Godišnjica „Oluje“: Žrtve i dalje čekaju pravdu

Danas se obeležava godišnjica progona najmanje 200.000 Srba iz Hrvatske u vojnoj akciji „Oluja“. Hrvatska slavi kao Dan pobede, a u Srbiji se obeležava Dan sećanja na stradale i prognane. Više nego ikad srpska vlast javno i učestalo spominje „Oluju“ kao opasnost za Srbe na (Severu) Kosovu.

Centralna manifestacija obeležavanje Dana sećanja biće održana večeras u 20 časova u Novom Sadu, na Trgu slobode.

Obeležavanju će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa ostalim zvaničnicima.

Udruženje porodica nestalih i poginulih „Suza“ i ove godine održava konferenciju, sada pod nazivom „Nakon 27 godina od ‘Oluje’ sjećanja ne blijede“.

Najavili su za sutra u 11 časova služenje parastosa u Crkvi Svetog Marka u Beogradu.

Uoči 4. avgusta, kao i danas oglašavali su se beogradski zvaničnici koji govore i osuđuju zločine Hrvatske počinjene nad Srbima, naglašavajući da neće da dozvole nove Oluje, ali i takođe podsećaju na to da dok se u Hrvatskoj slavi Dan pobede, u Srbiji i Republici Srpskoj se obeležava dan žalosti.

Reč „Oluja“ u prethodnim godinama neretko koristi i srpski predsednik u kontekstu rešavanja kosovskog pitanja, odnosno govoreći o tome da Srbija neće da dozvoli proterivanje Srba sa Kosova.

I dok tvrde da je malo verovatno da će se dva viđenja „Oluje“ i nekih drugih istorijskih događaja ikada pomiriti, pojedini srpski zvaničnici ukazuju na potrebu izgradnje boljih odnosa između Srbije i Hrvatske, ekonomsku saradnju, a kako bi pokušali da na nove generacije „ne prenose predrasude i nasleđene animozitete prema onom drugom“.

Hrvatska vojno-policijska akcija „Oluja“ počela je 4. avgusta 1995. godine napadom hrvatskih snaga na nepriznatu Republiku Srpsku Krajinu usled čega je proterano oko 200.000 Srba.

Na evidenciji Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas“ koji se juče oglasio saopštenjem, nalaze se imena 1.881 poginulih i nestalih Srba iz ove akcije i posle nje, od čega 1.233 (66%) civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina. Među žrtvama se nalazi 555 (30%) žena, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina.

Od ukupnog broja žrtava do sada je rasvetljena sudbina 1.227 lica, dok se na evidenciji nestalih vodi još 654 (35 %) lica, od čega 494 (76%) civila, među kojima 251 (51%) žene, ukazuje Veritas.

Povodom 27. godišnjice „Oluje“ oglasilo se i više udruženja porodica žrtava kao i Fond za humanitarno pravo.

Udruženje „Suza“ navodi da je, kako vreme prolazi, sve teže doći do novih informacija, kao i da sam proces traženja nestalih lica predugo traje.

„Mnoge porodice nisu dočekale da im se ispuni poslednja želja, da pronađu posmrtne ostatke svojih najmilijih i dostojno ih sahrane. Na žalost, mnoga pitanja o nestalima ostala su bez odgovora“, naznačili su.

Porodice žrtava „Oluje“: Hrvatska slavi zločine i etnički progon kao pobedu

Iz Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih, poginulih i prognanih lica iznose nešto drugačije podatke, odnosno da je u akciji „Oluja“ i neposredno posle nje ubijeno i nestalo 1.861 lice srpske nacionalnosti, od toga 1.211 srpskih civila, među kojima je više od 60 odsto bilo starije od 60 godina, kao i 548 žena i dvanaestoro dece.

Koordinacija navodi da je u „akciji etničkog progona“ trajno proterano preko 220.000 Srba, zapaljeno je više od 20.000 srpskih kuća i objekata, a preko 40.000 stanova u svojini Srba trajno uzurpirano.

Takođe su ukazali na različito viđenje „Oluje“ u Beogradu i Zagrebu.

„Danas je u hrvatskom društvu prevladava neistina da su Srbi dobrovoljno otišli, jer nisu hteli da žive u Hrvatskoj’, a ne da su sistematski proterani, upotrebom vojne sile, uz masovne ratne zločine“, navodi se u saopštenju Koordinacije.

Prema stavu Koordinacije, sve relevantne hrvatske političke stranke vide samo „oslobodilačku“ stranu „Oluje“, a ne i njenu zločinačku stranu.

„To ukazuje na to da je hrvatsko društvo daleko od suočavanja s prošlošću i objektivnog sagledavanja događaja iz bliže i dalje prošlosti. To je uslov za iole normalan život Srba u Hrvatskoj“, naznačili su.

Uz poruku da je „Oluja“ bila državni projekat vlasti u Hrvatskoj, Koordinacija zaključuje da iz toga proizlazi odgovornost i dužnost Hrvatske da procesuira odgovorne za počinjene ratne zločine, omogući povratak prognanih Srba, kao i potpunu restituciju njihovih imovinskih i drugih prava.

Predsednik Saveza Srba iz regiona, Miodrag Linta, kazao je danas za RTS da nije moguće pomirenje, jer u Hrvatskoj ne postoji bilo kakva spremnost na suočavanje sa svojom, kako je rekao, zločinačkom prošlošću.

Zato je, prema mišljenju Linte, važno da Srbija donese u Skupštini Rezoluciju o zločinu nad Srbima, Romima i Jevrejima u NDH i zakonom odredi Dan sećanja na žrtve.

Takođe, Linta naglašava da je važno da se s Hrvatskom razgovara o svim problemima kako prognanih Srba, tako i onih koji žive u toj državi.

FHP: 27. godišnjica „Oluje“ – žrtve i dalje čekaju pravdu

Danas se oglasio i Fond za humanitarno pravo koji je pozvao institucije Srbije i Hrvatske da uspostave međudržavnu saradnju u procesuiranju odgovornih za zločine počinjene u „Oluji“, a žrtvama omoguće sticanje statusa civilnih žrtava rata i dostojanstvene uslove života.

Precizirali su da su tokom ove operacije hrvatske oružane snage počinile sistematske i rasprostranjene zločine nad civilnim stanovništvom srpske nacionalnosti.

Uz prenošenje evidencije Veritasa o broju poginulih i nestalih, takođe su izneli podatke Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava iz 2001. godine u kojima se navodi da je 410 civila koji su odlučili da ostanu u svojim kućama ubijeno za vreme i odmah nakon ove operacije, ali i da se u dokumentu naglašava da ovaj spisak nije konačan.

Fond za humanitarno pravo (FHP) podseća da ni nakon 27 godina pravda za žrtve „Oluje” nije dostignuta.

Presudom Žalbenog veća Haškog tribunala iz 2012. godine hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač oslobođeni su krivične odgovornosti za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Međutim, nalazi suda da su tokom operacije „Oluja“ počinjeni brojni zločini nad srpskim civilima nisu dovedeni u pitanje, poručili su iz FHP uz naznaku da većina tih zločina do danas nije procesuirana.

Podsećaju i da je tužilaštvo za ratne zločine Srbije 18. maja 2022. godine podiglo optužnicu protiv četiri visokorangirana oficira hrvatskog ratnog vazduhoplovstva za raketiranje izbegličkih kolona tokom operacije „Oluja“ na Petrovačkoj cesti kod Bosanskog Petrovca i u mestu Svodna kod Bosanskog Novog.

„U ovim napadima poginulo je ukupno 12 ljudi, od kojih četvoro dece, a ranjene su desetine. Viši sud u Beogradu potvrdio je optužnicu, a Tužilaštvo je predložilo da se optuženima sudi u odsustvu“, dodali su iz FHP.

Poručuju da je njihov stav da ratni zločini počinjeni tokom Oluje moraju biti procesuirani i da bi međudržavni sporazum o procesuiranju optuženih doprineo pravdi za žrtve i vladavini prava daleko više od suđenja u odsustvu, koja postaju praksa u celom regionu.

FHP takođe navodi da nijedna žrtva „Oluje” danas u Srbiji nema status civilne žrtve rata.

„I prethodno i sadašnje zakonsko rešenje onemogućavaju sticanje ovog statusa žrtvama koje su nastradale van teritorije Srbije. Tako izbeglice iz Hrvatske ostaju bez finansijske, zdravstvene i psihosocijalne podrške institucija“, naznačili su u saopštenju.

Sa druge strane, dodaju da je Hrvatski Sabor u julu 2021. godine usvojio „Zakon o civilnim stradalnicima Domovinskog rata“, za koji navode da predstavlja korak napred za žrtve rata u Hrvatskoj.

Fond za humanitarno pravo podseća da se u Srbiji od 2015. godine godišnjice „Oluje“ obeležavaju centralnim državnim komemoracijama, u zajedničkoj organizaciji sa Republikom Srpskom. Tvrde da viktimološki diskurs koji prati državna obeležavanja „Oluje“ „politički zloupotrebljava žrtve“ i da je „izvučen je iz šireg konteksta rata u Hrvatskoj“.

„Pored toga što su žrtve i njihove porodice nevidljive za institucije Srbije, na obeležavanjima se ignorišu činjenice o prisilnoj mobilizaciji izbeglica, ali i o etničkom čišćenju koje su srpske snage sprovodile pre „Oluje“ na teritoriji tzv. Republike Srpske Krajine. Pored centralnih komemoracija, predstavnici vlasti u Srbiji tokom cele godine instrumentalizuju sećanje na „Oluju“ u svrhu zastrašivanja, ratnog huškanja, obračuna sa političkim protivnicima i istorijskog revizionizma“, naznačili su.

Sa druge strane, FHP takođe ukazuje na to da se u Hrvatskoj godišnjice „Oluje“ proslavljaju na najvišem državnom nivou, kao dan pobede i oslobođenja, uz ignorisanje civilnih žrtava srpske nacionalnosti.

FHP ujedno podseća da su godišnjice „Oluje“ praćene odlikovanjem lica osumnjičenih ili optuženih za ratne zločine, što, kako dodaju, dovodi do produbljivanja nepoverenja među zajednicama.

Upravo zato uputili su poziv institucijama Srbije i Hrvatske da prestanu sa političkom zloupotrebom žrtava kroz nacionalističke diskurse.

„Umesto toga, potrebno je uspostaviti međudržavnu saradnju u procesuiranju odgovornih za zločine počinjene u ‘Oluji’, a žrtvama omogućiti sticanje statusa civilnih žrtava rata i dostojanstvene uslove života“, zaključuje Fond za humanitarno pravo.

Sa više objava na Tviteru danas se oglasila i Mreža Rekom.

Operacija „Oluja“, Knin, 6.8.1995. godine.

?https://t.co/5IlWFwbncW pic.twitter.com/LxBABFZ3uK

— REKOM mreža pomirenja (@REKOM_KOMRA) August 4, 2022