Potpredsednik Narodne stranke i poznati srpski advokat Vladimir Gajić tvrdi da će amandmani na Ustav Srbije, o kojima će 16. januara građani glasati na referendumu, „betonirati politički i partijski uticaj na pravosuđe“.
„U Srbiji su sudije navikle da slušaju izvršnu vlast, a ustavnim amandmanima je učinjen iskorak ka tome da politika drži pravosudni sistem pod potpunom kontrolom. Presude se više neće donositi u ime naroda, nego će verovatno morati da stoji ’u ime Visokog saveta sudstva’, što je besmislica“, rekao je Gajić Radio-televiziji Srbije.
„Problem je u tome što nikada nismo imali nezavisno sudstvo, a sada potpuno isključujemo parlament u izboru sudija i ostavljamo uskom krugu ljudi da o svemu odlučuje. Sudijski poziv bi trebalo da bude možda i najuglednije zvanje, a danas građani imaju malo poverenja u sudstvo. To je i zbog sistema, a i zato što sudije nemaju kredibilitet niti su ga ikada imale“, dodao je Gajić.
Citirajući navode istraživanja, kazao je da čak 90 odsto građana ne zna u čemu se sastoje promene Ustava Srbije, a više od 50 odsto se nije opredelilo da li će izaći na referendum.
„Skupština Srbije nema politički legitimitet u punom kapacitetu da bi se ušlo u proces ustavnih promena. Promene Ustava u oblasti pravosuđa su najvažnije promene Ustava, važnije su samo one u vezi sa teritorijalnim integritetom države, i zato nije trebalo žuriti, nego sačekati da posle izbora dobijemo parlament koji će bliže odslikavati raspoloženje građana“, rekao je Gajić.
Gajić je ocenio da su reflektori javnosti mnogo više usmereni na sudstvo, dok je manje zapaženo prošlo „zadržavanje sovjetskog vojnog hijerarhijskog sistema u tužilačkoj organizaciji“.
Gajić je pozvao građane da izađu na referendum i glasaju protiv predloženih promena Ustava Srbije.
Narodna stranka ranije je saopštila da se protivi amandmanima na Ustav Srbije, a da bi građani slobodno i po svojoj savesti trebalo da odluče da li će izaći na referendum.
Kampanja za referendum nije do sada bila vidljiva u Srbiji, a posebno nije ni u većinski srpskim sredinama na Kosovu. Štaviše, za razliku od centralne Srbije, gde je izvesno glasanje – 16. januara, Srbi na Kosovu nemaju zvaničnu informaciju da li će im se omogućiti to pravo.
Kosovski premijer Aljbin Kurti ranije je kazao da glasanja neće biti na Kosovu, dok iz Beograda ne stižu potvrde da će se glasanje omogućiti.
Juče je RSE objavila, pozivajući se na svoje izvore iz kosovske vlade, da će se za referendum u Srbiji na Kosovu moći da glasa ili putem pošte, ili preko Kancelarije za vezu Srbije u Prištini. Sa srpske strane se još uvek nije niko oglasio o instrukcijama, odnosno (ne)izvesnosti glasanja na Kosovu.
Danas je u Beogradu, član predsedništva SNS Igor Mirović posle sednice tog tela pozvao građane da u što masovnijem broju izađu na referendum u nedelju i da glasaju za ustavne promene.
Uprkos snažnom protivljenju dela javnosti, u skupštini Srbije su u novembru izglasani Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi i Zakon o eksproprijaciji.
Glavna karakteristika Zakona je ukidanje cenzusa od polovine upisanih birača u birački spisak za uspešno sproveden referendum. Neće postojati obavezan minimimum kada je reč o broju glasača da bi odluka bila važeća.
On budi veliku zabrinutost u delu stručne javnosti koja govori o mogućoj zloupotrebi volje građana, dok vlast negira ovakve tvrdnje.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
