EUROPOL: Kriminalci brzo naučili kako da zloupotrebe krizu

EUROPOL

Evropska policijska organizacija EUROPOL upozorila je danas da je u Evropi registrovan nagli porast broja krivičnih dela povezanih sa pandemijom koronavirusa i da su se kriminalci veoma brzo prilagodili novonastalim okolnostima i pribegli novim kriminalnim aktivnostima kako bi zloupotrebili krizu.

U danas objavljenom izveštaju pod nazivom „Profiterstvo u pandemiji – kako kriminalci eksploatišu krizu COVID-19“, EUROPOL je naveo da su vlade širom Evrope u borbi protiv virusa uvele različite mere koje treba da pomognu zdravstvenim sistemima, očuvaju privredu i obezbede javni red i bezbednost, ali da kriminalci neke od tih mera zloupotrebljavaju za svoje ciljeve.

EUROPOL je nabrojao nekoliko faktora povezanih sa krizom koji su bili okidač za pojavu novih oblika krivičnih dela. To su, kako se navodi, velika potražnja za određenom robom, zaštitnom opremom i farmaceutskim proizvodima, smanjena mobilnost i kretanje ljudi u Evropi i ulasci u Evropu, i činjenica da građani ostaju kod kuće i da su, zbog rada na daljinu, sve više upućeni na informatičku tehniku.

Bitni faktori su i ograničenja u javnom životu koja su učinila pojedine kriminalne aktivnosti manje vidljivim i preselila ih unutar četiri zida ili u virtuelni svet interneta, zatim pojačani strah koji ljude čini podložnijim iskorišćavanju i konačno smanjena snabdevenost određenim ilegalnim proizvodima u EU.

U izveštaju koji je EUROPOL sastavio na osnovu informacija dobijenih od zemalja članica i na osnovu sopstvenih analiza, naveden je presek situacije u nekoliko ključnih oblasti, kao što su sajberkriminal, prevare, krivotvorenje i trgovina falsifikovom robom i organizovani imovinski delikti.

EUROPOL navodi da je u obasti sajberkriminala broj informatičkih napada na organizacije i pojedince značajan i da se očekuje dalji porast tog broja. Kriminalci koriste krizu kako bi od građana, pod izgovorom pandemije, ilegalno prikupili lične i finansijske podatke i za širenje malvera. Izvesno je da će iskoristiti i činjenicu da su masovni rad od kuće i porast broja konekcija uvećali mogućnosti neovlašćenog pristupa mrežama i kompjuterima preduzeća.

Kao primer veoma ozbiljnog sajbernapada, EUROPOL navodi primer napada na univezitetsku bolnicu u češkom Brnu, 12. marta ove godine, usred pojave pandemije u Evropi. Zbog napada su morale da budu odložene hitne hirurške intervencije, ceo informatički sistem bolnice je morao da bude isključen, a novi hitni pacijenti su preusmereni u obližnju kliniku. Hakerski napad je kvalifikovan kao napad na vitalni infrastrukturni objekat.

U izveštaju se navodi da su i prevaranti veoma brzo prilagodili već poznate oblike prevare novim okolnostima, kako bi se okoristili od straha i zabrinutosti ljudi. Njihove žrtve su pojedinci, preduzeća i organizacije.

Aktivnosti uključuju različite prilagođene verzije telefonskih pravara, prevare u vezi sa nabavkom robe i prevare sa dekontaminacijom. EUROPOL navodi da su prevaranti već prilagodili i različite lažne investicione šeme, kojima se građanima nudi špekulativno ulaganje u akcije povezane sa pandemijom i navodni ogroman profit.

Zbog pokušaja kriminalaca da maksimalno iskoriste nesigurnost stanovništva cele Evrope, može se očekivati da će se u narednim sedmicama pojaviti veliki broj novih ili prilagođenih starih oblika prevare.

U izveštaju se upozorava da je jedna od ključnih delatnosti kriminalaca u vreme pandemije i trgovina krivotvorenom robom i robom slabijeg kvaliteta.

EUROPOL naglašava da je od izbijanja krize sa koronavirusom višestruko porastao broj krivičnih dela vezanih za prodaju krivotvorenih medicinskih i sanitarnih proizvoda, lične zaštitne opreme i falsifikovanih farmaceutskih produkata. Postoji, kako se navodi, bojazan da će falsifikatori iskoristiti nestašice pojedinih proizvoda kako bi, bilo onlajn ili nekim drugim putem, pojačali ponudu krivotvorenih alternativa.

Pojedine takve protivzakonite aktivnosti posebno su zabrinjavajući sa medicinskog aspekta, kao na primer prodaja lažnih kompleta za kućno testiranje na prisustvo koronavirusa, navodi se u izveštaju.

Kao pimer se navodi međunarodna operacija PANGEA, u kojoj je pod rukovodstvom Interpola učestvovalo 90 zemalja i u kojoj je od 3. do 10. marta širom sveta raskrinkano 37 organizovanih falsifikatorskih grupa i uhapšen 121 njihov član. Zaplenjeno je blizu 34.000 krivotvorenih maski za lice, 13 miliona evra vredni, potencijalno opasni farmaceutski proizvodi i deaktivirano 2.500 linkova na sajtovima, društvenim medijima i onlajn trgovinama.

EUROPOL ocenjuje da je posebno veilka potražnja za medicinskim i sanitarnim proizvodima već stvorila značajno tržište za falsifikatore, prevarante i profitere i da će falsifikovanje tih proizvoda, ali i namirnica, higijenskih sredstava i drugih upotrebnih predmeta nastaviti da raste.

U izveštaju se navodi da su se i u oblasti organizovanih imovinskih delikata kriminalci brzo prilagodili i usvojili različite pristupe kako bi iskoristili sadašnju situaciju. To obuhvata i već poznati obrazac da se lopovi predstavljaju kao predstavnici javnih službi kako bi se domogli tuđih dagocenosti. EUROPOL očekuje da će u naredno vreme trgovinski objekti i medicinske ustanove biti posebno na meti organizovanih provala.

EUROPOL-u je niz zemalja prijavio sličan način postupanja lopova, koji ulaze u domove građana tako što se predstavljaju kao medicinski radnici koji treba da uruče informativni materijal ili higijenska sredstva ili da obave test na koronavirus. Prijavljen je i slučaj da su kriminalci telefonom najavili dolazak medicinske ekipe koja mora da obavi testiranje. I iako su svi građani potencijalne žrtve, očigledno je da su na udaru posebno ranjiviji članovi društva, na primer starije osobe.

EUROPOL upozorava da pretnja kriminala ostaje dinamična uprkos merama izolacije i karantina koje su uvedene u mnogim evropskim zemljama, i da će novi ili prilagođeni oblici kriminalnih aktivnosti nastaviti da se pojavljuju tokom trajanja krize, ali i posle nje.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.