Gori deponija u Kosovskoj Mitrovici, vatrogasne ekipe od ranih jutarnjih časova na terenu

Požar na deponiji kod Remonta
Foto: KoSSev

Kosovska Mitrovica i okolina dočekala je jutro prekrivena dimom, prema službenim informacijama iz vatrogasne stanice, gori deponija u blizini Remonta.

„Od tri sata sinoć ekipe vatrogasne službe izlaze na teren, a u ovom trenutku dva vatrogasna vozila su na terenu. Gori plastika, a to se vrlo teško gasi“, potvrđeno je za KoSSev iz vatrogasne stanice u Kosovskoj Mitrovici.

Do požara je došlo uprkos brojnim apelima vatrogasnih službi, koje upozoravaju građane da ne pale rastinje budući da vremenski uslovi pogoduju lakom širenju požara.

I prošle nedelje deo Mitrovice prekrio je gust crn dim, usled veće količine guma koje su zapaljene takođe na lokaciji u blizini ove deponije.

Đokić: Zona zagađenja današnjeg sagorevanja i do 10 km

Profesorka inženjerstva zaštite životne sredine, Jelena Đokić, za KoSSev kaže da su štetne posledice ovog sagorevanja velike, a najveću štetu po životnu okolinu, ali i zdravlje ljudi i životinja stvaraju ekotoksini, poput dioksina, koji se oslobađaju usled sagorevanja plastike.

„Sagorevanje komunalnog otpada je opasno, osim što sadrži oko 55% organskog materijala koji može da gori, sadrži i još oko 13 % plastike, otpadni nameštaj, kartone, hartije korišćene u štampi a u boji za štampu su sadržani oksidi metala, kao i inertne materijale kao što je građevinski materijal, staklo“, opisala je Đokić sastav ove nesanitarne deponije.

Ekotoksini koji se stvaraju iz sagorevanja plastike u ljudski organizam mogu dospeti i naknadno, i to preko ishrane.

„Neke od najopasnijih hemikalija se stvaraju i oslobađaju u vazduh sagorevanjem plastike. Na primer, dioksini su nusproizvodi koji se stvaraju kad se neki proizvod koji sadrži hlor zapali. Dioksini imaju tendenciju da se deponuju na površinu lišća i na površinu biljaka. Ukoliko te biljke dođu u naš lanac ishrane, mi dioksine unosimo u organizam što je jako opasno za zdravlje ljudi“, objašnjava profesorka Đokić.

Pored dioksina, postoje i ekotoksini koji se izdvajaju iz proizvoda koji ne sadrže hlor.

„U slučaju sagorevanja proizvoda koji ne sadrže hlor, ne stvaraju se dioksini, ali se stvaraju druge štetne hemikalije, poput sumpor dioksida, benzopirena, poluaromatičnih ugljovodonika, isparljivih organskih komponenti i polucikličnih organskih supstanci koje su takođe štetne i mogu da dospeju u organizam i inhalacijom i preko lanca ishrane“.

Za precizne procene radijusa zagađenja, neophodno je znati tačnu brzinu vetra, ali profesorka Đokić procenjuje da će se posledice zagađenja osetiti na oko 10 km.

„Ove supstance su jako isparljive, kaže profesorka, i jako male pa je lako da ih vetar raznese i kilometrima. Procenjuje da je u ovom slučaju zona koja je zahvaćena ozbiljnim zagađenjem par kilometara, dok je zona do koje će se osećati tragovi isparljivih organskih materijala i do 20 kilometara,“ precizira Đokić u izjavi za KoSSev.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.