"Nikada nećemo priznati nezavisnu Kataloniju. Kosovo i Katalonija nemaju ništa zajedničko i povlačiti neku vrstu poređenja nema nikakvog smisla," izjavio je premijer Kosova, Ramuš Haradinaj, u intervjuu za madridski dnevnik El Pais. "Kosovo je nastalo u raspadu Jugoslavije, nakon krvavog sukoba u kom su svi ratovali sa svima. To nije slučaj sa Španijom, gde se poštuju građanska i politička prava," ocenio je i odbacio pozivanje, kako je naveo El Pais, katalonskih separatista na „kosovski model“. Haradinaj ističe i da poslednjih godina nije bilo zvaničnih poseta katalonskih političara Kosovu, te da Priština ne bi priznala nezavisnost Katalonije "ni pod kojim uslovima".
|
Međunarodni trbunal ili nacionalni sud "Uopšte se ne plašim," odgovorio je Haradinaj na pitanje El Paisa o njegovoj ličnoj ulozi u ratnim zločinima 1998. i 1999. i mogućnosti da bi moglo da mu se sudi pred Specijalnim sudom u Hagu, odnosno, kako se u tekstu navodi – "međunarodnim sudom u Hagu". "Već sam prošao kroz najviše međunarodne sudove, dvaput mi je suđeno, u ponovnoj presudi sam oslobođen. Nisam pod istragom. Ali kritikujem dve odlike tog suda. Prvo je činjenica da se on nalazi izvan zemlje i da ima strane stručnjake i pravnike, a trebalo bi da bude ovde; drugo, fokusiran je samo na počinioce zločina iz redova OVK – kosovske Albance. Žrtve i počinioce bi trebalo procesuirati bez obzira na etničko poreklo, ali sada je kasno da se to ispravi," rekao je Haradinaj. |
"Uvredljivo je porediti represiju pod Miloševićem sa vladavinom prava u Španiji," ocenio je dalje.
El Pais konstatuje pojačan napor zvaničnika iz Prištine da utiču na odluku Madrida da bojkotuje predstojeći samit EU-Zapadni Balkan.
Španski premijer Marijano Rahoj uložio je sredinom aprila veto na nacrt deklaracije koju bi na samitu 17. maja u Sofiji trebalo da potpišu svih 28 članica Unije, podseća El Pais.
Pored Španije, nezavisnost Kosova nisu priznali još i Kipar, Grčka, Rumunija i Slovačka.
Prethodno su upravo i Rumunija i Kipar, kako je javio RSE, "potvrdili da se protive ravnopravnom učešću Kosova" na samitu u Sofiji.
Nezvanične informacije su i da je Rahoj svoje učešće uslovio zahtevom da predstavnik Kosova bude potpuno "skrajnut" – da mu ne bude dozvoljeno da uzme reč, niti da sedi za istim stolom sa ostalim liderima EU i Zapadnog Balkana.
Svestan da "neće imati priliku za fotografiju sa Rahojem" i da "možda neće ni da se sastane sa španskom delegacijom" u Sofiji, prenosi madridski medij, Haradinaj naglašava da se Kosovo oslanja na razumevanje zemalja u okruženju koje su članice EU:
"Premijer [Bugarske] Borisov odražava regionalnu realnost, jer uviđa potrebu za integracijom. On je svestan da Srbija može da napreduje ako to i Kosovo može. Veto protiv Kosova samo odlaže pristupanje Srbije i drugih zemalja regiona. I omogućava uticaj neprijateljima regiona da bi podrili napore Brisela u ovom delu sveta."
"Nadam se da će nam sve balkanske zemlje, ali i Madrid, pomoći da postanemo deo evropske porodice, kako ne bismo postali jedna od crnih rupa u regionu, izloženi zloupotrebi neprijatelja," dodao je Haradinaj.
Precizirao je da misli na Tursku i Rusiju koja je, navodi El Pais, već ostvarila uticaj u Crnoj Gori, Srbiji i Makedoniji.
"Mi smo odabrali stranu," naveo je Haradinaj:
"Deo smo Evrope i Atlantskog saveza. Naša demokratija je mlada, ali naš cilj je da postanemo deo evro-atlantske porodice i da gradimo dobre odnose sa SAD. Nismo pod ruskim uticajem. Moskva deluje oprezno i ne pokušava otvoreno da destabilizuje region, ali smo zabrinuti zbog određenih aktivnosti sa ruske agende ovde."
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
