Na jučerašnjem sastanku sa kosovskim predsednikom, Hašimom Tačijem, nije dogovoren stav o dijalogu sa Beogradom, poručio je lider AAK, Ramuš Haradinaj, i najavio da će upravo zbog toga uputiti pozive svim političkim liderima kako bi započeli pripreme za konferenciju o jedinstvu u dijalogu. Međutim, najveće političke stranke na Kosovu nisu oduševljene ovom idejom.
Kosovski predsednik tokom jučerašnjeg dana imao je niz sastanka sa liderima parlamentarnih stranaka, sa kojima je, kako je rekao, razgovarao o dijalogu Beograda i Prištine, političkoj situaciji na Kosovu, unutrašnjoj i spoljašnjoj konsolidaciji, budućnosti u EU i NATO.
Tači se sastao i sa Haradinajem, nakon čega je poručio da lider AAK „podržava zajednički stav o pitanjima koja su od državnog interesa“, ali i da je na sastanku rečeno da je jedinstvo od presudnog značaja.
Međutim, prema navodima bivšeg kosovskog premijera, Ramuša Haradinaja, na sastanku nije bio dogovoren stav o dijalogu sa Beogradom, te će on upravo zbog toga uputiti pozive svim političkim liderima kako bi započeli pripreme za konferenciju o jedinstvu u dijalogu.
„Budući da se danas nismo dogovorili o stavu, u nastavku svoje jučerašnje inicijative obraćaću se pojedinačnim pozivima da se sastanem sa svim šefovima kosovskih parlamentarnih stranaka, da započnemo pripreme za konferenciju o jedinstvu u dijalogu, gde bi mogli da dođemo do jedinstvenog političkog stava, pre nego što bude prekasno. Faza ličnih promocija je završena. Sada je vreme za jedinstvo oko Kosova“, poručio je Haradinaj u jučerašnjoj objavi na Fejsbuku.
A u susretu sa Tačijem bivši kosovski premijer je ponovio svoj „nepokolebljiv stav“ da ukoliko Kosovo bude predmet razgovora o teritorijama, a ne kao ravnopravna strana, „kao što je to danas sa taksama od 100 odsto, da „ceo epilog oko konačnog sporazuma o međusobnom priznanju Kosova i Srbije neće uspeti“.
Haradinaj je ideju o održavanju konferencije o jedinstvu u dijalogu koja bi se održala u Prištini, a kojoj bi prisustvovali lideri političkih partija na Kosovu, kao i predstavnici EU i SAD, javno saopštio u nedelju.
Razlog za održavanje jedne ovakve konferencije vidi u „podeljenoj političkoj sceni na Kosovu“, ali i ocenjuje da je proces dijaloga Beograd-Priština kompromitovan
„Politički blok koji želi da ukine takse vodi čovek koji se zalaže za teritorijalnu razmenu – to je predsednik Tači. Drugi blok na čelu sa Kurtijem i predsednicom parlamenta, Vjosom Osmani, se preračunao, jer želi da ukine takse bez dogovora sa SAD“, dodao je.
Ujedno je optužio kosovskog premijera, Aljbina Kurtija i predsednicu kosovske skupštine, Vjosu Osmani, da su proces pregovora predali Tačiju. Nazvavši ih „političke muve“, tvrdi da se sada „kriju u okviru EU“.
Međutim, ova ideja nije naišla na odobravanje pokreta Samoopredeljenje
Iz ove stranke je za Gazeta Express rečeno da se Haradinaj sastaje sa Tačijem, ali ne i sa Kurtijem, te mu poručuju da bi trebalo da podrži kosovsku vladu, a ne da pokušava da „vrati Hašima Tačija u igru“.
Slažu se ujedno sa Haradinajem da postoje dva bloka:
„Oni koji su krali i bavili se kriminalnim aktivnostima i oni koji su dobili podršku naroda za velike promene i ekonomski razvoj i imaju međunarodnu podršku“.
Zvaničnik PDK, Enver Hodžaj, takođe nije oduševljen ovom idejom.
Poručuje da se stavovi trebaju graditi u institucijama, a ne na konferencijama.
Među prvima koji je izrazio negodovanje povodom održavanje konferencije o jedinstvu u dijalogu je prvi potpredsednik kosovske vlade, Avdulah Hoti, koji ju je nazvao „nepotrebnom“.
Sat vremena nakon što je Haradinaj zatražio održavanje konferencije, kosovski predsednik, Hašim Tači je u objavi na Tviteru poručio da „postoji veliko interesovanje određenih ljudi da se poremeti proces postizanja konačnog mirovnog sporazuma između Kosova i Srbije“.
Dijalog Beograda i Prištine je u blokadi još od kraja 2018. godine kada je tadašnji premijer Ramuš Haradinaj, uveo takse na robu iz Srbije i BiH, a Beograd odbio da se nastave razgovori sve do njihovog ukidanja.
Međutim, u jeku su snažni pritisci na Haradinajevog naslednika, Aljbina Kurtija da bezuslovno i u potpunosti ukine takse, ali su i vidljive snažne razlike u pristupu sa Zapada prema dijalogu Beograda i Prištine; sa snažnom inicijativom iz Vašingtona da se takse ukinu, kako bi se otkočio dijalog, koji, kako već više glasova upozorava, što pre treba da dobije konačni epilog; a sa druge, tišinom iz EU, odnosno oprezom, pre svega iz Nemačke da se ne požuruje i da se isključi svaka mogućnost etničke podele teritorija.
One su se očekivano prelile i na političku scenu u Prištini, i to ne samo između opozicije i vlade, već i unutar same vlade. LDK podržava stav Vašingtona jasno naglašavajući da se ne sme ulaziti u konflikt sa najjačim kosovskim saveznikom, dok Kurti u pismima koja šalje međunarodnim zvaničnicima navodi da je doneo odluku da ukine takse, postepeno, početkom marta, a potom i 15. u potpunosti. On insistira, međutim, na reciprocitetu, odnosno uslovima za Srbiju: da prestane sa tzv. kampanjom odpriznavanja i da ukine sa svoje strane barijere za kosovsku robu. Srbija, iako spremna da ukine barijere, ukoliko se takse ukinu u celosti, nastavlja sa kampanjom odpriznavanja.
Uz sve to, uključujući i najnoviju inicijativu koju su za javnost iznenada pokrenule SAD sa imenovanjem Grenela za Trampovog izaslanika za dijalog i potpisivanjem pisma o namerama za avio i železnilki saobraćaj, tako se i težište posrednika pomera na američko tle. A u prilog tome ide i jučerašnja izjava kosovskog predsednika da SAD sada imaju rukovodeću ulogu u dijalogu, a dok je ulogu Evropske unije uslovio odobravanjem vizne liberalizacije za Kosovo.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
