Izvor: Kallxo (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Evropska komisija je planirala nove investicije u oblasti čiste energije u vrednosti do 487 miliona evra, u okviru posebnog paketa koji obuhvata tri države Zapadnog Balkana. Ova informacija objavljena je nakon sastanka u Skoplju između komesarke za proširenje Marte Kos i lidera zemalja Zapadnog Balkana.
Korišćenjem sredstava iz pretfinansiranja koja su stavljena na raspolaganje onim korisnicima koji su završili svu pripremnu dokumentaciju, Evropska komisija je predložila Upravnom odboru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) investicioni paket od 87,7 miliona evra.
„Očekuje se da će ovo mobilisati ukupno 487,3 miliona evra za osam novih investicija u čistu energiju u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji“, navodi se u saopštenju EK od 1. jula 2025. godine. Kosovo, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija nisu uključeni među korisnike ovog paketa.
Predviđena ulaganja odnose se, između ostalog, na izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova i trafostanica u Albaniji i Crnoj Gori, rehabilitaciju hidroelektrana u Albaniji i Srbiji, kao i integraciju obnovljivih izvora energije u sistem daljinskog grejanja Novog Sada u Srbiji.
„Ove investicije biće realizovane u bliskoj saradnji sa partnerima sa Zapadnog Balkana i međunarodnim finansijskim institucijama kroz WBIF“, navodi EK.
Mediji prenose da srpski predsednik, Aleksandar Vučić, ipak danas nije bio u Skoplju.
Kallxo je poslao upit Vladi Kosova zbog čega Kosovo nije obuhvaćeno ovim paketom, ali do objavljivanja vesti nisu dobili odgovor.
Evropska komisija je, s druge strane, saopštila da je komesarka Marta Kos tokom sastanka u Skoplju podstakla Kosovo da ubrza proceduru ratifikacije sporazuma o Instrumentu za reforme i zajmove, kako bi se odblokirala sredstva iz pretfinansiranja. Komisija je pozdravila usvajanje nacrta agende reformi u Bosni i Hercegovini 27. juna i precizirala da su do sada isplate pretfinansiranja već izvršene prema Severnoj Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji.
Instrument za reforme i rast (RRR), na osnovu kojeg su partneri razvili svoje agende reformi, zamišljen je kao zajednički i ambiciozan mehanizam za sprovođenje više od 600 reformi koje Evropska unija podržava sa ukupno šest milijardi evra finansijske pomoći.
„Tokom sastanka, komesarka Kos je podsetila da je ovom instrumentu potrebna stabilna i snažna politička volja kako bi se osiguralo brzo i potpuno sprovođenje. To će ubrzati ekonomski rast naših partnera i pomoći im da napreduju ka članstvu u EU“, dodaje se u saopštenju.
Da bi Kosovo moglo da koristi prvu tranšu sredstava iz Plana rasta, koja ukupno do 2027. godine iznose 882 miliona evra, mora prethodno da ratifikuje sporazum u Skupštini Kosova. Prema ranijim informacijama Evropske komisije, redovne isplate se očekuju između drugog i trećeg kvartala 2025. godine.
Evropska komisija je precizirala da je Kosovo već podnelo zahtev za oslobađanje do 7% od ukupno predviđenih sredstava kroz ovaj instrument, kao pretfinansiranje. Plan rasta za Zapadni Balkan, vredan šest milijardi evra, zamišljen je kao vodič za približavanje ekonomija regiona Evropskoj uniji kroz reforme i investicije.
Procedura ratifikacije međunarodnih sporazuma u Skupštini Kosova propisana je Ustavom i posebnim zakonima. Član 18 Ustava Republike Kosovo predviđa da Skupština ratifikuje određene međunarodne sporazume dvotrećinskom većinom svih poslanika. Takođe, Zakon br. 04/L-052 o međunarodnim sporazumima detaljno reguliše ove procedure, uključujući dostavljanje sporazuma Skupštini po inicijativi Vlade ili same Skupštine.
Međutim, u praksi je Skupština Kosova do sada imala problema da obezbedi potreban kvorum za ratifikaciju pojedinih međunarodnih sporazuma, što je u nekoliko slučajeva dovelo do neusvajanja.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
