GODINA ZA NAMA: "Naš primarni zadatak je zaštita života ljudi i imovine"

Kosovska policija regionalne direkcije Sever, sa četiri policijske stanice, ima 507 zaposlenih. Region je još uvek u formiranju. Ovim policajcima se pre dve godine pridružilo oko 250 pripadnika bivšeg MUP-a Republike Srbije i sada svi nose kosovsku uniformu. Srpsko stanovništvo sa Kosova i Metohije, naročito mlađa populacija od '99 usmerena je pre svega na Sever Kosova. Na maloj teritorijalnoj površini, gustina naseljenosti u Severnoj Mitrovici i Zvečanu je veoma visoka. Sever se oslanja na centralnu Srbiju i tranzit ljudi i roba je veoma gust. Ovo su samo neki od mogućih razloga za veliki broj krivičnih dela koja se dešavaju na ovoj teritoriji. Iz regionalne direkcije Sever ističu da su krivična dela ove godine smanjena za 15 odsto, te da je upravo region Sever najuspešnija direkcija na Kosovu. Građani nemaju takav utisak, posebno što su se u ovoj godini, posle nekoliko godina pauze, ponovo desile serije paljenja automobila, oružanih i bombaških napada, od kojih su dva napada bila i na našu redakciju. O godini za nama i tome kakva nam je bezbednost bila, razgovarali smo sa prva tri policajca u našem regionu, komandirom Nenadom Đurićem, šefom operative Željkom Bojićem i šefom operativnog planiranja i procesuiranja, Miodragom Lekićem.

Po čemu ćete pamtiti 2015. godinu?  

Đurić: Počeću od poslednjih dešavanja na globalnom nivou u vezi sa fizičkim napadima, pogotovo u Parizu. Sada se sve svodi na vanredne mere i pojačane aktivnosti policije. Statistika na regionalnom nivou za ovu godinu, kada su u pitanju krivična dela, bolja je nego prethodna. Smanjen je broj krivičnih dela protiv života i tela, saobraćajne nezgode, smanjeni su prekršaji – remećenje javnog reda i mira, ono što je tištilo građane severnog dela Mitrovice i uopšte Severa Kosova. Sećate se maloletničke delikvencije, raznih tuča. Ako ništa drugo, smanjili smo izvršenje ovih dela na najmanji mogući nivo. Za oko 15 odsto smanjen je broj krivičnih dela u odnosu na prethodnu godinu.

Sa druge strane, ono što se nije unazad nekoliko godina dešavalo, a jeste u ovoj godini, to su paljenja automobila, oružani napadi, uključujući i bombaške. Imali smo serije ovih krivičnih dela. Počeću sa poslednjim slučajem. Zapaljen je auto našoj koleginici, istovremeno kada je u Leposaviću zapaljen auto i sinu vašeg kolege. Zapaljen je automobil 10. januara, pa 2. marta, zapaljena su dva automobila pripadnika KPS-a 02. aprila, zapaljen je automobil 4. aprila, 15. maja, 26. septembra, 11. avgusta, 24. novembra, među njima zapaljen je automobil sadašnjem zameniku ministra unutrašnjih poslova Kosova – službeno vozilo zatvora, zapaljen je džip bratu gradonačelnika Zubinog Potoka. Čega je ovo trend? 

Đurić: Ja ne mogu da se branim na način da upoređujem nas sa nekim drugim. Ipak, činjenica je da se to dešava i u okruženju i svuda u svetu. Postoje određeni razlozi, a ja ne mogu bez dokaznog postupka da kažem šta je motiv paljenja ovih automobila. U svakom slučaju mi se trudimo na najbolji mogući način da rasvetlimo sve slučajeve, jer i taj trend, kao što ste rekli, nama oduzima pozitivni imidž koju možemo da prikažemo građanima. 

Dokle je odmakla istraga? Šta se do sada zna o slučaju napada na KoSSev i dokle se stiglo sa ostalim istragama?

Đurić: Za sve slučajeve podneta je krivična prijava protiv NN izvršioca. Modus operandi je u većini slučajeva isti. To je polivanje automobila određenom tečnošću i onda paljenje. U većini slučajeva pojavljuju se dva ili više lica, jedan poliva, drugi pali. Najviše se radi o, da se izrazim kolokvijalnim jezikom, tipovanju. To znači da se vodi računa da niko drugi nema posledice prilikom izvršenja tog krivičnog dela. Izbegavaju se svedoci i tehničko obezbeđenje koje može biti prikazano sutradan u dokaznom postupku. Uvek se biraju mesto i vreme, i na žalost auto. Ne mogu da se bavim motivima jer nemamo dovoljno dokaza da bi mogao da vam kažem koji je razlog. Kad bi znali motive u potpunosti, onda bi imali i pola rešenog posla. 

Da li povezuje nešto žrtve čiji su automobili zapaljeni? Na primer, šta bi moglo potencijalno da poveže našu koleginicu i sina poručnika policije?

Đurić: U suštini jedan sa drugim slučajevi nisu povezani, ali u izjavama oštećenih postoje određene indicije na osnovu nekog njihovog pređašnjeg rada ili aktivnosti, ili razmirica sa nekima. Postoje određene indicije, ali one nisu dokazni materijal. Kada postoji osnovana sumnja da je neko izvršio određeno krivično delo, onda možemo da delujemo. Vi znate da policija sama ne može da izvede kompletan dokazni postupak bez saradnje sa tužilaštvom, i ono što je bitno da građani znaju da je policija samo jedan organ u tom krugu koji se zatvara sa kaznenom merom koja se izriče licu za koje se utvrdilo da je počinilo krivično delo. 

U slučaju naše koleginice, ona ni sa kim nije imala razmiricu. Ono što se međutim jeste dogodilo pre pet meseci jeste oružani napad na naše prostorije?

Đurić: Tako je.

Da li je normalan život građana sa ovakvim krivičnim delima?

Bojić: Nemoguće je, bez obzira na broj policajaca koji imamo da pokrijemo sve te aktivnosti, a budite sigurni da nijedan drugi region na Kosovu, čak i u okruženju kada pogledamo policijske uprave, nemaju toliko obaveza kao što ima region Mitrovica Sever, baš iz ovog razloga koji sam pre pomenuo. U proteklom periodu, veliki broj suđenja, veliki broj obezbeđivanja pritvorenika, sve ide preko naših leđa. Koliko god mi želeli ili hteli da sve te slučajeve rešimo u što kraćem roku, na najbolji mogući način, imamo veoma velike obaveze u drugim aspektima delatnosti. Naročito je na Severu velik broj pratnji, asistencija. Ne želim time da se branim, ali sve ono što mi radimo, radimo u interesu svih građana i institucija zarad normalnog života, bez krivičnih dela.

Kako biste ocenili saradnju sa građanima u rasvetljavanju krivičnih dela? Ovo je malo mesto i ‘sve se zna’?

Đurić: Od saradnje do nesaradnje. Ne mogu reći da je ta saradnja na maksimalnom nivou. Verovatno ljudi u ovom vremenu tehnike možda strahuju od odmazde ako prijave određene aktivnosti.

Jasno je da policija ne može da radi bez saradnje građana. Da li je razlog toj nesaradnji zapravo nezadovoljstvo i strah građana zbog nerasvetljavanja krivičnih dela? I ako odu i prijave, građani se žale da ne osećaju policijsku zaštitu?

Đurić: Veoma sam zahvalan na tom pitanju jer dolazimo do medija koji su veoma bitni za rad policije. Ništa lično prema ikome, ali imam osećaj da nekada novinari traže samo negativne pojave u policiji, zanemarujući pozitivne. Čaršijske priče ne možete nikada zaustaviti. Vi kao jedna ruka prijateljstva može da nam pomognete da prikažemo naš rad, jer mi imamo stvarno veoma veliki broj rešenih krivičnih dela, poznatih izvršilaca, dela koja su i kroz kaznenu politiku prošla, ali to nije prikazano javnosti. I sa naše strane možda je bilo malo statičnosti. Nismo želeli da sebe stavljamo u prvi, plan ali ja vas molim da se kroz našu saradnju ubuduće interesujete za naš rad -.ne samo u negativnoj sferi, nego i u pozitivnoj. Građani kroz vaš rad saznaju za naš pozitivan rad. Ne možemo mi ići od građanina do građanina i objašnjavati naš rad, iako živimo i radimo ovde i pokušavamo da kroz svoj autoritet i kredibilitet, prijateljske i komšijske veze predstavimo naš rad u pozitivnom svetlu, ne samo u negativnom.

Znate da smo objavljivali i članke u kojima se ističe da je policija rasvetlila određena krivična dela. Na našem sajtu čitaoci, međutim, vrlo često negativno komentarišu upravo vesti o radu policije. Videli ste i sami da se u tim komentarima oni žale na korupciju u policiji, iznose se i konkretni detalji. Istovremeno se, na drugoj strani, u kosovskim medijima objavljuje serija negativnih članaka upravo o korupciji u policiji na Severu, uključujući i graničnu policiju.

Đurić: Ja ne mogu da poreknem da građani svuda u svetu imaju negativan odnos prema prema policiji. Činjenica je da korupcija postoji svuda u svetu, u svim sferama, ne samo u policiji. Naš je zadatak da se protiv toga borimo. Ja ne mogu da komentarišem rad pogranične policije jer nije u mom domenu, ali mogu da komentarišem rad regiona Mitrovica Sever. Mi do sada nismo imali nijedan slučaj da je neko podlegao zakonskim merama za slučaj korupcije. Garantujem vam kao policijski čelnik ovog regiona da sam spreman da se borim protiv svakog policajca koji želi da šteti ugledu policije. Što se tiče komentara, želim da kažem nešto i sa ličnog aspekta, ne samo profesionalnog. Iako ne možete zabraniti nekome slobodu govora, ipak ne sme da bude uvreda. Garantujem da je to sve jedna laž osim onih pozitivnih komentara kada mi uradimo dobar posao i to izađe na videlo. Moj lični stav je da je u pitanju ljubomora koja verovatno dolazi iz krugova policije.

Bojić: Hteo bih da se nadovežem na ovo što je rekao direktor. Mi pratimo te negativne komentare po naš rad. Većinom su to komentari sa dva do tri profila, tako da mislim da oni ne predstavljaju većinu građana, već pojedince. Očigledno da postoji neka vrsta određene namere koje su protiv ovog komandnog kadra ili generalno protiv ovog regiona koji uspešno radi i vodi ovu zajednicu.

Rekli ste da nemate dovoljno kapaciteta. Sa druge strane, ipak, dobili ste pojačanje od oko 250 pripadnika bivšeg srpskog MUP-a. To je značajno pojačanje za region Sever. Jesu li vam oni pomogli? Kakva je saradnja sa ovim policajcima? Kako se odvija integracija? Da li je tačno to da taj proces ne ide glatko, te da postoji podela između bivših mupovaca i kosovskih policajaca, ali i kako građani primećuju, razlika u stilu rada?

Đurić: Ja ću potpuno iskreno da vam odgovorim. U početku je postojala percepcija o nekoj podeli, ali vremenom i našim zalaganjem, uz to što smo se kao sugrađani, prijatelji i kolege – poznavali od ranije, uspeli smo da to svedemo na najmanji mogući nivo. Ne mogu pojedinačno za svakog da potvrdim, ali što se tiče opšteg nivoa, saradnja je tu. Određen broj pripadnika MUP-a koji su integrisani, imali su iskustva u istragama, kolege koje nisu imale iskustva u tome, od njih su mogli da nauče. Policajci bivšeg MUP-a, pak, 15 godina nisu bili u uniformi. Naučili su od samih kolega da opet u toj uniformi deluju sa aktivnostima koje su propisane zakonom.

Bojić: U vezi sa razlikom u stilu rada, to je tačno, slažem se sa vama, jer uvek postoji razlika u stilu rada u policiji, ali na vaše pitanje da li sarađujemo sa njima, mi smo sada jedna policijska služba – Kosovska policija i sarađujemo pod jednom komandom. Pripadnici MUP-a i pripadnici kosovske policije su sada svi pripadnici Kosovske policije, i radimo kao jedinka.

Da se vratimo na krivična dela od ove godine. Bilo je više krađa, kao i ranijih godina?

Bojić: Tako je, ali je većinu tih krađi i razbojništva, policija uspešno rasvetlila. Sva osumnjičena lica su lišena slobode i po nalogu nadležnog tužilaštva i nadležnog suda preduzete su zakonske mere. Nekima od njih je određena mera kućnog pritvora, neki su u pritvoru. Kod nedavnog slučaja krađe u market “Vrbas”, lišena su slobode dva lica. Ono što je otežavalo istragu jeste to da je jedno osumnjičeno lice sa prebivalištem u južnom delu grada. Ali je to i pokazatelj da je policija zaista bila na visini zadatka. Takođe i u slučaju krađe zlatnog nakita u vrednosti od 4000 evra, u ulici Lole Ribara, dva lica su uhapšena. U slučaju krađe manastirskog blaga iz Banjske, osumnjičena lica su identifikovana, jedno lice, na žalost, nije lišeno slobode, ali to ne može biti propust policije. To lice je trenutno nama nedostupno jer se nalazi na teritoriji Republike Srbije, dok je drugo uhapšeno lice sa teritorije opštine Mitrovica.

Lekić: Dodao bih da je od 107 registrovanih slučajeva, rešeno 86. U prošloj godini smo bili najbolja regionalna direkcija policije.

Da li je u pitanju više počinilaca? Jesu li to različite grupe? Jesu to mlađi ljudi, stariji, muškarci, žene, šta im je zajedničko?

Bojić: Tako je, različite grupe. Ima i pripadnika ženskog pola, mlađih i starijih lica. Sa teritorije Kosova su svi, osim u jednom slučaju gde osoba ženskog pola nije sa teritorije Kosova, a osumnjičena je za napad na ovlašćeno službeno lice.

Pucnjave i ranjavanja predstavljaju trend sličan nekim ranijim godinama. Prošle godine ga nije bilo. Počeću sa – za nas najdrastičnijim primerom, a to je pucnjava na KoSSev, 11. juna. Mi smo izbrojali i pronašli 10 čaura, u zvaničnoj istrazi kod vas piše 7. Potom pucnjava u Leposaviću 21. avgusta, kada je povređena devojka, 28. septembra pucano je na vozilo, pucano je muškoj osobi u noge 5. oktobra. Zajedno sa slučajevima paljenja automobila, i ovi oružani napadi su bili pojačani u ovoj godini? Šta se to dešava?

Lekić: Kada govorimo o pucnjavi, radi se o izlovanim incidentima. Slučaj u Leposaviću je rešen, slučaj ranjavanja muškarca od 5. oktobra, takođe. Istraga se o ostalim slučajevima nastavlja. Građani misle da je policija i ona koja tuži i ona koja sudi. To nije tako, jer u tom zakonskom delu, mi smo samo organ, a sud je taj koji donosi zakonske mere pritvora i kazni.

I šta je sud presudio za počinioce ta dva rasvetljena slučaja?

Đurić: Policija je odgovorna samo u delu zadržavanja osumnjičenih do 48 sati i u tom roku je obavezna da predoči sve činjenice tužilaštvu. Tužilaštvo donosi određene mere i to nam nije dalje poznato. Više puta smo imali slučajeve kada se počinilac pusti i bez zadržavanja. Građani to moraju da znaju, jer stvara se averzija prema policiji zato što misle da smo mi ti koji smo to uradili. Još jednom apelujem na građane da ne misle da je policija ta koja i tuži i sudi, već naše je da podnesemo dokaze a sve ostalo je za tužilaštvo.

Šta je sa istragom oružanog napada na prostorije KoSSeva 11. juna?

Đurić: Kao i u slučaju paljenja vozila, to su dva slučajeva za koja, budite sigurni – da su prioritetni za nas. Istragu nam dodatno otežava nepostojanje motiva što proizilazi i iz vaših izjava, kao i kroz aktivnosti na sajtu. To nepostojanje motiva je prepreka za nas.

Šta vam instinkt policajca kazuje u vezi sa napadima na KoSSev?

Đurić: Lično mogu da kažem da nisam video nešto što bi delovalo kao motiv, ali su i svi motivi otvoreni.

Ove godine smo imali i bombaške napade – 28. februar u centru grada, 4. avgusta neeksplodirana bomba u ulici Anke Spajića, 10. oktobar bomba bačena u dvorište KPS policajca, pa na kuću Dragana Jablanovića 12. oktobra, pa nedavno na radnike kod  tri solitera..?

Đurić: Moram da kažem da je moj lični stav da nekada kada je situacija zadovoljavajuća sa bezbednosnog aspekta, postoje neke individue ili neki činioci koje žele da to poremete. U tom smislu je to prepreka zato što sve to doprinosi negativnom aspektu – i paljevine i pucnjave i bacanje eksplozivnih naprava, Mi imamo indicije oko mogućih motiva za neka od ovih dela, na primer za bombu koja je bačena u dvorište KPS policajca, kao i na radnike kod tri solitera. Što se tiče napada na gradonačelnika opštine Leposavić, takođe postoje neke indicije, iako je i on dao izjavu da ni sa kim nije imao problem.

Krađa automobila je stalna priča od '99. Automobili se kradu širom  Kosova, izgleda u saradnji između severne i južne strane?

Bojić: Kolokvijalno rečeno, kriminal ne poznaje granice, ali smo kod izvršenja ovih krivičnih dela imali period stagnacije 2013. i 2014. Krađa automobila obavlja se na nivou grupa. Uglavnom se kradu skuplja vozila, mada smo imali jedan period gde su se krala jeftinija, kao golf dvojka, najlakši za krađu. Imali smo period u prošlosti kada su krađe automobile bile aktuelne, pa smo to sprečili, ali je sada ponovo počelo. Ipak, mi smo dosta ovih slučajeva rešili. Imamo privedena lica, poznajemo grupe i lica koja se bave krađom automobila. Čak imamo i dosta rezultata gde je auto ukraden, na primer, u Prištini pa pronađen u Leposaviću, ili ukraden u Kragujevcu, pa je pronađen u Prištini. Mi imamo puno slučajeva gde preventivnim i operativnim radom delujemo.

Ovo je malo mesto. Građani imaju percepciju da se sve zna, međusobno se svi poznajemo. S jedne strane, kažete da ima puno posla, ali sa druge strane, baš zbog male sredine, građani veruju da je relativno lako otkriti krivično delo?

Đurić: Građani ne treba da zaborave da je severni deo Mitrovice na maloj teritoriji sa velikim brojem ljudi. Ne zaboravite da imamo 10000 studenata, da je veliki tranzit odlazaka i dolazaka, prema centralnoj Srbiji i ka nama ovde na Severu.

U ovoj godini, posebno na njenom kraju, pojavila su se još dva nova trenda – ISIS i lokalna priča – navodni pokušaji otmice dece. Oba su specifična, neuobičajena za našu sredinu. Da krenemo od navodnih otmica. Čitava priča u javnosti pokrenula se kada je roditelj, nezadovoljan istragom po prijavi pokušaja otmice svog deteta, pokrenuo priču preko medija, preko nas i radija Kontakt plus. Ako se sećate, mi smo na osnovu video zapisa uradili i rekonstrukciju tog događaja, i naveli da i otac i dete tvrde da ne poznaju mladića koji se pojavljuje u ovom slučaju. Ispostavilo se ubrzo po objavljivanju ove vesti da je u nekoliko dana bilo više sličnih slučajeva. Šta možete građanima da kažete da se događa?

Đurić: Želim da podsetim starije generacije na slučaj osamdesetih kada su deca kradena i odvožena u Italiju. Nadovezujem se na taj period, jer kada se pojavi ovakav slučaj, onda se stvori velika panika među građanima, kao što se i desilo i tada i sada. Mi smo od prvog momenta veoma ozbiljno uzeli ovu stvar. To nam je najprimarniji cilj od svih ciljeva, čak smo i neke druge hitne aktivnosti ostavili zarad rešavanja ovih slučajeva.

Ima li pokušaja otmica?

Đurić: Mi smo stvarno uzeli za ozbiljno sve ove slučajeve – i ono što se dogodilo u ulici Kralja Petra, to jest, sa video zapisa kamere. Međutim, Tužilaštvo je donelo odluku da ne postoji osnovana sumnja da je izvršeno to krivično delo. Bez obzira na sve, mi smo, verovali ili ne, izveli sve moguće resurse na ulice, u vidljivom i u nevidljivom delu kako bi sprečili paniku koja se pojavila među građanima, i ako postoji taj izvršilac, ili izvršioci, koji su mogući počinioci tih krivičnih dela, biće privedeni pravdi.

Postoje li?

Đurić: Ne mogu, stvarno ne smem da kažem da je izmišljena priča.

Zašto bi roditelj dolazio da prijavi policiji pokušaj otmice svog deteta, dovodio dete na prepoznavanje, itd?

Đurić: Tako je. Posle svega toga stvorena je velika panika i ta priča je već prerasla u nešto što ne bi trebalo.

U pitanju su deca. Uz to, da li Vam se čini da, ukoliko je i stvorena panika, ona je nastala zato što se kod ovako važnog događaja gradske institucije nisu oglašavale, te su onda roditelji uzeli, figurativno da kažem, stvar u svoje ruke i preko medija probali da podignu pozornost?

Đurić: Jasno. Mogu da kažem da naravno nije bilo dobro što se to dešavalo, ali je dobro što su ustali na noge.

Lekić: Moram da kažem da bezbednost dece nije stvar samo jedne institucije. Osim policije, o našoj deci treba da brinu pre svega roditelji, škola, ali i cela zajednica. Kao što je direktor rekao, mi smo odmah angažovali veliki broj policajaca, uključujući i one u civilu. Pratili smo sva dešavanja, dolazak i odlazak dece do škole i verovatno je to naše preventivno delovanje dovelo do toga sve stane.

Kad kažete da je stalo, da li to znači da su postojali potencijalni izvršioci i da je bilo pokušaja otmica?

Đurić: Moguće je. Ne znam u čemu je stvar.

ISIS je za region Severa Kosova relativno nova tema. Koliko je Sever bezbedan kada su u pitanju potencijalne terorističke akcije. Nedavno smo imali više slučajeva ispisivanja grafita ISIS – u Zubinom Potoku, dva puta u Bošnjačkoj mahali?

Đurić: Nalazimo se u vanrednim aktivnostima, pogotovu nakon terorističkih napada u Francuskoj. Što se tiče bezbednosnog rizika u regionu Mitrovica Sever, ne mogu da kažem da ne postoje rizici od terorističkih aktivnosti. Vidite da u čitavom svetu postoje takvi rizici, ali mi do sada nismo imali naznake da to može da se desi kod nas, što ne znači ne može i da se ne desi. Naš zadatak je da sprečimo bilo kakve terorističke akcije protiv naših građana na Severu. Što se tiče grafita, oni su se pojavili relativno skoro i označeni su kao izazivanje na rasnu, versku, nacionalnu mržnju i netrpeljivost. Nisu okarakterisani kao terorističko delo ili podsticanje na terorističku aktivnost

Kakvu pomoć i saradnju imate sa drugim službama van regiona u antiterorističkim aktivnostima?

Bojić: Postoji jedinica Kosovske policije koja se bavi antiterorizmom ali mi iz javnog reda i mira smo u obavezi da preventivno pokrijemo sve ono što možemo kroz svoje redovne i vanredne aktivnosti. Primetili ste specijalnu jedinicu ili interventnu jedinicu na ulicama grada, i to je samo jedna od vanrednih mera.

Kakva je saradnja regiona Sever sa Prištinom? Da li su tačni napisi u kosovskoj štampi da se policija na Severu oglušuje o naredbe iz Prištine?

Đurić: Pa percepciju ne možete promeniti. Mi nudimo dokaze, a to su naši rezultati. Naravno da saradnja mora da postoji. Mi smo regionalna direkcija, glavna direkcija je u Prištini. To što smo mi u nekom smislu odvojeni i decentralizovani u delu da možemo da se bavimo svojim delatnostima u regionu Mitrovica Sever, proizvodi možda takvu percepciju. Ali smo mi jedna policija.

Kraj je godine, koja je poruka građanima?

Đurić: Moja lična poruka kao šefa policije na Severu jeste – verujte u nas. Kad god mislite da vam je potrebna pomoć, javite nam se. Mi smo zbog vas ovde i zbog svih nas koji živimo i radimo kako bi sačuvali jedni druge. Naš primarni zadatak je zaštita života ljudi i imovine, ali kao što sam rekao i na početku, ne možemo to sami da radimo bez saradnje sa građanima. Želeo bih da bude takve bezbednosti i stabilnosti da svi građani izađu i kažu “svaka čast, bravo, rešili ste sve slučajeve”. Dobro je što smo mi kao region Mitrovica Sever kompaktna celina, najbolji region na Kosovu, funkcionišemo kao jedna porodica i to želimo da prenesemo i na građane. Nemamo kuda drugde da idemo i moramo zajedno da se borimo protiv svih negativnih aktivnosti.

Po čemu ćete pamtiti ovu godinu?

Lekić: Pamtićemo je po tome da smo imali puno izazova, puno zadataka i svojih obaveza, te da smo to izneli na najbolji mogući način. Tako da se nadamo da ćemo biti uspešni kao i u 2014. godini, kao što smo bili najbolji region na Kosovu.

ĐurićOno što ćemo pamtiti takođe kao uspeh jeste da do sada nismo imali nijedan multietnički incident, što ukazuje na dobar preventivni rad policije, posebno policajaca koji su na terenu. U narednoj godini ćemo posebnu pažnju obratiti na to da ostvarimo što bliži kontakt i komunikaciju sa građanima.

Hvala što ste govorili za KoSSev.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.