Džozef: Odlukom o srpskim izborima na Kosovu, Kurti dao autogol

 

Edvard Džozef
Foto: VOA

Izvor: Balkan Insight (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)

Piše: Edvard P. Džozef (Edward P. Joseph)

Pre skoro jednu deceniju, Kosovo se, kao nezavisna država, suočilo sa najgorom bezbednosnom krizom ikada.

Zahvaljujući mudrosti lidera u Prištini i Beogradu – i hitnoj intervenciji OEBS-a – katastrofa je sprečena, stvarajući benigni presedan koji je trajao sve do ove godine.

Međutim, odbacivanjem teško stečenog presedana iz 2012, kosovski premijer Aljbin Kurti danas nanosi štetu interesima svoje zemlje i unapređuje interese Srbije.

U to sam uveren. Pregovarao sam o sporazumu između Kosova i Srbije koji je sklopljen u pet do dvanaest, a koji je skoro izvesnu konfrontaciju pretvorio u demonstraciju zrelosti Kosova – a ne u spektakl nezrelosti koji danas možemo da vidimo u Prištini.

Predvođene Sjedinjenim Državama, takozvane zemlje Kvinte izrazile su „veliko razočaranje“ odlukom kosovske vlade da odbije da dozvoli glasanje kosovskim Srbima na predstojećim srpskim izborima planiranim za 3. april.

SAD i njihova četiri saveznika optužili su Kosovo za „neuspeh da zaštiti… prava svih građana“. Pet ključnih članica EU i NATO-a su se u međuvremenu potrudile da pohvale Srbiju za „njenu otvorenost da pronađe rešenje“.

Naizgled delujući kao da je oguglao, ili čak da je ponosan na kritike, prkosni Kurti nije uspeo da shvati šta je potrebno da bi se zaštitio suverenitet Kosova od onih koji ga potkopavaju, kao što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Možda će podsećanje kosovskog premijera na te napete dane u proleće 2012, kada je njegov prethodnik Hašim Tači pristao da dozvoli kosovskim Srbima da glasaju, promeniti Kurtijevu perspektivu.

Početkom 2012. godine predsednik Srbije, Boris Tadić, i Skupština Srbije izabrali su 6. maj kao dan izbora. Nije bilo mogućnosti promene datuma ili održavanja srpskih izbora na Kosovu nekog drugog dana. Zaista, približavao se drugi krug glasanja u maju.

Izbori su složeni, osetljivi događaji, koji zahtevaju opsežnu pripremu kako bi se omogućilo građanima da ostvare svoje pravo glasa, integritet glasačkog listića od dostavljanja do sabiranja rezultata, nesmetano funkcionisanje, informisanje birača, posmatranje i bezbednost. Svaki dan koji je prošao bez dogovora između Kosova i Srbije smanjivao je vreme za pripremu, tako povećavajući šanse da će na dan glasanja izbiti nasilje.

Poput Kurtija, tadašnji premijer Tači je takođe istakao suverenitet Kosova povodom pitanja srpskih izbora. Predvodeći vladu države koja je tada bila jedva četiri godine stara, Tači je prvobitno zahtevao da kosovski Srbi glasaju na standardan način, „van zemlje“, šaljući glasačke listiće putem pošte – baš kao što je to i Kurti zahtevao. Ali ova pozicija je bila i ostaje zasnovana na opasno pogrešnoj analogiji. Srbi sa Kosova tada, a srećom, i danas još uvek čine veliku zajednicu koja neguje tradiciju i interesovanje za glasanje u Srbiji.

Još je u napetoj atmosferi 2012. godine, postojala velika pretnja da će Srbi prkositi kosovskoj vladi, doneti glasačke listiće na Sever i jednostavno sami organizovati glasanje, što bi izazvalo nasilni odgovor Prištine.

Mirovne snage KFOR-a bi bile gurnute u sukob, prinuđene da uskrate Srbima pravo da glasaju ili da Kosovu uskrate pravo da postavlja uslove za glasanje u svojoj zemlji. S obzirom na ranije nasilne, fatalne sukobe na Severu, atmosfera je bila napeta, a scenariji potpuno verodostojni.

Kao što je i slučaj danas, diplomate zemalja Kvinte pokušale su da pregovaraju o rešenju. Ali se broj tehničkih izbornih pitanja i intenzivne političke osetljivosti – povezane sa sveobuhvatnim pitanjem suvereniteta i simbola – pokazao kao zastrašujuć. Kako je vreme isticalo, diplomate su zatražile od OEBS-a, sa njegovom izbornom i političkom stručnošću, da pokuša da pregovara o postizanju sporazuma u poslednjem trenutku.

Kao zamenik šefa Misije OEBS-a na Kosovu, Amerikanac najvišeg ranga koji je služio u misiji, predvodio sam naš pregovarački tim, sastao se prvo sa Tačijem i saznao njegove crvene linije, pre nego što sam odjurio u Beograd na skoro nedelju dana napornih pregovora.

Za razliku od danas, nismo imali presedan na koji smo mogli da se oslonimo, što nas je primoralo da stvorimo sopstveni „Koncept rada“ – konačni dokument koji su strane prihvatile. Novi dizajn je stavio fokus na apsolutnu jasnoću i preciznost u vezi sa ulogom OEBS-a: da omogući kosovskim Srbima (koji su takođe građani Srbije) da ostvare njihovo pravo da glasaju na srpskim izborima – a ne da olakša održavanje izbora Srbije na Kosovu.

Svi termini, praktični i simbolični, proizilazili su iz tog ključnog principa koji je dogovoren. Preovlađivale bi zastave i simboli OEBS-a, a ne Srbije. Za postupak bi bili zaduženi zvaničnici OEBS-a. Na insistiranje Kosova, a uz saglasnost Srbije, prebrojavanje glasačkih listića bi se odvijalo striktno van Kosova, oponašajući standardnu praksu glasanja van zemlje. (Ovo je takođe dalo Srbiji više poverenja u rezultate, pošto je Beograd poverio OEBS-u da prvo prikupi, a zatim i bezbedno i efikasno transportuje glasačke listiće.)

Umesto ogorčene konfrontacije, koja bi naterala KFOR da stane između dve strane, proces glasanja koji je usvojen u poslednjem trenutku je odmah izazvao pohvale obe strane, kao i međunarodnih zvaničnika, uključujući bivšu američku državnu sekretarku Hilari Klinton.

Kosovska vlada je odmah izdala saopštenje u kojem se pohvalila činjenicom „da su srpski parlamentarni i predsednički izbori na teritoriji Republike Kosovo po prvi put organizovani van nadležnosti srpskih institucija. Ovaj proces je vođen po međunarodnim standardima o pravima građana sa dvojnim državljanstvom“.

Srpski državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, pokojni Oliver Ivanović, bio je skeptičan po pitanju uloge OEBS-a, ali se na kraju predomislio: „Dobra je stvar što OEBS ovde organizuje izbore. Srbija će imati druge izbore i verujem da će se ova saradnja nastaviti“.

Tragično, umereni političar Ivanović je ubijen u Mitrovici, na Kosovu, januara 2018. Dvojici glavnoosumnjičenih za ubistvo dozvoljeno je da se slobodno šetaju Beogradom. Predsednik Vučić je u julu 2019. tvrdio da je jedan od glavnoosumnjičenih Milan Radoičić nevin – neobičan potez za izabranog funkcionera sa jakim uticajem na pravosuđe.

Organizovani kriminal i dalje je snažno prisutan na severu Kosova, kao i, navodno, u Srbiji. Prema Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, „Srbija je zaista mafijaška država u kojoj linija razgraničenja između države i organizovanog kriminala uopšte nije jasna“.

Svojim nepopustljivim stavom povodom glasanja, Kurti je jednostavno poklonio Vučiću i njegovom režimu višestruki poklon u trenutku kada se prostor za manevar proruskog autokrate smanjio. Brutalna invazija Rusije na Ukrajinu dovela je do sada najozbiljnijeg ispitivanja dosadašnjeg Vučićevog odbijanja da se uskladi sa politikom EU o Rusiji. Dok istaknute ličnosti iz EU pozivaju Vučića da prestane da „sedi na dve stolice“, Kurti glanca reputaciju predsednika Srbije kao „razumnog partnera“.

Umesto nasilne reakcije prema Prištini, od čega je postojao strah i 2012, Beograd danas već koristi stav o glasanju Srba sa Kosova u svoju korist – a na štetu suvereniteta Kosova. Kako opoziciona političarka, predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova i Metohije, Rada Trajković, navodi, Vučić se ne protivi Kurtiju zbog glasanja „i organizuje infrastrukturu van Kosova da bi Srbi to učinili [ostvarili svoje pravo glasa]”. Ovo se podudara sa Vučićevim ciljem da osnuje ’Zajednicu srpskih opština’ a koja bi u potpunosti bila pod nadležnošću Beograda – i van nadležnosti Prištine.

Dok uzdiže Srbiju, Kurtijevo odbacivanje predloga zemalja Kvinte za održavanje srpskih izbora, zasnovano na uspešnom modelu OEBS-a, na još jedan značajan način šteti Kosovu. U trenutku kada izjave dela stručnjaka o unapređenju odnosa Kosova sa NATO-om privlače pažnju, Kurti je dao izgovor članicama Alijanse koje ne priznaju Kosovo – Grčkoj, Španiji, Slovačkoj i Rumuniji – da nastave ovu politiku.

Ukratko, time što tvrdoglavo, pogrešno ističe suverenitet Kosova, Kurti ga zapravo podriva. Aktuelni kosovski premijer okreće leđa dogovoru koji je njegov prethodnik Hašim Tači prihvatio, ne pod prinudom, već sa namerom da zaštiti interese svoje zemlje. Kako su se srpski izbori približavali u proleće 2012, OEBS, a ne Priština ili Beograd, bio je pod pritiskom. Kasniji srpski izbori na Kosovu koji su organizovani uz pomoć OEBS-a dokazali su održivost ovog modela.

Na kraju, suverenitet i teritorijalni integritet Kosova neraskidivo su povezani sa dobrobiti svih građana Kosova, uključujući i zajednicu kosovskih Srba, kako severno tako i južno od reke Ibar. Kosovo je već izneverilo kosovske Srbe ignorisanjem sopstvenog Ustavnog suda i njegove odluke o imovini koja pripada manastiru Dečani. Svojim stavom o glasanju na srpskim izborima, premijer Kurti „uspešno“ unapređuje ciljeve Srbije i podriva ciljeve Kosova. Retko koji lider na Balkanu ili na bilo kojem drugom mestu je tako namerno šutnuo loptu u sopstveni gol.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.