Film „Ševa“ – glumački prvenac i glavna uloga za mladu Mitrovčanku Snežanu Džogović

Foto: Radio Kontakt Plus

Devetnaestogodišnja Mitrovčanka, Snežana Džogović, po prvi put i to u glavnoj ulozi, junakinje Ive, zaigrala je u filmu „Ševa“, koji govori o vršnjačkom nasilju.

Film je diplomski rad mlade rediteljke Katarine Krstić iz Novog Sada.

Za glavni ženski lik, rediteljka je upravo tražila tinejdžerku koja studira glumu. Kada je ugledala našu Snežanu Džogović, nije se dvoumila, odmah joj je poverila glavnu ulogu.

Foto: Facebook

„Preporučila me je moja drugarica sa fakulteta, Anastasija. Rediteljka mi je poslala poruku na Instagramu da dođem na kasting. Kada sam došla, prekinula je kasting i rekla da je to to, da neće tražiti dalje“, kaže za Radio Kontakt Plus, ova mlada glumica.

Film “Ševa” je psihološka drama koja obrađuje emotivnu i vrlo osetljivu priču na temu vršnjačkog nasilja u periodu puberteta. Snežana u ovom filmu tumači lik Ive, tinejdžerke koja se u detinjstvu suočila sa vršnjačkim, odnosno seksualnim nasiljem, među vršnjacima.

„Ona kasnije odlazi u Beograd i ponovo se susreće sa svojom traumom. To je negde priča o njenom odrastanju kroz tu traumu koju je morala da u sebi prelomi i da prihvati da je to tako kako je, da bi mogla da nastavi sa daljim životom“, otkriva Snežana neke detalje iz filma.

U glavnoj muškoj ulozi, našao se Darko Ivić, koji tumači lik Vuka, Ivinog druga iz detinjstva.

„On je tridesetogodišnji momak koji izvršava nasilje“, kratko je rekla.

Film, otkriva nam dalje, nosi poruku da je svet surov i da se moramo boriti sami sa sobom i sa svime što nam se dešava.

„Da ne dozvolimo apsolutno ničemu da nam stane na put i da ne smemo ćutati ni o čemu sličnom, nego da se sve govori i sve mora da se zna.“

A da li danas možemo da budemo potpuno otvoreni, i ako jesmo, kakav je odgovor društva.

„Sigurna sam da uvek postoji bar jedna osoba kojoj može tako nešto da se kaže, koja će nas razumeti – roditelji, drugarice, ili možda profesori. Ja bih imala slobodu da tako nešto kažem (…) Ako se o tome govori javno (…), imali smo primer sa glumicama koje su progovorile o seksualnom nasilju u svojim školama, koje su naletele na ogromnu osudu, ali zaista treba samo prosto biti jak“, stav je ove devetnaestogodišnjakinje. Vršnjacima poručuje da odgledaju film, „jer će im se time poslati poruka da definitivno nasilju treba reći NE i da se treba boriti“.

Iako je tematika teška, kaže, da se zahvaljujući filmu, po drugi put u njoj probudila ljubav prema glumi.

„Prvo iskustvo na filmu je sjajno. Nekako mi se u glavi razdvojilo pozorište od filma, zato što se na fakultetu mahom forsira pozorište, a kada sam prvi put videla kako izgleda gluma pred kamerom i na filmu, to je definitivno nešto u šta sam se zaljubila i što je moja apsolutna impresija ove godine“, sa ushićenjem prenosi njene utiske.

Tokom snimanja, priča dalje, zašla je u potpuno drugi svet, gde je mnogo toga naučila.

„Ima veze sa onim što učimo na fakultetu u smislu stvaranja lika i nekih takvih stvari, ali sve drugo je potpuno drugačije. Ne možeš igrati sam prema sebi, nego prosto moraš imati neki osećaj gde se nalazi kamera, da ne ustaneš naglo, da se dobro čuješ (…) Ima trista nekih stvari. Pritom, ono što je meni bilo zapravo najveće otkriće, je to što u pozorištu gluma mora biti malčice naglašenija, da onaj – iz čuvene rečenice svih profesora ikad – ko sedi u poslednjem redu može da nas vidi i čuje. Međutim, u filmu je to potpuno drugačije. To je jedna sasvim druga realnost. Potpuna prirodnost. Svaki pogled, sve nešto znači, prosto se sve vidi. To je ono što je meni fascinantno. Ja sam takvog senzibiliteta, da mi je prirodnije da sve bude tako minimalno i blago.“

Ljubav prema glumi, Snežana gaji od detinjstva, pa sada samo nastavlja da se „igra“, ne bi li sačuvala to dete u sebi.

„Mislim da je to neka potreba mene da nastavim sa svojom igrom, jer ja nekako uvek mislim da mi detinjstva nije bilo dovoljno. Ja bih i sada da se igram i lutkama, svime, samo da se igram, tako da je gluma neki nastavak moje igre“, priznaje.

Na početku je mislila je da će joj biti neprijatno neke scene da snimi, ali je vrlo brzo to prevazišla.

„To su scene u kojima Vuk siluje Ivu, a kojih u filmu neće ni biti. Biće jako kratke, kao deo njene traume, njenog sećanja (…) Međutim, to je sve koreografija i nije mi bilo neprijatno da snimam“, kaže Snežana i dodaje da se uskoro može očekivati projekcija njenog prvenca.

“Ne zna se još uvek tačno, zato što imaju da srede još neke stvari, kao što je zvuk i neke postprodukcijske stvarčice koje treba da se reše, ali pitala sam rediteljku i ona kaže da će biti uskoro.”

A prve korake u svetu glume, Snežana je napravila u „Malom teatru“, u okviru Privatnog kulturnog centra „Akvarijus“ u Kosovskoj Mitrovici.

„Mali teatar je zapravo prvo mesto koje mi je dalo krila za to da ja možda imam neki talenat, da je to nešto što se meni sviđa. Prve predstave smo radili sa, sada mojom jako dobrom drugaricom, Dunjom Nikolić, koja je tada bila profesorka glume u Malom teatru, tako da je tu gluma nekako izazvala nešto u meni. Prvi put sam videla kako se šta radi – čitanje teksta, štrihovanje teksta i šta to uopšte znači. Da, Mali teatar mi je jako bitan deo odrastanja“, ističe Snežana.

Po završetku gimnazije, upisuje glumu na Fakultetu umetnosti u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Sada je na relaciji Kosovska Mitrovica – Beograd.

„S obzirom na to da nemamo obezbeđene neke stvari, kao što su pozorišne sale koje su nužne za nekog ko studira glumu, onda nam je prva polovina semestra u Mitrovici, a druga u Beogradu. Tako je u svakom semestru.“

Iako često putuje, kaže da joj to ne predstavlja problem. Ipak, kada bi mogla da bira, predavanja bi slušala samo u Kosovskoj Mitrovici, gde se oseća najlepše, i gde želi da oživljava kulturu.

„Nešto čak i ne volim toliko Beograd, tako da sam ja definitivno dete Kosovske Mitrovice. To je moj omiljeni grad. Izbegavam da idem kad ne moram, ali mi ne pada teško putovanje do Beograda i nazad, samo mislim da je to nemarno od strane našeg fakulteta. Mi kao ovde studiramo, a zapravo ne studiramo.“

Da će se baviti glumom, nikada nije bilo upitno i roditelji je u tome podržavaju.

“Nisu imali neku specijalnu reakciju kad sam rekla da sam upisala glumu. Prosto je to nešto čime se bavim odmalena i ništa drugo nikad nije dolazilo u obzir, tako da je to nešto na šta su se navikli otkad znaju za mene. To je to.”

Idol joj je čuvena srpska glumica Sonja Savić.

„Zato što je vrlo upečatljiva. Mislim da ne postoji niko drugi kao što je ona. Pritom je prirodna, potpuno je svoja. To je nekako bila ljubav na prvi pogled kad sam je prvi put videla, sa onim glasom i svime što je ona.“

Nije razmišljala o tome sa kim bi volela da se nađe na filmskom platnu. Potajna želja je ipak, da to bude njen omiljeni profesor.

„Možda bi mi bilo najzabavnije od svega da budem u istom kadru sa mojim profesorom Aleksandrom Đinđićem (prim. aut. docent na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici). To je jedan genijalan i predivan čovek, glumac i profesor.“

Sa druge strane, nikada ne bi volela da se nađe u nekoj od „sapunica“.

„Ne bih volela da glumim u nekim serijama koje imamo priliku da gledamo svakog dana, gde se za 365 dana snimi 366 epizoda.“

Voli filmove koji govore o istorijskim događajima.

„Trenutno sam opsednuta serijom ’Vikinzi’. Mahom istorijski filmovi, eventualno istorijska fikcija“, kaže Snežana i dodaje da bi na malim ekranima volela da se uskoro nađe neki novi film o hajducima, jer ih, prema njenom mišljenju, nema u dovoljnom broju.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.