Gazivode: Ko je gradio, ko bi da upravlja, Turci traže "svoje"

Veštačko jezero Gazivode na severu Kosova i Metohije, nad kojim Albanci traže većinsko upravljanje, od strateškog je značaja za opstanak Srba jer garantuje energetsku i ekonomsku stabilnost ovog dela Kosova.
 
Veštačko jezero Gazivode na severu Kosova i Metohije, nad kojim Albanci traže većinsko upravljanje, od strateškog je značaja za opstanak Srba jer garantuje energetsku i ekonomsku stabilnost ovog dela Kosova.
 
U nastavku pregovora Beograda i Prištine, između ostalog, trebalo bi da se pregovara i o tome ko će, kad počne primena dogovorenog u Briselskom sporazumu, upravljati branom, hidrocentralom i jezerom Gazivode.
 
Pregovore dodatno komplikuje činjenica da su dve trećine jezera u Srbiji, na teritoriji opština Novi Pazar i Tutin i da se Beograd zalaže da ceo kompleks Gazivoda bude pod kontrolom buduće Zajednice srpskih opština.
 
I u slučaju da zvaničnici EU kažu "ne" otvaranju poglavlja u pregovorima Srbije sa EU zbog Gazivoda, premijer Srbije Aleksandar Vučić je poručio da to neće potpisati.
 
Kosovski zvaničnici uporno ponavljaju da se o jezeru i hidrocentrali Gazivode neće razgovarati s Beogradom, jer je Priština jasno stavila do znanja da se o imovini ne može pregovarati, a Srbi na severu ponavljaju da neće da daju Gazivode ni po koju cenu. 
 
"Ohrabreni smo stavom premijera da neće dozvoliti otuđivanje hidrocentrale i jezera Gazivode", rekao je Tanjugu u telefonskoj izjavi gradonačelnik Zubinog Potoka Stevan Vulović.
 
Vulović je naveo da su hidrocentrala i kompletan hidrosistem "Ibar – Lepenac" značajni za opstanak Srba na severu Kosova, jer garantuju energetsku i ekonomsku stabilnost ovog dela Kosova i Metohije. 
 
On je podsetio da je samo u prošloj godini profit tog preduzeća iznosio preko 10 miliona evra što, kako je ocenio, govori da je to jedno od najuspešnijih preduzeća na Kosovu i Metohiji.
 
Vulović je podsetio da se tri četvrtine kapaciteta tog preduzeća nalazi na teritoriji opštine Zubin Potok, a da se 99,9 posto profita ostvaruje na teritoriji ove opštine zbog čega, kako je naglasio, Srbija nema razloga da daje bilo koji deo ovog preduzeća.  
 
Napominjući da je hidrocentrala Gazivode važna i zbog radnih mesta, on je podsetio na činjenicu da je Srbija svojim kreditima otplaćivala njegovu izgradnju i funkcionisanje svih ovih godina. 
 
Prema pisanju košovske štampe, poznato je da je Priština, mimo Beograda, kompletnu elektrodistribuciju i elektromrežu, uključujući "Gazivode", već prodala jednoj turskoj kompaniji. 
 
Turci sada potražuju ono što su platili, a ne mogu da uđu u posed veštačkog jezera i hidrocentrale na severu Kosova, koje kontroliše Elektroprivreda Srbije.
 
Predstavnici zvanične Prištine, sa druge strane, poručuju da ne žele da pregovaraju o Gazivodama, jer je to, kako oni vide ,kosovsko bogastvo i imovina Kosova. 
 
Kamen temeljac za izgradnju brane budućeg veštačkog jezera Gazivode postavljen je na Petrovdan 1972, položio ga je tadašnji predsednik Saveznog izvršnog veća Džemal Bijedić, a gradila beogradska "Hidrotehnika".
 
Građena je iz kredita Međunarodnog monetarnog fonda koji je najpre otplaćivala Jugoslavija, a potom Srbija.
 
Pregrađivanjem Ibra kod mesta Gazivode (brana je visoka 107 metara, u osnovi široka 460 metara i duga 406 metara) nastalo je jezero sa oko 380 miliona kubnih metara vode koja "pokriva" površinu od oko 12 kvadratnih kilometara, najveća dužina je 24 kilometra (od mesta Gazivode do Ribarića), širina varira od jednog do nekoliko kilometara.
 
Vlada Kosova želi da po svaku cenu gazduje Gazivodama jer se iz jezera vodom snabdevaju Priština i još nekoliko kosovskih opština, hidrosistemom Ibar-Lepenac navodnjava se deo centralnog Kosova i što je za Prištinu najvažnije, termoelektrane u Obiliću "hlade" se vodom sa Gazivoda, pa ne bi mogle da rade ako bi se na severu Kosova zavrnule slavine. 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.