Vlada Kosova ima pravo da primenjuje reciprocitet i to je unapred dogovoreno. Međutim, primena samog reciprociteta u vezi sa tablicama ipak je „donekle zatekla mnoge“ u međunarodnoj zajednici, kazao je danas Gabrijel Eskobar. „Ali na kraju će se to i dogoditi, i drago mi je što smo uspeli da smanjimo tenzije koje su nastale (njegovom) primenom. Dugoročno gledano, tražimo trajnije rešenje, evropskije rešenje za pitanje registarskih tablica“, ocenio je zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja i novi izaslanik Stejt Departmenta za Zapadni Balkan.
On je danas elektronskim putem odgovarao na pitanja novinara u vezi sa situacijom na Kosovu, ali i pitanjima u regionu.
Predviđa da će u narednih godinu dana ili nešto malo duže biti „velikog napretka“ u dijalogu Beograda i Prištine, ne predviđajući i šta. Međutim, istovremeno je kazao i da je put do postizanja konstruktivnog rešenja u ovom dijalogu „dug“.
„Mogu da vam kažem da dijalog i Lajčakov štab veoma marljivo rade na tome da se što više stavi na dnevni red i da se predstave neke dobre opcije skoro na celom dnevnom redu. Ali ishod će zavisiti od dobre volje strana“, naglasio je Eskobar.
Ipak, kroz zajedničko partnerstvo SAD i EU, te sa zemljama kvinte, smatra da se mogu napraviti „ogromni koraci“ kojima bi Balkan mogao da prebrodi težak period još od 90-ih, a rešenje je u integraciji upravo sa EU.
Kaže da je upravo EU mesto za pronalaženje rešenja dijalogu, te da EU to upravo i čini.
„Ispunila je tu ulogu“, dodaje, a međunarodna strana je „ponosna“ na dve strane u dijalogu koje „pokazuju fleksibilnost i posvećenost u pronalaženju rešenja“.
Zahvalio se i na, kako vidi – „napornom radu“ specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka i njegovog tima.
„Koji su radili veoma, veoma naporno na nekim veoma, veoma dobrim rešenjima“, naveo je Eskobar.
SAD sa Kosovom – ogroman program pomoći, sa Srbijom – veoma dobro partnerstvo
Na pitanje hoće li SAD imati povećanu ulogu na Kosovu, nije odgovorio direktno, podsećajući samo na to da su SAD već prisutne, kako na Kosovu, tako i u Srbiji.
„Sa Kosovom, posebno, imamo ogroman program pomoći, imamo rukovodeće pozicije u KFOR-u i imamo veoma, veoma jaku bilateralnu saradnju sa Kosovom. A tako je i sa Srbijom. Imamo veoma dobro partnerstvo sa Srbijom po mnogim pitanjima – pitanjima sprovođenja zakona, migracijama i ekonomskim pitanjima – i nadamo se da možemo da iskoristimo ta partnerstva kako bi doneli veće razumevanje između dve strane“.
Vašingtonski sporazum važan, posebno tačka o moratorijumu na priznanja i odpriznanja
Što se tiče obaveza preuzetih u Vašingtonu u septembru prošle godine, kroz tzv. Vašingtonski sporazum, on je važan za SAD, a pre svega tačka koja se tiče moratorijuma na priznanja, odnosno odpriznanja Kosova.
I premda je ta tačka istekla ovog septembra, Eskobar smatra da će upravo dalje pridržavanje baš ovog dela sporazuma „dati prostor“ dijalogu Beograda i Prištine za rešavanje „širih pitanja“.
A kakav je stav SAD u vezi sa pitanjem Gazivoda iz Vašingtonskog sporazuma?
„Što se tiče Gazivoda, ja na to gledam u smislu šire regionalne energetske strategije. Mnogo je uzbudljivih stvari koje se trenutno dešavaju na Balkanu po pitanju energetike, a jedna od njih je da postoji sve veći potencijal za obnovljivu energiju i Gazivode će biti deo tog rešenja. Ali biće – rešenja će biti regionalna i ona će doprineti ne samo zahtevima EU, već i – u pogledu pomoći u ublažavanju efekata klimatskih promena. Tako da nam je Gazivode još uvek jako na pameti“.
Eskalacija snaga sa obe strane Jarinja nikom od pomoći, intervencija beskorisna
Na pitanje da li su SAD „bile zabrinute zbog aktivnosti srpske vojske na pograničnom području prema Kosovu uz aktivno učešće ruskog vojnog i diplomatskog osoblja“, te da li je „uvođenje centra za kopnenu i vazdušnu bezbednost na Kosovu dobra ideja“, američki diplomata je kazao:
„Pa, gledajte, nisam dobro obavešten o detaljima toga, ali smo videli da eskalacija snaga sa obe strane granice nije od pomoći. Takođe smo smatrali da je beskorisna intervencija, ili bar poruka ljudi van regiona koji nisu uključeni u dijalog i koji ne traže aktivno – rešenja koja bi bila trajnija. Ali na kraju, bili smo u bliskoj konsultaciji sa obe strane i pozivali smo ih da budu uzdržani“.
Uloga KFOR-a nije da preuzme funkcije domaćih službi, ali se nadamo i da neće biti potrebe za specijalnim jedinicama
Pohvalio je „efikasnu“ ulogu KFOR-a u obezbeživanju sigurnosti, istovremeno naglašavajući, međutim, da njegova funkcija nije da „preuzima funkcije koje bi trebalo da budu domaće“. On je to kazao odgovarajući na pitanje da li bi KFOR u budućnosti mogao da preuzme aktivnosti umesto specijalnih kosovskih jedinica na Severu.
„Nadamo se da kao rezultat ovog sporazuma neće biti potrebe za specijalnim jedinicama. To očekujemo i očekujemo da će granični prelazi raditi kao i do sada“, naglasio je takođe.
Obe strane da budu uzdržane i oprezne, tek treba da usledi održivije rešenje za tablice
Eskobar nije konkretno odgovorio ni na pitanje da potvrdi da li je tačno da je Stejt Department preneo poruku kosovskoj predsednici Vjosi Osmani da je Kosovo ugrozilo „nacionalnu bezbednost“ akcijama na Severu.
„Neću komentarisati diplomatsku komunikaciju. Ali mi imamo veoma blisku komunikaciju sa vladama u Beogradu i Prištini. I pozivamo na oprez i uzdržanost obe strane, i mislim da su obe to i učinile. Dakle, ideja je bila da se pregovarači dovedu u Brisel i da se postigne dogovor, trenutni dogovor u nadi da će se kasnije stvoriti mehanizam za pronalaženje održivijeg rešenja. Sve je to dogovoreno, tako da mislim da je ishod ovih razgovora bio veoma uspešan“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
