Dinamika razgovora u Briselu je u poslednje vreme pojačana, jer postoji pritisak da se sprovedu ranije postignuti sporazumi – pre svega, o mostu i telekomunikacijama; poseta Džozefa Bajdena Beogradu i Prištini je takođe jedan od tih pritisaka, a sve to je negativno po interese Srbije. Revitalizacija mosta znači otvaranje mosta, ujedinjenje grada, pogoršanje bezbednosti, masovniji prelazak Albanaca na Sever i Srbima na Severu ne donosi ništa dobro. Uprkos tome što je najavljeno kao simbol normalizacije odnosa dva naroda, otvaranje glavnog mosta na Ibru – to nije, a netrpeljivost i sukobi će se nastaviti. Sama normalizacija, i pored toga što bi mogla da znači miran suživot dva naroda, na terenu ima suprotno značenje; reč "normalizacija", u kontekstu teme otvaranja mosta kao simbola za poboljšanje odnosa dva naroda, pobuđuje kod stanovništva na Severu negativne utiske. Ovo je srž većinskih odgovora 160 ispitanika u našoj najnovijoj anketi "Pojačana dinamika razgovora u Briselu: Šta vi mislite?". Sa druge strane, rezultati tonske ankete, sa ulica Kosovske Mitrovice, pokazali su da veći deo građana nije primetio pojačanu dinamiku briselskih razgovora. Oni koji su to, ipak, uočili navode da je pojačana dinamika "rezultat pritiska EU". Bilo je onih koji su odgovorili da "ne misle ništa", ali i da misle "sve najgore" o "Briselu i zapadu". Rezultate ove ankete komentariše Miodrag Milićević – direktor najveće lokalne NVO na Severu Kosova, "Aktiv".
Ispitanici su se ovoga puta, na četiri pitanja o najnovijim, učestalim razgovorima dve delegacije u Briselu, umesto sa ponuđenim odgovorima, izjašnjavali isključivo opisno, a u želji da sa terena dobijemo što autentičnije odgovore istovremeno dok se, kroz nekoliko rundi dijaloga, u proteklom i ovom mesecu – dve delegacije u Briselu dogovaraju kako da započne primena upravo onih sporazuma kojih se život građana na terenu najviše i tiče. Pored telekomunikacija i slobode kretanja, odnosno tzv. revitalizacije mosta, dogovori se tiču i registarskih tablica za vozila i školskih i univerzitetskih diploma.
U anketi dominiraju muški ispitanici – njih 61%, sa 95% onih od 17 do 55 godina, među kojima je najveći broj građana dobi od 46 – 55 godina – njih 34% od svih učesnika. Najviše ispitanika je, očekivano, sa Severa – 60%, a sa visokom spremom školskom spremom je njih 61%.
Pojačana dinamika razgovora: "Ništa dobro", "ubrzano priznavanje državnosti Kosova"
"Propaganda"; "Što pre da se otalja posao. Okončaju izdaju i ćao"; "Žuri se EU da što pre implementira dogovoreno da bi otvorila nove teme"; "Ništa dobro"; "Ništa dobro po pitanju interesa tzv. srpske strane u pregovorima"; "Sve je to zamazivanje očiju narodu"; "Srbija želi da ukine sve strukture i da sprovede sve dogovoreno posle posete Bajdena"; "Ubrzano priznavanje državnosti Kosova"; "Pustili su Vučića da dovrši posao" – ovo su neki od sličnih, preovlađujućih komentara na pitanje šta građani misle o pojačanoj dinamici razgovora.
Vrlo su retki pozitivni komentari čitalaca:
"Treba se pojačati dinamika razgovora i rešiti sva otvorena pitanja," jedan je od takvih odgovora.
Građanima poznato o čemu se razgovaralo
|
Milićević: Građani pojačanu dinamiku razgovora percipiraju kao mehanizam pritiska međunarodne zajednice, zabrinjavajuć podatak da velika većina sa strahom i nesigurnošću gleda na otvaranje mosta Tri godine nakon potpisivanja Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine mnoga pitanja i dalje ostaju otvorena, a nastojanja u postizanju napretka u rešavanju istih završavaju između stvarnosti i medija. Tranzicioni proces, harmonizacija sistema (postepena integracija), kao i implementacija pojedinih dogovora biva dodatno opterećena nejasnim i vrlo često dvostrukim tumačenjem dveju delegacija, što sasvim sigurno ostavlja mnogo prostora za brojne spekulacije. Ipak, najviše brine činjenica da veliki broj građana i dalje nema najjasniju sliku o tome šta su tačno teme razgovora, kao i ostvareni napredak u pregovorima, odnosno, koliko je i kakav će uticaj rezultati pregovora doneti na budući život i okruženje građana. U tom smislu, vaše ankete pružaju mogućnost uvida u trenutno stanje stvari i omogućavaju nam da nakon analize dobijenih podataka sagledamo činjenice koje iz njih proističu. Većina ispitanika zna o čemu se u poslednjih 15 dana u Briselu tačno razgovaralo, ali gotovo jedna trećina ispitanika nema saznanja o temama koje su bile predmet razgovora, ili su ona približna i često nejasna. Iako dogovor o pitanju telekomunikacija nije postignut, većina ispitanika veruje da će do njega u narednom periodu, ipak, doći. U tom kontekstu, pojačana dinamika razgovora je viđena kao mehanizam pritiska međunarodne zajednice u cilju postizanja dogovara, a potom i pune implementacije dogovorenog. Međutim, velika većina anketiranih – preko 90%, ne veruje da će revitalizacija mosta na Ibru doprineti normalizaciji odnosa između Srba i Albanaca, te da će se otvaranjem mosta dodatno pojačati nesigurnost i pogoršati bezbednost Srba na Severu. Uprkos nastojanju da se ovo pitanje reši, ovaj podatak svakako nije ohrabrujuć, jer ukazuje na veliku zabrinutost građana na Severu, ali ujedno i zahteva dodatno angažovanje od strane najistaknutijih političkih predstavnika Srba i Albanca u cilju preuzimanju konkretnih koraka ka unapređenju međusobnih odnosa dveju zajednica. |
Naši ispitanici znaju o čemu se razgovara u Briselu i na te razgovore u najvećoj većini ne gledaju sa blagonaklonošću:
"Poslednje je bilo to da je propao dogovor o telekomunikacijama, a inače, standardno, sve teme nameću Albanci, uz pristrasnost EU, koja je uporno na njihovoj strani, a mi opet, kao po običaju, ostajemo 'kratkih rukava'"; " Na žalost, ništa se nisu dogovorili, već je Beograd, kao i obično, uvek pristajao na čak i više nego li je od njih traženo"; "Dogovaralo se kako da se predaju sve institucije R. Srbije, a da se to prikaže kao neka pobeda, ili nešto najpovoljnije za srpski narod, što uopšte nije – zapravo je jedna velika prevara delegacije Vlade Srbije, prema svom narodu na KiM"; "O konkretnim dogovorima je bilo jako malo reči, mada je u medijima na albanskom bilo reči, i to pre svega da je došlo do dogovora o pozivnom broju za Kosovo, dok se o svemu ostalom izveštavalo izuzetno šturo sa obe strane. Mogao bih da zaključim da je i početak revitalizacije mosta deo te inicijative"; "Ništa se nije dogodilo u korist Srba, samo na štetu" – samo su neki od 147 odgovora naših čitalaca na prvo pitanje o tome da li znaju šta se u Briselu dogovaralo u avgustu. Čitaoci su, takođe, vrlo precizno nabrojali konkretna pitanja o kojima se tokom dve runde vodio dijalog.
Otvaranje glavnog mitrovičkog mosta: "Ništa dobro za Srbe"
Čitaoci su u većini, osim negativnog opredeljenja ka otvaranju mosta, i uplašeni za bezbednost stanovništva na Severu. Dominirajuća većina ispitanika takozvanu revitalizaciju glavnog mosta na Ibru vidi kao ujedinjenje grada, ali u negativnom kontekstu.
"Znači da se most otvara i da više nećemo imati mira"; "Izdaja"; "Slobodan protok ljudi, konkretno, masovno Albanaca ka opštinama na Severu Kosova, početak invazije ovog dela gde su Srbi većina, na dugoročnom planu – promenu demografske slike u korist Albanaca i generalno, ništa dobro za Srbe…Oni su bili uporni da se most osposobi za saobraćaj i naravno, uspeli u tome"; "Prodaja Srba"; "Pogoršanje bezbednosti". Takođe, više je odgovora koji govore o ujedinjenju grada.
Pozitivnih komentara skoro da i nema. Jedan od retkih komentara sa kojim se pozitivno gleda na otvaranje mosta je – "Dobra stvar što se tiče saobraćaja, da ne gledamo više ono ruglo tamo, i onaj prokopani asfalt!".
Normalizacija? "Ne verujem u čuda preko noći"
Građani ne veruju da će se dogoditi normalizacija odnosa, barem ne ona suštinska:
"Ne, apsolutno ne verujem, posebno kada znamo ko predstavlja Srbe na severu. O sadašnjim predstavnicima zvaničnog Beograda, ne želim da komentarišem"; "Da, mogu da poverujem, ali u narednih i dodatnih 15-20 godina. Ne verujem u čuda preko noći"; "Naravno da ne verujem"; "Podeliće još više"; "Normalizacija? Nikada Srbi i Albanci neće živeti normalno, jer nema poverenja. I jedni i drugi su opterećeni ratnim ranama, a Albanci možda čak i više. Ipak, Albanci ne razumeju da i Srbi traže pravdu. Dakle, nikada se odnosi neće normalizovati. Dodajte na to i pitanje Velike Albanije i ponoviću, nikada se odnosi neće normalizovati."
U manjini su pozitivni komentari i na ovo pitanje:
"Normalizaciju odnosa će pokrenuti bolje obrazovanje i suočavanje sa činjenicama obe strane, i stopiranje izgradnje raznih monumenata na obe strane koji samo još više dele i ovako razdvojene narode."
Srpska strana "dinamična, realna i objektivna"
Da li primećuju pojačanu dinamiku dijaloga u Briselu i šta misle o tome, pitali smo i građane Severne Mitrovice. Ovoga puta, Mitrovčani su bili nešto raspoloženiji da daju odgovore na pitanja, a mišljenja su bila podeljena.
"Sa čije strane? Srpske? Ona je uvek dinamična, realna i objektivna. Za dijalog je potrebno dvoje, za realizaciju dijaloga. Albanska strana tumači sve dogovoreno na svoj način. A naša strana, znači Srbija, zalaže se za ono što bi srpskom narodu poboljšalo život na ovim prostorima, koji je onakav kakav je, odnosno, mnogo drugačiji od željenog trenutno," kazao je jedan stariji sugrađanin.
"Ne umem da mislim, ova vlast je očajna"
Jedan od naših sagovornika je, na pitanje šta misli o pojačanoj dinamici razgovora u Briselu odgovorio da „ne ume da misli“, iznevši niz kritika na račun lokalnih vlasti.
"Iskreno, ja ne umem da mislim, da bi mislio, čovek treba da ima malo mozga, jer ova vlast je toliko očajna, užasna. Ne znaju da reše infrastrukturu u gradu, ne znaju da reše problem vodosnabdevanja sedamnaest godina. Pogledajte samo kakve su ulice, potporni zidovi, da ne pričam o međuljudskim odnosima – poremećeni. Nepotizam vlada uveliko, u celom gradu. Ja svog, ti svog, mi smo na vlasti, drugi nas ne interesuje, i to je to," rekao je on.
"Boga mi, ništa ne primećujem, ništa. Laž"
Bilo je i onih koji nisu bili spremni da detaljnije objasne svoj stav, te su kratko odgovarali:
"Nisam političar i ne volim da se bavim time"; "Boga mi ništa ne primećujem, ništa. Laž."
Mlađi sagovornici su podeljeni kada su u pitanju razgovori u Briselu. Jedni tvrde da nisu primetili pojačanu dinamiku dijaloga Beograda i Prištine, te da o tome „ništa ne misle“, dok ima onih i koji je jesu primetili, navodeći da je ona „rezultat pritiska EU“.
"Nisam primetio. Ne mislim ništa. Sve najgore mislim i o Briselu, i o Zapadu, i o svemu tome," kazao je jedan od mladića sa kojim smo razgovarali.
"Ne mislim ništa"
"Ne mislim ništa, slabo pratim politička dešavanja. Oseća se tenzija između nas i Albanaca, ali ništa drugo nemam da dodam na to," kazao je, takođe, jedan od mlađih sagovornika.
"Da, primećujem. A mislim da je to zbog pritiska same Evropske unije na obe strane, i na neki način, da se i na jednu i na drugu stranu, izvrši pritisak za ono što se dogovorilo, a nije implementirano na terenu," bio je odgovor, takođe, mlađeg Mitrovčanina.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
