Eskobar: Za SAD najvažnije da se formira ZSO, do aprila razgovori o njoj, imaćemo je

Gabrijel Eskobar očekuje da Srbi sami uklone barikade, ali i to da njihov glas treba da se čuje po pitanju administrativnog rešenja za tablice. Za SAD najvažnija stvar da se uradi jeste formiranje Zajednice srpskih opština, kazao je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa, dodajući da će SAD predvoditi napore da se to i učini; to će biti njihov doprinos u dijalogu Beograda i Prištine. Na njoj bi trebalo raditi odmah, te bi trebalo da bude na dnevnom redu sledećih razgovora, poručio je specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan iz Prištine danas.

„Do aprila započećemo razgovore o Zajednici. Moram da budem jasan, imaćemo Zajednicu, bićemo deo procesa i taj proces treba da uključi Vladu Kosova. Ukoliko ne, razgovore o tome možemo da imamo i sa alternativnim partnerima, sa civilnim društvom, omladinskim grupama, poslovnim zajednicama, sa svima koji bi voleli da vide Srbiju i Kosovo kako izlaze iz ovog kruga nestabilnosti“, kazao je Eskobar.

Očekuje i da hitno započnu razgovori o normalizaciji upravo do aprila, za kada su i odloženi izbori na Severu.

Gabrijel Eskobar je na Kosovo stigao u jeku najnovije krize na Severu. Četvrti je dan blokada puteva sa srpske strane i zatvorenih prelaza Jarinje i Brnjak sa kosovske. U Prištini je danas sa njim i Miroslav Lajčak koji je iz Prištine poručio da je bolje da se barikade uklone političkim dogovorom nego buldožerima, dok u Prištini najavljuju da su kosovske policijske snage spremne da uklone barikade.

Eskobar očekuje uklanjanje barikada, ali od strane samih Srba upravo nakon posete svog kolege Miroslava Lajčaka koji će sutra otići u Beograd, kao i sam Eskobar.

„Očekujemo da ih uklone ljudi koji su ih i postavili. Ali takođe očekujemo da im bude dat put napred gde bi mogli da reše i neke od problema. Postoje neka pitanja u kojima treba da budemo čvrsti. Neka pitanja koja se tiču vladavine prava, legitimni nalozi za hapšenje, ta pitanja se trebaju razrešiti na sudu, a ne na ulici. Međutim, pitanja administrativnih procedura o tablicama – tu se treba čuti njihov glas. Ohrabrujemo Vladu da se njihov glas o tome čuje. Nastavićemo da radimo na približavanju dve strane i da se njihova pažnja fokusira na dijalog posredstvom EU“.

Američki diplomata takođe očekuje i povratak Srba u kosovske institucije, nakon što su Srbi sa Severa iste napustili početkom prošlog meseca.

„Zasigurno se nadam tome. I sigurno se nadam da ćemo doći do rešenja, nadam se uskoro. Moj kolega Miroslav Lajčak je danas ovde. Onda ćemo videti uklanjanje barikada i videćemo put napred ka reintegraciji. I ja pozivam Vladu Kosova da prihvati ljude koji se budu vratili, one koji mogu da se vrate, da im se dozvoli da se vrate. I onda ćemo krenuti napred sa diskusijama o normalizaciji“.

Eskobar se juče sastao sa Srpskom listom i smatra da i oni žele da se vrate u kosovske institucije.

„Mislim da oni žele da se vrate. Mislim da niko nema koristi od bojkota. Mislim da svi moramo biti posvećeni procesu pomirenja i vjerujem da oni mogu biti deo toga“.

Postoji nedostatak poverenja, treba čuti pritužbe lokalne zajednice

Na pitanje koga smatra odgovornim za krizu na Severu, Eskobar je odgovorio da se treba manje baviti traganjem ko je kriv, a više o tome kako napred.

„U realnosti, treba da svi doprinesemo procesu, i da svi doprinesu rešenju ove krize. Zaista verujem da barikade treba da se uklone od strane ljudi koji su ih postavili“, kazao je Eskobar.

Dodao je da je istovremeno potrebno i da se obezbedi politički put kako bi moglo da se diskutuje o samim pritužbama Srba i to kroz političke i diplomatske kanale.

„Tako vidim aktuelnu krizu. A pored krize, treba da počnemo razmišljati o održivijem okviru kako bi u ovoj zemlji zajednice mogle da zajedno rade“, naglasio je.

Iako se slaže sa delom Kurtijeve tvrdnje da Beograd kontroliše barikade, Eskobar istovremeno dodaje i da iz razgovora sa lokalnom zajednicom, saznaje da i Srbi „imaju pritužbe koje treba čuti“.

„Ne mislim da su bojkot i barikade način da se to učini, ali mislim da su otvorena komunikacija, dijalog i istinsko prihvatanje da postoji nedostatak poverenja između dve zajednice – važni za nas kako bi mogli uspešno krenuti dalje“, naglasio je Eskobar.

Objasnio je da je čuo i da nema dovoljno dijaloga Prištine sa lokalnom zajednicom, te da ih pojedinci povezani sa Beogradom, s druge strane, zastrašuju.

„To sam čuo od njih, kao i od predstavnika civilnog sektora, i od drugih ljudi koji nisu politički povezani, da se u mnogim slučajevima osećaju izolovanim od strane centralne vlade. S tim u vezi, u nekim slučajevima se osećaju i zastrašeno od strane nekih ljudi koji su povezani sa Beogradom. Dakle, treba da nađemo izlaz iz ove zamke, a put napred je pažljiva koordinacija, otvoreni dijalog i puno uključenje u dijalog kojim posreduje EU“.

Na pitanje da li Beograd koristi barikade kao izgovor kako bi poboljšao svoju pregovaračku poziciju u dijalogu? – Eskobar kaže: „To ostaje da se vidi“ i dodaje:

„Ali, moram reći da još postoje elementi nedostaka poverenja između (srpske) zajednice i centralne Vlade. I šta god da se desi, šta god da uradimo, mora postojati poverenje između zajednice pre nego da imamo uspešno rešenje“.

ZSO međunarodna obaveza, niko od lidera i stranaka ne može jednostrano da odustane od nje

Sa druge strane, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan je lokalnim Srbima kazao da je spreman da čuje o njihovim legitimnim brigama, te da je za SAD najvažnije ispunjenje dela dogovora o ZSO.

„Rekao sam zajednici da sam otvoren da čujem njihove zabrinutosti, a oni zaista imaju legitimne zabrinutosti. Takođe tražimo načine da pomognemo ovoj Vladi da ojača svoje pozicije u mnogo stvari. Ali najvažnija stvar koju bi SAD želele da se uradi je da vidimo ispunjenje Asocijacije srpskih opština. Rekao sam ljudima da će SAD predvoditi napore da ova Vlada to sprovede“.

Nema sumnje za SAD da se radi o međunarodnoj obavezi i za Kosovo i za Srbiju, dok EU ima obavezu da pomogne u pregovorima, te niko od stranaka i lidera ne može jednostrano da odustane od nje, naglasio je Eskobar.

„Sa naše pozicije, to je zakonska međunarodna obaveza, obaveza za Srbiju i Kosovo, obaveza za EU da pomogne u tim pregovorima i zato što podržavamo dijalog, to je naše obavezivanje. Ni jedan političar ili politička partija ne može jednostavno otići od te obaveze. Mi ćemo raditi na zajednici (opština), to će biti naš doprinos procesu dijaloga“.

Na opasku da Kurti smatra da bi to trebalo da bude deo konačnog dogovora i da se o ZSO ne razgovara pre konačnog dogovora, Eskobar je naglasio se radi o postojećoj obavezi.

„Mislimo da sve postojeće obaveze moraju biti ispunjene što je pre moguće“.

On ne deli bojazan kosovskih lidera da bi ZSO mogla biti replika Republike Srpske.

„Ne, apsolutno ne. To nije mehanizam koji će biti nametnut Kosovu, nego će Vlada Kosova moći da na njemu radi sa međunarodnom zajednicom i zajednicom koja je uključena, kako bi se dobilo rešenje u kojem svi pobeđuju, koje omogućava da se zaštite kolektivna prava, dok se omogućava funkcionalnost i ustavnost nezavisne i suverene države“.

„Ovo nije o Srbiji, ovo je o odnosu između Vlade i manjinske zajednice, unutar granica Kosova, pod strukturama ustavnog Kosova, i u potpunosti unutar zakona Kosova. Ja to vidim kao mogućnost da se unapredi odnos među gupama, a ne kao mogućnost da se druga zemlja meša u unutrašnje stvari Kosova“.

SAD podržavaju evropski predlog

A rešenje u kojem pobeđuju obe strane, Eskobar smatra da je i tzv. francusko-nemački predlog, za koji je kazao da se nalazi u veoma osetljivoj i početnoj situaciji.

„Mi to podržavamo, mislimo da je win-win za obe zemlje i da im stvara mogućnosti da razgovaraju o rezoluciji, zaštiti manjina, zaštiti kulturnih i verskih lokaliteta i mnoge, mnoge druge stvari koje će pomoći obema stranama da prodube evropske integracije“, kazao je.

Nije hteo da stavi vremensku odrednicu na donošenje finalnog sporazuma između Beograda i Prištine, rekavši da to ne može da učini, ali je dodao i da se na njemu treba hitno raditi.

O Otvorenom Balkanu

„Naša pozicija u odnosu na Otvoreni Balkan je vrlo jasna. Mi podržavamo sve regionalne ekonomske integracione inicijative pod dva uslova. Prvi je da se zbližavaju sa Evropom i da nisu u sukobu sa bilo kojom od vaših evropskih obaveza pri Berlinskom procesu ili bilo kojim drugim procesom koji vodi Evropa, a drugo – da sve zemlje Zapadnog Balkana mogu da se pridruže kao punopravni članovi. Do sada se Otvoreni Balkan kvalifikuje pod oba ova kriterijuma. U slučaju da ne ispuni bilo koji od ovih uslova, mi ćemo apsolutno povući svoju podršku Otvorenom Balkanu“.

Kosovo ima garancije od SAD u vezi sa vojnom silom

Zamenik pomoćnika sekretara u Birou za evropska i evroazijska pitanja Stejt Departmenta u intervjuu za RSE, zamoljen za komentar povodom izjave predsednika Srbije, koji je najavio da će Beograd zatražiti od KFOR-a povratak snaga na Kosovo, je odgovorio:

„Mi se kategorički tome protivimo, mi to kategorički odbijamo, uopšte to ne podržavamo. Takođe želim reći da Kosovo ima veoma čvrste bezbednosne garancije od SAD.“

Na pitanje kakva bi u slučaju da se tako nešto dogodi bila reakcija SAD, Eskobar je podvukao:

„Najpre, ne očekujem tako nešto. Ali drugo, Kosovo ima čvrste garancije SAD manifestovane kroz učešće u KFOR-u.“