Tačno je 20 godina od 17. marta 2004. – najvećeg etničkog nasilja koje se dogodilo na Kosovu posle ulaska međunarodnih vojnih i civilnih snaga. Ovaj se za Srbe na Kosovu najtužniji dan, u Kosovskoj Mitrovici obeležio polaganjem venaca na mestima ubijenih sugrađana u blizini glavnog mosta, gde su pre 20 godina bili najveći nemiri, a potom i parastosom na Spomeniku istine takođe u blizini mosta.
Vence su tu rano jutros najpre položili predstavnici Srpske liste, a potom i predstavnici Srpske demokratije.
U Beogradu je srpski predsednik dočekao oko stotinjak dece sa Kosova, sa severa i juga, učenike i nastavnike devet osnovnih škola. Ujedno, za večeras je u Beogradu najavljena akademija.
U Gračanici parastos, otkrivanje spomenika i svečana akademija
Centralna manifestacija povodom 20-godišnjice martovskog pogroma održava se u Gračanici.
Obeležavanje je počelo služenjem pomena u tamošnjem manastiru, koji su služili vladika Ilarion, vikarni episkop Petrijarha Porfirija, episkop budimljansko nikšićki Metodije i episkop raško prizrenski Teodosije.
Nakon pomena u manastiru i nakon što su položene bele ruže na instalaciji posvećenoj nestalim licima na Kosovu, ispred Doma kulture otkriveno je spomen obeležje posvećeno srpskim žrtvama nastradalim tokom martovskog pogroma 2004. godine.
I u Gračanici su najviši predstavnici Srpske liste, uključujući i predsednika te stranke – Zlatana Eleka, kao i predstavnici i predsednik Srpske demokratije, Aleksandar Arsenijević.
U Domu kulture održana je Svečana akademija na kojoj je govorio episkop raško-prizrenski Teodosije.
Počela je intoniranjem himne „Bože pravde“ i prikazivanjem snimaka martovskog pogroma.
Vladika Teodosije: Stradali uvek u sećanjima, bolne slike porušenih i zapaljenih hramova, domova i grobalja duboko urezane u naše pamćenje
„Dvadeset dugih godina, prošlo je od martovskog pogroma nad srpskim i ostalim nealbanskim narodom na Kosovu i Metohiji. U ovom najvećem nasilju kosovskih albanskih ekstremista, od završetka oružanog sukoba 1999. godine do danas, stradali su većinom stari i nemoćni ljudi, koji su brutalno proterani iz svojih domova. Stradale su naše svetinje i kuće srpskih domaćina. Martovski pogrom ostao je duboko urezan u srpsko kolektivno pamćenje, kao jedan od najtužnijih trenutaka naše novije istorije“, poručio je na početku besede episkop-raško prizrenski Teodosije.
Ta dva dana, 17. i 18. marta, podsetio je – gorele su crkve i manastiri, koji su vekovima preživeli razne ratove i nedaće, a sa svih strana su stizale vesti o zlodelima, koja su činjena nad nevinim narodom, monaštvom i sveštenstvom.
Cilj nasilnika, kazao je, bio je da se izbrišu vekovi postojanja Srba i SPC.
„Oni koji su u ovom pogromu postradali, kao nevine žrtve, uvek će biti u našem sećanju, jer su postradali samo zato što su bili pravoslavni Srbi, svoji na svome. Bolne slike naših porušenih hramova, zapaljenih domova, oskrnavljenih grobalja, od Prizrena, Đakovice, Peći, južne Mitrovice, Prištine i Podujeva, duboko su urezane u naše pamćenje. Cilj nasilnika bio je da se izbrišu vekovi našeg postojanja, i naše preostalo stanovništvo zauvek protera sa svojih ognjišta“, poručio je.
Vladika kaže da je posebno teško videti šta za nasilje od pre 20 godina, koje je osudilo čitav svet – danas govore oni na vlasti u Prištini.
„Teško je videti, da uoči ove godišnjice, oni koji danas drže vlast u Prištini, ovakav zločin, koji je jasno i nedvosmisleno osudio čitav svet, karakterišu kao nasilje Srba nad mirnim albanskim demonstrantima, zloupotrebljavajući time nesrećno stradanje troje albanske dece u reci, kao opravdanje za kasnije počinjena zlodela. Takve neodgovorne izjave onih, onih koji su u samom vrhu prištinskih vlasti, ne samo da pokazuju suštinsko odsustvo ljudske svesti i savesti, već su novo crtanje meta Srbima i novi poziv na etničku mržnju i nasilje“.
Potpuno suprotno, SPC je, istakao je, uvek osuđivala i otvoreno će biti protiv svakog etničkog nasilja:
„Tako nas uči Sveto Evanđelje, takav stav smo imali i 1999. godine, kada smo pomagali stradalne civile svih zajednica, i osuđivali zločine koji su doazili sa bilo koje strane“.
„Nažalost, ovakvim jednostranim pristupom, trenutno kosovske vlasti još više produbljuju etničko nepoverenje i nanose štetu i sopstvenom stanovništvu. Suština pomirenja jeste, da osetimo stradanje drugoga, i da jedni drugima pružimo ruku pomoći u nevolji. Nažalost, nastavljanje nasilja i i sve većeg pritisaka na naš narod, svih ovih godina, jasno pokazuju namere i ciljeve onih koji su pre 20 godina javno, ili prećutno, podržavali Martovski pogrom, a sada žele da nateraju naš narod na iseljavanje i stvore etnički čistu teritoriju“.
Zbog svega, i pored svega toga, i svih teškoća sa kojima se danas suočava srpski narod na KiM, dodao je – „moramo ostati dostojanstveni i hrabri, ugledajući se na pretke, koji su vekovima opstajali u teškim uslovima i pod raznim vlastima, čuvajući svoju veru, predanje, kulturu, a pre svega ljudsku čast i poštenje“.
„Samo na taj način možemo da branimo Kosovo i Metohiju, kao naš dom i prostor, na kome su naši preci podigli svetinje, kao izraz svoje ljubavi prema Bogu i svome rodu. Za nas Kosovo i Metohija ne treba da predstavlja samo geografski prostor jednog naroda, već mesto gde treba omogućiti i život drugim ljudima, sa kojima želimo da živimo u miru i međusobnom poštovanju. To je suština naše hrišćanske vere, da smireno i dostojanstveno nosimo svoj krst, znajući da jedino tako možemo da doživimo duhovno preobraženje i vaskrsenje“, naglasio je vladika Teodosije.
„Na zlo i mržnju nikada ne treba da odgovaramo na isti način i istom merom, jer bi tada unizili svoje hrišćansko i ljudsko dostojanstvo. Zato ćemo na sve provokacije i pritiske, laži i represiju, odgovarati mudro i trpeljivo, znajući da u istoriji zlo nikada nije prevladalo, a da samo onaj koji pretrpi do kraja, taj će se spasiti“.
Obeležavanje pogroma je, naglasio je, prilika da se narod podseti svega što je tada prošao, ali i tokom 25 posleratnih godina. A to sećanje – ne sme biti izraz gorčine već opominjanje da se nikad slično ne ponovi.
„I da odlučno i hrabro pokažemo da, kao duhovna deca Sv. Save, Sv. Kneza Lazara i Sv. Kralja Stefana Dečanskog, možemo ostati i opstati kao svoji na svome, samo ako se držimo Hristovog Evanđelja, ne želeći drugome ono što ne želimo sebi, i pružajući ruku pomirenja svakom čoveku dobre volje. Zato, za sve nas, sećanje na ove strašne dane od pre 20 godina, ne sme da bude izraz gorčine, već opominjanje svih, da se ovakvo zlo, kao i sva druga zla, koja su se ovde na Kosovu i Metohiji dešavala, nikada više ne ponove, znajući da će Bog suditi svima onima koji svoju sreću žele da grade na nesreći svojih bližnjih, bez obzira kojeg su porekla ili vere“, istakao je episkop raško-prizrenski Teodosije.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
