Izvor: EUobserver (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)
Španija bi bila spremna da prizna Kosovo ukoliko ono postigne dogovor sa Srbijom, navode iz Madrida, time dajući prvi pozitivan znak te vrste otkako su nastavljeni razgovori pod posredstvom EU.
„Naš stav nije opstrukcionistički. Baš suprotno, on je konstruktivan“, navodi špansko Ministarstvo spoljnih poslova u izjavi za EUobserver.
„Pozicija Španije može se objasniti sledećom rečenicom: ništa bez sporazuma, sve s njim, uključujući političko priznanje [Kosova] i uspostavljanje diplomatskih odnosa“.
Španija nije priznala Kosovo jer je smatrala da je njegovo jednostrano proglašenje nezavisnosti iz 2008. godine „u suprotnosti sa vladavinom zakona i našoj ideji o raznolikoj i tolerantnoj Evropi“, saopštilo je ovo ministarstvo.
Međutim, Španija je verovala u „neizbežnost sporazuma [između Kosova i Srbije], čak i uz teške ustupke koje bi on podrazumevao“, dodaju iz španskog ministarstva.
Ovom izjavom je manje-više potvrđen prethodni stav Španije po tom pitanju, kao i stav ostale četiri zemlje članice EU koje nisu priznale Kosovo – Kipra, Grčke, Rumunije i Slovačke.
Ali, trenutak objavljivanja izjave iz Španije poklopio se sa nedavno nastavljenim razgovorima o normalizaciji veza između Kosova i Srbije pod posredstvom EU – nakon pauze koja je trajala skoro dve godine.
Izjava je pokazala da je španska levičarska vlada otvorenija povodom toga da načini ovaj potez.
I ona je takođe sa sobom nosila dodatni značaj, budući da je Španija najveća, a do sada je bila i jedna od zemalja sa najoštrijim stavom povodom nepriznavanja.
„Prema našim informacijama, trenutna španska vlada je malo fleksibilnija u odnosu na prethodne u pogledu prisustvovanja sastancima zajedno sa predstavnicima Kosova“, rekla je u izjavi za ovu veb stranicu nemačka poslanica „Zeleni/ EFA“ i izveštač parlamentarne grupe za Kosovo, Viola fon Kramon-Tubadel.
„Ovo pokazuje koliko je zapravo važan dijalog Beograda i Prištine. Vredi nastaviti sa pregovorima“, dodala je ona.
„Španija je bila dogmatičnija od ostalih zemalja koje nisu priznale Kosovo, pa je signal usmeren ka ovom pravcu ohrabrujući“, rekao je takođe Florijan Biber, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Gracu u Austriji.
Odluka Madrida može da zavisi od onoga što je napisano sitnim slovima u bilo kom sporazumu između Kosova i Srbije, dodao je on.
Ali španska socijalistička vlada bila je „pragmatičnija“ po tom pitanju od političkog desnog centra u ovoj zemlji, rekao je Biber.
Sa druge strane, na pitanje EUobserver-a da razjasne svoj stav u ovom trenutku, ministarstva spoljnih poslova Kipra, Grčke, Rumunije i Slovačke odbila su to da učine.
Španski primer
Ali Kramon-Tubadel navodi da ako bi se Španija predomislila, druga zemlje bi se verovatno takođe predomislile.
„Verujem da će i druge zemlje koje nisu priznale Kosovo slediti primer (prim. prev. Španije) u slučaju da dođe do sporazuma između Srbije i Kosova“, rekla je ona.
„Španija može da da dobar primer u ovom procesu i njeno stanovište bi moglo da bude dobra ’motivacija’ za nastavak dijaloga [između Kosova i Srbije]“, rekla je ona.
Biber se složio sa njom.
„Mislim da će Grčka, Rumunija i Slovačka verovatno da priznaju Kosovo ako je situacija za to zrela. Kipar je zauzeo najčvrstiji stav po tom pitanju, ali pitanje je da li bi on mogao samostalno da izdrži, posebno ako Grčka bude priznala (prim. prev. Kosovo)“, rekao je.
Sporazum između Kosova i Srbije za sada nije na vidiku.
SAD su nedavno posredovale u mini-sporazumu o ekonomskim vezama Kosova i Srbije.
Ali u važnijim pregovorima pod posredstvom EU, Beograd i Priština su dospeli u novi ćorsokak o tome kako da prenesu ovlašćenja na Zajednicu srpskih opština – blok enklava na Kosovu sa većinski srpskim stanovništvom.
U međuvremenu, jedan od razloga zašto Španija nije priznala secesiju Kosova bio je strah da bi to ohrabrilo separatiste u španskom regionu Katalonija.
Mnogo toga bi moglo da se promeni u pet zemalja članica EU koje nisu priznale Kosovo – kako u pogledu toga ko je tamo na vlasti, tako i što se tiče stanja u samim državama – pre nego što Beograd i Priština sklope dogovor.
Obećanja EU
Međutim, prema mišljenju nemačke poslanice, ako bi države koje nisu priznale Kosovo odbile da promene svoj stav – čak i ako postoji sporazum između Kosova i Srbije, to bi napravilo ruglo od EU procesa.
„Bez dogovora i pomirenja neće biti stvarne evropske perspektive. Međutim, ako oni mogu da idu napred, EU bi trebalo da im bude otvorena“, rekla je ona.
„Bez priznanja država članica, evropska perspektiva i dalje ostaje samo san za Kosovo. Teško je zamisliti sastanak Saveta EU na kojem neke zemlje ne priznaju jednu od članica koja učestvuje u njemu“, dodala je ona.
„Čitav dijalog između Srbije i Kosova ima smisla samo ako sporazum o normalizaciji dovede do priznavanja Kosova. To bi Kosovu omogućilo da se ozbiljno pridruži procesu proširenja“, rekao je Biber.
Pomirenje Kosova i Srbije pod okriljem EU bilo je važno za širi region Zapadnog Balkana, dodala je nemačka poslanica.
„I dalje postoje teški ožiljci u društvima u regionu kao posledica ratova. Ako žele da se pridruže EU, ova društva moraju da se suoče s tim, a tome predstoji dug i naporan proces“, istakla je ona.
„EU mora da bude spremna da prihvati one kandidate koji su spremni da se pridruže“, dodaje.
Što se Kosova tiče, ono je već imalo loše iskustvo sa obećanjima EU, nakon što mu države članice nisu odobrile bezvizna putovanja iz političkih razloga, iako je ono pre dve godine ispunilo tehničke kriterijume.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
