Haradinaj Kurtija optužuje za lažni reciprocitet, Carina tvrdi srpska roba posle nemačke, EU, kineske, turske, albanske…


Kosovo je tokom protekle godine sa srpskog tržišta uvezlo robe u vrednosti od oko 300 miliona evra, dok je na srpsko izvezlo manje od dva miliona evra, čime je „povraćena dominacija ove zemlje“, javila je KosovaPress, dodajući da je Srbija istovremeno i vodeća zemlja za snabdevanje kosovskog tržišta robom. Opozicija je potom kritikovala Kurtija da je njegov reciprocitet „lažan“, ali je Carina Kosova demantovala navode KosovaPress-a kao netačne i dala drugačije podatke.

Da trend snabdevanja kosovskog tržišta srpskim proizvodima raste, KosovaPress iznosi poređenje da je 2020, iz Srbije uveženo robe u iznosu od 174 miliona evra, zbog čega je ova agencija navela da je Srbija upravo „povratila tržište“ uprkos uspostavljanju Kurtijevog reciprociteta.

Kao i ranijih godina i dalje od proizvoda iz Srbije na kosovskom tržištu dominira snabdevanje u prehrambenoj industriji i građevinskom materijalu.

Oni su se pozvali na podatke koje im je inicijalno dao predstavnik kosovske carine Adriatik Staviljeci, ali koji je naglasio ipak da se radi o smanjenom snabdevanju sa srpskog tržišta u odnosu na ranije godine.

„Što se tiče uvoza proizvoda iz Srbije, tokom 2021. godine imali smo robu u vrednosti od oko 300 miliona evra, što predstavlja smanjenje u odnosu na prethodni period. U vreme kada je Srbija godinama unazad izvozila robu na Kosovo, vrednost je iznosila i do 450 miliona evra, dok prošle godine ovo predstavlja pad u tom pogledu. Sa druge strane, u pogledu izvoza naših proizvoda u Srbiju, takođe se beleži pad. U 2021. imali smo samo oko dva miliona evra izvoza u Srbiju, 2021. U odnosu na period kada je postojao reciprocitet ili kada je bila blokada, ili nula uvoz iz Srbije, normalno je da postoji trend rasta“, kazao je Staviljeci za istu agenciju.

Dodao je da je vodeća zemlja sa proizvodima na kosovskom tržištu – Nemačka, kao i ostale zemlje Evropske unije, uz Tursku i Kinu.

Srbija je nižerangirana u odnosu na ove zemlje, a iznad nje je i Albanija, tvrdi Staviljeci.

Na kosovsko tršište se najviše uvoze naftni derivati, cigarete i vozila, dok su u izvozu, do 2020. godine prednjačili čelik i razni otpad, a od 2021, to je nameštaj sa oko 21 odsto kosovskog izvoza u različite zemlje; potom bezalkoholna i alkoholna pića, koji predstavljaju oko 5 odsto izvoza, kao i razni proizvodi od drveta. Inače, po prvi put Kosovo je tokom 2021. godine zabeležilo povećanje izvoza robe u ukupnoj vrednosti od 62 odsto podaci su Carine Kosova.

Bivši premijer Kosova, ujedno i predsednik Alijanse za budućnost Kosova (AAK), Ramuš Haradinaj potom je optužio Aljbina Kurtija da su srpski proizvodi „izvršili invaziju“ na kosovsko tržište, istakavši da je reciprocitet „lažan“ i pozvavši građane preko društvenih mreža da pogledaju izveštavanje KosovaPress-a. Sa druge strane, kaže da je u njegovoj vladi Srbija „mogla da proda četiri miliona evra svojih proizvoda uz plaćanje poreza od 100 odsto“.

U međuvremenu reagovala je i Carina Kosova, sa naknadnim sopštenjem, naglašavajući da u izveštaju „postoje velike netačnosti i iskrivljeno postavljanje činjenica“.

„Tačno je da je uvoz iz Srbije 305 miliona evra u odnosu na 174 miliona prošle godine, ali moramo imati u vidu da su na uvoz 2020. godine uticale zaštitne mere i reciprocitet koji su uticali na pad uvoza u prvoj polovini 2020. godine, kao i da pandemija takođe uticala“, naveli su i objasnili dalje:

„Najrealnije poređenje je poređenje perioda koji nije zahvaćen posebnim merama u periodu januar-novembar 2018. godine sa istim periodom 2021. godine, odakle primećujemo da je roba uvezena iz Srbije u periodima koji su se poredili zabeležila pad u količini uvoza – za 37,46%, dok je u vrednosti zabeležen pad od 27,58 %, iako je ukupno uvozno tržište zabeležilo rast vrednosti od preko 41% u 2021. godini, pa je realni pad oko 38%. Ako uporedimo sa punom godinom, moramo da se vratimo u 2017. godinu koja nije bila pogođena merama zaštite i tu primećujemo da je vrednost uvoza na kosovsko tržište srpske robe bila 450 miliona evra ili 36,8% više od vrednosti uvoza i rasta vrednosti u 2021“.

Dodali su i da je povećan uvoz albanske robe na 6% ukupnog uvoza, ili iznosu od 285 miliona evra, koji, kako tvrdi dalje kosovska carina, kada se uporedi sa srpskom robom:

„U 2015. godini ova proporcija je bila skoro stotinu procenata manja, pošto smo iz Albanije uvezli robe u vrednosti od 143 miliona evra, a iz Srbije u vrednosti od 372 miliona u 2015. godini, ili koja je činila više od 10% tržišta iz uvoza, dok danas obe ove zemlje snabdevaju oko 6% tržišta od uvoza“.

Demantovali su i podatke o vrednosti izvoza od dva miliona evra za prošlu godinu, kao „potpuno netačne“.

Navodno je cifra od dva miliona izvoza „potpuno netačna“, jer se radi samo o vrednosti „reeksportovane robe iz postupka prerade“, dok je realna vrednost izvoza sa kosovskog na srpsko tržište u 2021 bila 42 miliona evra ili 47% više u odnosu na 2020. godinu, kada je ta vrednost bila 28 miliona evra, odnosno 27 miliona u 2015.

„Stoga je najrealniji nalaz da je izvoz Kosova porastao za preko 40% od redovnog trenda koji je iznosio oko 28 miliona prethodnih godina“, naglasili su u Carini Kosova i naveli razloge za koje veruju da podupiru njihove tvrdnje.

„Na povećanje uvoza u trenutnoj situaciji uticala je efikasna borba protiv krijumčarenja od strane agencija za sprovođenje zakona. Samo kod živih goveda tokom 2021. godine ocarinili smo količine u iznosu od 8,7 miliona €, što je za 3,4 miliona € više u odnosu na 2020. godinu, pošto je bilo prijavljivanja pića, alkohola i sirćeta za 4,5 miliona evra više nego 2020. godine. Nije došlo do pada uvoza istih proizvoda sa drugih tržišta“.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.