Eskobar: Primena Evropskog sporazuma započeće formiranjem ZSO, normalizacija posebno usredsređena na prava Srba

Primena sporazuma koji je krajem februara postignut između Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija započeće formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinim, i na jučerašnjem sastanku u Briselu upravo je njeno formiranje intenzivno bilo u fokusu diskusije, saopštio je danas Gabrijel Eskobar. Kaže da je za SAD to od kritične važnosti, te izneo očekivanja da sada treba da se poradi na funkcionalnom modelu, a da će se do kraja godine usaglasiti i statut. 

„Evropska unija i Sjedinjene Države su veoma fokusirane na to da ovaj sporazum, na kojem smo veoma naporno radili, postane stvarnost. I ta stvarnost se ostvaruje – započinje Zajednicom. Normalizacija je usredsređena na prava manjina, posebno srpske, na Kosovu“, kazao je specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan na današnjem elektronskom brifingu za novinare.

Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan na početku obraćanja je izrazio saučešće Srbiji zbog današnje tragedije koja se dogodila u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru, kada je, kako se sumnja, 13-godišnji učenik ove škole ubio osam đaka, čuvara, i još sedmoro ranio.

„Danas želim da započnem izražavanjem dubokog saučešća narodu Srbije zbog tragedije koja se danas dogodila u Beogradu. Niko ne bi smeo da doživi takvu vrstu tuge, a Sjedinjene Države su spremne da pruže podršku na bilo koji način“.

Iako Evropski sporazum nije potpisan, on je, prema oceni američkog zvaničnika, pravno obavezujući za strane u dijalogu. Potvrdio je i da su ga obe strane prihvatile, da su se složile, i da su svi ozbiljni u vezi sa novim sporazumom.

„Sada je na glavnim pregovaračima da krenu napred i počnu da izrađuju izvodljiv statut. Očekujemo da će se u naredne dve nedelje glavni pregovarači sastati i ponovo razgovarati o ovom procesu“, saopštio je Eskobar.

Na pitanje albanske novinarke o tome da li je Srbija prekršila sporazum, time što je glasala protiv članstva Kosova u SE, Eskobar ja kazao da nije siguran da je to prekršaj, ali da je na EU da kaže.

„Pošto proces implementacije nije bio zacrtan do tog glasanja, nisam siguran da li je redosled zahtevao da Srbija ne blokira“.

Savet Evrope i zaštita Srba na Kosovu

Eskobar je u ovom odgovoru naglasio da je članstvo u SE obaveza, pre nego pobeda.

„Savet Evrope ima obavezu da obezbedi da se na evropskom prostoru, u okviru onih koji apliciraju, u potpunosti primenjuju standardi demokratije i demokratskih sloboda. I tako, kada kažem da je to obaveza, mislim da postoji prostor da Savet Evrope ispita uslove i status srpske manjine na Kosovu. To će biti glavni fokus sledećeg koraka Saveta Evrope“, takođe je kazao, dodajući:

„Dakle, to nije nužno pobeda. Rekao bih da je obaveza poboljšanja odnosa, i u tom kontekstu, mislim da ćemo morati da vidimo napredak u vezi sa Zajednicom. Moraćemo da vidimo napredak u rešavanju nekih od legitimnih zabrinutosti srpske zajednice na severu Kosova u vezi sa njihovim tretmanom i nesprovođenjem određenih odluka ustavnog suda, uključujući i odluku o zaštiti manastira Dečani.

Ističući važnost procesa dijaloga o ZSO, Eskobar je naglasio da je posebno bitno da Kosovo shvati potrebu da se donese statut.

„Ovaj proces je veoma važan, i veoma je važno da dve strane, posebno Kosovo, shvate ovaj proces ozbiljno i na ubrzan način se pokrenu da to urade, da se on usaglasi između dve strane, i da dostavi skupštinama na razmatranje, kao na pravno razmatranje, kako bi se osiguralo da je on nepovratan i centralni deo normalizacije“, istakao je Eskobar.

Preneo je takođe i to da su kao dodatnu temu, SAD želele da se juče u Briselu razgovara o, kako je objasnio, „nekim od uslova odnosa između manjinskih zajednica na Kosovu i centralne vlade“.

„To je bila važna diskusija“, ocenio je Eskobar. On je takoiđe pozdravio i donošenje Zajedničke deklaracije o nestalima.

„Srećan sam što mogu da primetim da su dve strane podržale sporazum o humanitarnom – o nestalim licima sa humanitarnog stanovišta. Mislim da je to bilo veoma važno i nastavljamo da tražimo napredak i u drugim oblastima, uključujući energetiku“.

Eskobar je dodao i da je bilo i drugih „malih pomaka“, upravo po pitanju formiranja ZSO.

„Rekao bih da smo imali mali napredak u izlaganju pisanih predloga sa obe strane kako bi Zajednica trebalo da izgleda. Tako da je ovo, rekao bih, jedan od prvih puta da smo direktno čuli od Vlade Kosova šta je njihova vizija za Zajednicu, i oni imaju svoju, a Srbija, naravno, ima svoju verziju“, kazao je.

Nacrt statuta Upravljačkog tima ocenio je kao ozbiljan, dodavši u odgovoru na pitanje, da ne smatra da predlog sa Kurtijeve strane takođe nije ozbiljan.

Demantovao je da postoji pritisak na Prištinu da prihvati statut, uz naglasak da se do rešenje mora doći pregovorima.

„Ne, ne postoji pritisak na jednu stranu da jednostrano prihvati drugu. Ovo mora biti statut do kojeg se došlo pregovaranjem. Takođe mora da bude onaj koji štiti prava manjina, posebno srpske na Kosovu. To je naš cilj, i naš cilj je da iskoristimo Zajednicu kao platformu za učešće Srba u građanskom i demokratskom životu Kosova i da se pozabavimo nekim od zabrinutosti – a neke od njih, rekao bih, sasvim su opravdane – u njihovom odnosu sa centralnom vladom na Kosovu“.

Izrazio je očekivanja da će se do kraja godine i usaglasiti statut.

Najavio je novi sastanak dve delegacije u naredne dve nedelje, uz očekivanja da će izaći sa poboljšanim predlozima, dok Evropska unija nastavlja da koristi „impresivnu polugu“ i „impresivan kapacitet“ u tome da dve strane poveže u iznalaženju kompromisnih rešenja.

Imali poteškoće da ubede kosovsku vladu da prihvartui svoju obavezu

Na pitanje novinara Miše Savića iz Blumberga šta je kočilo da se ranije usaglasi statut Zajednica, koji je donešen još 2018, te u „čijem je polju lopta“, Eskobar je ovako odgovorio:

„Pa, rekao bih, sasvim iskreno, imali smo poteškoća da ubedimo Vladu Kosova da prihvati svoju pravno obavezujuću obavezu da formira Zajednicu, i verovatno zato dugo niste čuli o Upravljačkom timu. Lopta je sada na polju obe strane da počnu da izoštravaju svoje predloge kako bi bili prihvatljiviji za drugu stranu i da počnu da traže funkcionalan model u evropskim okvirima koji bi štitio prava manjinskih grupe na Kosovu“.