Bliski istok je na ivici potencijalne masovne eskalacije sukoba nakon što su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli najobimnije vojne operacije protiv Irana u poslednjih nekoliko decenija. Situacija u regionu sve više ugrožava civile, diplomatske misije, međunarodnu stabilnost i energetska tržišta. „Ulazimo u vreme haosa i politike sile – Buš mlađi kao Majka Tereza pored Donalda Trampa“, poručio je spoljnopolitički komentator i vrsni poznavalac situacije na Bliskom istoku, Boško Jakšić.
Rano jutros Izrael je izveo vazdušne udare na ciljeve povezane sa militantnom grupom Hezbolah u Libanu. Izraelske odbrambene snage saopštile su da su pogođeni objekti za skladištenje oružja i druga infrastruktura u više delova zemlje. Izraelski general je naglasio da će vojska pojačati napade kao odgovor na prethodne raketne udare Hezbolaha na izraelsku teritoriju.
Istovremeno, libanska vlada zabranila je oružane aktivnosti Hezbolaha kako bi sprečila uvučenost zemlje u širi rat, mada stručnjaci ocenjuju da je sprovođenje te odluke u praksi neizvesno.
U Iranu, situacija je sve teža. Iranski Crveni polumesec objavio je da je od početka sukoba poginulo više od 550 ljudi. Iranska državna televizija potvrdila je da je u napadima ubijena i supruga vrhovnog vođe Alija Hamneija, Mansure Kojaste Bagerzadeh, dok su ranije izveštaji govorili o pogibiji Hamneijeve ćerke, unuka i zeta.
Snažne eksplozije potresle su zapadni deo Teherana, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) evakuisala je bolnicu „Gandi“ i proverava navode o još tri pogođena medicinska centra.
Strah od eskalacije doveo je do masovnog kretanja ljudi. Stotine Iranaca prešlo je granicu sa Turskom, a u Teheranu su građani zabrinuti zbog snabdevanja gorivom i svakodnevnog bombardovanja.
Turska je zatvorila tri granična prelaza, ali dopušta prolazak svojim građanima i strancima pod kontrolisanim uslovima.
U međuvremenu, američka vojska sprovela je niz napada na iranske ciljeve. Prema izvorima iz Pentagona, u subotu su SAD i Izrael ubili vrhovnog vođu Hamneija, potopili iranske ratne brodove i pogodili više od hiljadu meta.
Prve američke žrtve u sukobu potvrđene su juče – tri vojnika poginula su, petoro teže ranjeno, a četvrti ranjeni je preminuo od povreda, javljeno je danas.
Američki predsednik Donald Tramp u devetominutnom intervjuu za CNN izjavio je danas da američka vojska „razbija Iran“, ali da „veliki talas“ u ovom ratu tek sledi.
Tramp je naveo da je cilj operacije obuzdavanje iranskog nuklearnog i raketnog programa i eliminacija pretnji po SAD i njihove saveznike, uz otvoreni apel Irancima da zbace teokratsku vladu u Teheranu.
Međutim, predstavnici Demokratske stranke u SAD ocenili su da Tramp vodi „rat po izboru“, koji nije posledica neposredne opasnosti po nacionalne interese.
Američki ministar odbrane Pit Hegset opisao je operaciju kao „najsmrtonosniju, najkompleksniju i najprecizniju vazdušnu operaciju u istoriji“, naglašavajući da SAD nisu započele rat, već ga završavaju u ime svoje bezbednosti i svojih saveznika.
Zvaničnici Pentagona su Kongres obavestili da ne postoji obaveštajni signal da Iran planira prvi napad na američke snage, ali da iranske balističke rakete i formacije predstavljaju potencijalnu pretnju.
Iranska revolucionarna garda odgovorila je saopštenjem da „neprijatelj neće biti bezbedan nigde na svetu“ i da će nastaviti borbu dok neprijatelj ne bude pobeđen.
Reakcije međunarodne zajednice variraju. Velika Britanija, premijer Kir Starmer, odlučila je da se ne pridruži napadima, ali je dozvolila SAD korišćenje britanskih vojnih baza za odbrambene napade na iranske rakete.
Francuska je spremna da brani zemlje Bliskog istoka i Jordan, dok Nemačka odbija ofanzivno učešće.
Hrvatski predsednik Zoran Milanović upozorio je da vojna intervencija može izazvati ekonomske posledice, novi talas migracija i terorističke pretnje, te naredio povlačenje hrvatskih vojnika iz Iraka i Libana.
Srbija se izričito solidarizovala sa UAE nakon iranskih napada, a ministar spoljnih poslova Marko Đurić saopštio je da je u toku evakuacija državljana Srbije iz Dubaija i Izraela, ukupno oko 6.800 ljudi.
Slično, Italija evakuiše svoje građane iz UAE i Omana, dok Slovenija organizuje čarter letove iz Omana za svoje državljane.
Ruska ambasada omogućava Rusima izlazak iz Irana preko Turkmenistana, dok drugi stranci koriste prelaze u Turskoj, Jermeniji i Azerbejdžanu.
Ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik UAE Muhamed bin Zajed al Nahjan apeluju na hitan prekid vojne eskalacije i davanje prednosti dijalogu i diplomatiji.
Regionalne reakcije uključuju osudu Irana od strane sedam arapskih zemalja pred Savetom UN za ljudska prava, koje su iranske napade označile kao „izuzetno teško kršenje međunarodnog prava“ i destabilizujuće za region.
Analitičari ocenjuju da je eskalacija napada SAD i Izraela na Iran razotkrila geopolitičke pukotine unutar Evrope.
Sukob se odražava i na ekonomiju i civilni život. Cena prirodnog gasa u Velikoj Britaniji porasla je za 42% zbog prekida isporuka i napada na katarska postrojenja za tečni gas.
Aerodromi u Dubaiju rade ograničeno, što je ostavilo mnoge putnike „zarobljene“, uključujući i državljane Srbije i drugih evropskih zemalja.
Na kulturnom i sportskom planu, nacionalni tim Irana suočava se sa neizvesnošću u vezi sa učešćem na Svetskom prvenstvu u SAD, dok su zbog sukoba odloženi i mečevi Evrolige, uključujući duel Partizana i Dubai Hapoela.
Trenutni sukobi na Bliskom istoku predstavljaju najznačajniju vojnu i diplomatsku krizu poslednjih decenija.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
