.

Specijalni sud je četvrti po redu koji se bavi istragom navodnih zločina pripadnika „Oslobodilačke vojske Kosova“. Pre njega, ovim pitanjem bavio se i UNMIK, (misija UN-a na Kosovu) Haški tribunal i EULEX (Misija EU za vladavinu zakona).

Najstrožija kazna koju Specijalni sud može izreći osuđenoj osobi je kazna doživotnog zatvora. Zatvorska kazna će se izdržavati u državi koju odredi predsednik Specijalnog suda, a iz spiska država koje izraze spremnost da prihvate osuđene osobe.

Do sada ni jedna optužnica nije podignuta.

RSE

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.