Film o Big Band-u kojeg više nema: Priča o univerzalnom jeziku, zajedništvu, poštenoj i dobroj Mitrovici

Davne 1979. godine Big Band nisu imali svi veliki gradovi regiona, ali je ovakav bend imao rudarski grad na Severu Kosova. Kosovska Mitrovica pre gotovo četiri decenije nije bila simbol podele, već simbol muzike kao univerzalnog jezika, zajedništva, poštovanja i poštenja. Mitrovički Big Band započeli su amateri, ali je upravo zajedništvo učinilo da Sever Kosova narednu deceniju ima muziku kojoj su se divili i profesionalci. Kako je sve počelo, kakvi su utisci članova ovog benda posle više od tri decenije, da li žale što benda više nema – samo su neka od pitanja na koja su u sinoć prikazanom filmu "Big Band", autorke Sanje Sovrlić, u galeriji Akvarijus, odgovarali dirigent Petar Rakić, trombonisti Gazmend Mustafa i Nenad Ilić, saksofonisti Isat Murić i Ergin Ćoroglu. 

Kako je nastao mitrovički Big Band?

Sve je počelo organizovanjem džem sešna na Keju Ljušte. Potom je Petar Rakić, kojeg protagonisti filma opisuju kao "čoveka nemoguće energije" i "genetskog muzičara", predložio formiranje "velikog benda".

Film je prikazan u okviru festivala ženskog stvaralaštva "Vreme za impuls žene", kojim se u Akvarijusu obeležava Međunarodni dan žena. ​

"U muzičkoj školi je bio magacin, u tom magacinu je bilo starih instrumenata gradskog orkestra Trepče. Počeli smo da vadimo te trube. Trube negde probušene, pa samo to kalaisali. Neki saksofoni, ventil tromboni. Tako smo počeli," objašnjava Rakić u filmu.

Bili smo amateri ali smo radili profesionalno 

Sa probama se nastavilo, a mogli su da učestvuju i oni koji nisu znali da sviraju.

Note su se učile u hodu, stariji i iskusniji muzičari učili su mlade, članovi benda bili su obični ljudi, visoki lokalni funkcioneri, Srbi, Albanci, Turci, različitih obrazovnih profila:

"Svi smo bili amateri, ali smo radili profesionalno."

Tako su amateri napravili "muzičku bombu". Nastupi ovog benda postali su atrakcija. Na njihovim nastupima nosile su se toalete. Nastupali su i na festivalima širom regiona.

Big Band preneli na život, grad, porodice

Ono što su radili u svom bendu, članovi su, kažu, preneli i na svakodnevni život:

"Kada čuješ dvadeset ljudi da odsvira jedno… Mi smo to preneli sa muzike na život, u grad, u porodicu, u društvo. To je taj Big Band, to je ta harmonija i sklad. Jedno neverovatno poštovanje, poštenje, jedan način života, stil druženja… To je jedna velika porodica."

Ko će da razmišlja o jednom Big Bandu kad krene raspad?

Ipak, 1991. održan je poslednji Džez festival u Kosovskoj Mitrovici što je bila godina i koja je obeležila prestanak postojanja Big Band-a.

"Malo je bio čudan taj prestanak. Izgleda da su ljudi osetili šta dolazi, pa su se razilazili," objasnio je jedan od protagonista u filmu.

Band je nestao bez formalnog raskida, samo se više nisu održavale probe.

Šta se dogodilo?

"Bio je rat"; "Znaš li ti šta je sve nestalo? Ko će da razmišlja o jednom Big Band-u kad krene raspad? Rasulo. Raspao se jedan duh kojim je živelo više miliona ljudi"; "Big Band nije se raspao našom voljom, to je posledica svih naših dešavanja"; "Politika je rasturila Big Band" – objasnili su njegovi nekadašnji članovi. 

Sećanja poput onih na prve ljubavi 

Ali ostala su sećanja. Da su snažna i da su poput "prve ljubavi koja se uvek mota po glavi", potvrdili su Nenad Ilić, Isat Murić i Ergin Ćoroglu, koji su nakon prikazivanja filma, uz autorku, sa gledaocima u Akvarijusu podelili utiske i anegdote. Dobro se sećaju nastupa, kolega muzičara sa kojima se decenijama nisu videli, ili kojih više nema.

Big Band danas: Filing, razmišljanje, odnos

Pitali smo ih šta je za njih danas Big Band, sa distance od gotovo četiri decenije.

"Nije Big Band nešto kao završena priča što se tiče muzičkog delovanja. Mi i dalje radimo, organizujemo džez festivale. Naša saradnja sa mladim ljudima je Big Bend. To je taj filing, to razmišljanje, taj odnos. Suština i Big Band postojaće dokle god ima te priče i dokle god se voli grad na način da budeš dobar. Grad je lep koliko svako sebe da. Ako smo mi pristojni, kulturni, ako smo dobri drugari, ako imamo dobar odnos u gradu – to je Big Band. Dakle, to traje. To je način života, to je tredicija. Da Mitrovica opet bude lep i pošten grad, nećemo o politici," odgovorio je Murić. 

Kruna kulture u Kosovskoj Mitrovici

"Big Band je danas, kao i pre naših nastupa, kruna kulture u Kosovskoj Mitrovici, uz dužno poštovanje svim ostalim smerovima u kulturi. Imati Big Band u vreme kad to nisu imali ni Priština, Skoplje i Podgorica… Big Band je bio i ostao institucija i jedan od simbola grada," dodao je Nenad Ilić.

Dobro sećanje u dobrom vremenu, sve je pokvarila polarizacija 

"Danas je Big Band samo dobro sećanje koje se desilo u jednom dobrom vremenu. Rečeno je da je politika pokvarila Big Band. Slažem se sa tim, međutim, više je pokvarila polarizacija – politička, koja je odvojila ljude. Ljudi su morali na neki način da se svrstaju u jednu grupu. Svaka polarizacija je greška. Ja bih bio najsrećniji čovek kada bih danas ponovo video jedan Big Band, sa mlađim ljudima – da se skupi isti sastav. Ako ide samo jedna grupacija, opet će biti polarizacije," odgovorio je, sa druge strane, Ćoroglu.

Kroz istoriju smo bili u zajedništvu, zašto to da ne nastavimo? 

"Ovakve stvari stvaraju zajedništva i to dobra zajedništva. Ne stvaraju negativne elektricitete, to je samo pozitivno i pozitivno deluje. Mislim da je dobar suživot Mitrovice njen garant napretka. Mi smo kroz istoriju bili zajedno, naši roditelji, naši dedovi. A zašto mi da ne budemo ili naša deca da ne produže tu tradiciju koju smo mi već imali?" upitao je on.

Promene u društvu pokreću pojedinci 

A autorka filma, novinarka Sanja Sovrlić, podelila je svoje utiske o filmu za koji kaže da joj je posebno drag. Objasnila je i zašto:

"Bavim se najviše političkim temama. Shvatila sam da je ovo nešto što zaista ostaje i da mi je zato najdraže. Sve ostale misije, koliko god bile dobre, sa dobrim pitanjima, temama, one su samo dnevne. Za par dana, par meseci, više nisu aktuelne. Ovo je nešto što ostaje, što je zabeležilo neko vreme."

Kao drugi razlog navodi:

"Stalno razmišljam o tome kako promeniti društvo, kako učiniti nešto da bude bolje, pitam se zašto se ljudi ne pokrenu. Kroz ovaj film i primere ljudi iznova se ispostavlja da društvo pokreću pojedinci koji imaju entuzijazma da nešto rade, ulože sebe, da svako u svom domenu da neki svoj doprinos. Ja verujem da svi mi možemo nešto da uradimo, da napravimo neku promenu u društvu. Mislim da je ovo odličan primer, i drago mi je što ovaj film može da učini da Mitrovičani budu ponosni na to što su Mitrovčani, na dugu muzičku tradiciju."

Tradicija nastavljena?

Mitrovica je nastavila sa svojom muzičkom tradicijom i danas. Međunarodni džez festival "North City" se organizuje upravo zahvaljujući članovima Big Band-a, dok se mladi – ljubitelji drugačijeg zvuka od komercijalnog i sa snažnom potrebom da nešto promene, trude da prate stope starih muzičara. 

Hoće li ispoštovati zaostavštinu? 

"Grad je lep koliko svako sebe da."

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.