Među dvadesetak Srba u Prizrenu, žive i Radmila i Tomislav Gadžić. Nakon 12 godina života provedenih u izbeglištvu, 2011. godine vratili su se u rodni Prizren. Ne žale se, kažu da nemaju većih problema. Ali, nedostaju im stare komšije sa kojima su delili radost na čardaku svoje kuće, koja je bila spaljena, pa obnovljena zahvaljujući Danskom savetu. Nažalost, danas je sve manje čardaka, a i starih Prizrenaca.
"Ranije smo ovde imali veliki čardak i kapidžik, tako su se zvala ta vratanca koja su vodila između dvorišta bilo Srba, Turaka ili Albanaca. Veliko poverenje se imalo ranije međusobno. Mi smo ranije držali i jedna i druga vrata non-stop otvorena preko dana, tako da nismo imali problema – da li će neko da uđe da nas pokrade, ili bilo šta, a sad se uvek zaključavamo," kaže Radmila.
"Politika je nešto uradila, to se sad malo i smirilo, ali Prizren bez Srba za mene nije Prizren. Leti u Šadrvanu ne mogu da prođem, a to su drugari iz škole, radio sam ovde 35 godina, bio sam i šef, ali, ipak, meni je ovde dobro," dodaje Tomislav.
Iz grada retko odlaze, jedino kada su im potrebni lekovi.
"Pošto smo prepušteni sami sebi, povremeno moramo da idemo u Srbiju da se pregledamo, pošto sam ja bolesna, suprug bolestan i onda idemo kod lekara na preglede da uzimamo lekove. Ovde nemaju te lekove koje mi pijemo i onda moramo tamo da uzmemo," priča Radmila.
Prizren je oduvek bio multietnička sredina, u kojoj starosedeoci govore sva tri jezika, što i Gadžićima pomaže u svakodnevnom životu.
"Ja govorim tri jezika – srpski, albanski i turski. To mi u životu puno pomaže, i ranije mi je pomagalo, a i sada. Na pijaci govorim albanski, moja supruga ne zna ni cenu, a meni to, ipak, pomaže. Čude se Srbi iz Srbije kad im kažem da ja idem u Albaniju i na more, i u banju, i puno je bliže i jeftinije. Stekao sam sa suprugom prijatelje u Albaniji kao mladi bračni par, i dan danas se družimo," kaže Tomislav.
Iako su mnogi skeptični po pitanju povratka, Gadžići veruju da će se, jednog dana, bar deo od nekadašnjih 12.000 Srba vratiti u svoj rodni Prizren.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
