Dvojica Srba iz Babinog Mosta osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne

Advokat Ljubomir Pantović govori za Kontakt Plus na na koji način su dvojica Srba iz Babinog Mosta prvo oslobođeni a onda osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne. Pantović u intervjuu govori o kosovskom pravosuđu, međunarodnim sudijama i tužiocima iz Euleksa, slučaju Ivanović.

 

Šta je sa Srbima iz Babinog Mosta kod Obilića, Bojkovićem i Dejanovićem, kojima je suđeno za krivično delo ratnog zločina?

 

Mogu da vam kažem da za 19 godina bavljenja advokaturom, u pogledu ta dva čoveka, veći pravni skandal i veći bezobrazluk, moram da upotrebim tu grubu reč, nisam doživeo i video. Oni su optuženi za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, radi se o Jovici Dejanoviću i Đorđu Bojkoviću, kojima je prošle godine suđeno u Euleks sudu u Kosovskoj Mitrovici, u aprilu sedam radnih dana, više od 50 radnih sati i pošto nije bilo dokaza, tadašnje veće Osnovnog suda Euleksa u Mitrovici obojicu je oslobodilo optužbi zbog nedostatka dokaza. Tada,kao i sada, bilo je zaista evidentno da priča da su njih dvojica silovali za vreme sukoba jednu Albanku, apsolutno nije potkrepljena ni jednim dokazom. Radilo se o stvarno stručnim sudijama sa integritetom i oni su ovu dvojicu Srba oslobodili. Na tu presudu, žalbu je uložio tužilac kosovskog javnog tužilaštva i drugostepeno veće, odnosno Apelacioni sud u Prištini je na neshvatljiv način usvojio žalbu, na taj način je preinačio oslobađajuću presudu i obojicu proglasio krivim i izrekao im drakonske kazne – Jovici Dejanoviću, kaznu zatvora od 12 godina, a Đorđu Bojkoviću kaznu zatvora od 10 godina. Time je drugostepeno veće Apelacionog suda pre svega, a ja sam nazvao tu presudu “Mirnodopskim zločinom protiv pravde”, jer su ti ljudi proglašeni krivim za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, a ja tvrdim i napisao sam u žalbi i posebno naglasio tu rečenicu – da je drugostepeno veće izvršilo mirnodopski zločin protiv pravde na štetu ovih ljudi. Prvostepeno veće Euleks sudija je po drugostepenom veću bilo potpuno nesposobno da nakon sedam radnih dana, nije uspelo da očigledne navode krivice utvrdi, a drugostepeno veće je samo na osnovu čitanja spisa predmeta, a ja vam tvrdim iz prakse, da obično članovi veća ne pročitaju spis predmeta, a ovde se radilo o spisu koji je imao blizu 2000 stranica, radi se o predmetu koji je pokrenut još 1999. godine i završeno prošle godine. Ja vam tvrdim da članovi veća nisu ni pročitali kompletan spis, oni su utvrdili da postoje svi “dokazi” i ovi ljudi su drakonski kažnjeni sa dugogodišnjim kaznama zatvora.

 

Da li su Dejanović i Bojković u zatvoru?

 

Jesu, oni su na izdržavanju kažne. Obojica su ovde u pritvoru u Mitrovici i tu je jedna, da kažem igra bila po sredi. Sud je sve radio u tajnosti. Kada je sud odlučio da ih kazni, onda je u dogovoru sa policijom, da ovi ljudi nisu ni znali da su osuđeni, pozvali ih da se jave nekim drugim poslom u policiju, onda su im tu uručili presude, vezali ih i strpali u zatvor. Predmet je bio navodno silovanje jedne Albanke 1999. godine u selu Babin Most u opštini Obilić. Ta gospođica je tokom postupka izjavljivala sledeće: ona je recimo 1999. godine izjavila da je silovao jedan čovek. A 2008. godine, posle devet godina, setila se da je silovana od još jednog čoveka. Navodno su sada bila dvojica silovatelja. U toku postupka je dala ukupno pet izjava koje su bile apsolutno kontradiktorne u najbitnijim činjenicama oko načina silovanja, broja ljudi koji su je silovali i drugih vrlo važnih detalja. To je prvsotepeno veće cenilo na pravi način i videlo je da to njeno svedočenje nije kredibilno i onda je oslobodilo ovu dvojicu Srba. Ovo je zločin protiv pravde, ja to ponavljam ubeđen sam u to i to ću reći kada bude održana sednica veća Vrhovnog suda Kosova, pošto imamo pravo na žalbu, iskoristili smo pravo ja i kolega Miodrag Brkljač i izjavili žalbu protiv presude Apelacionog suda. Moj komentar toga je, uz činjenicu da je izmenjen zakon koji govori o učešću Euleksa u suđenjima na KiM, da dolaze teški dani za nealbance, pre svega za Srbe koji će biti optuženi i kojima će biti suđeno jer će sada po tom novom propisu većina u sudskim većima biti Albanci. Predsedavajući sudskog veća će uvek biti lokalni sudija Albanac najčešće, tako da je Euleks već sada potpuno na margini, a vidimo da je u najavi jedan veći broj suđenja za ovakve stvari, tako da ja ne očekujem puno pravde i puno pravičnosti u bucuhim sudskim postupcima.

 

Kada očekujete odluku suda u vezi sa žalbom koju ste izjavili za slučaj dvojice Srba iz Babinog Mosta?

 

Vrhovni sud Kosova će rešavati po toj žalbi, to je najviša sudska instanca na Kosovu. Lično ne očekujem pre kraja jeseni, kraja septembra, oktobra da se o toj žalbi rešava. Pravo da vam kažem, posle ove ovakve skandalozne presude Apelacionog suda, uopšte nisam optimista jer izgleda da dokazi nisu važni, važno je nešto drugo. Žao mi je te ljude, tvrdim da su osuđeni bez dokaza i to mogu da dokažem pred bilo kojim sudom, bilo kojim organom.

 

Prethodno je na sličan način osuđen Kolić sa centralnog Kosova. Kakvu poruku šalju kosovski sudovi Srbima na ovaj način?

 

Kolić, pa pre Kolića Vukmir Cvetković, malo je poduži spisak takvih ljudi. Mislim da je poruka jako loša, ne terba očekivati puno pravde. Nažalost kada je Euleks u pitanju, ja ne mogu da shvatim da ti ljudi koji su došlio sa zapada, iz demokratske Evrope, da nas nauče kako treba da sprovodimo pravdu i šta je vladavina prava – da sude na taj način. Poruka je da nas ne čekaju dobra vremena, možda i crni dani za pojedine ljude koji su procesuirani. Imamo i slučaj Olivera Ivanovića, gde bez ikakvih zakonskih razloga, bez ikakvog opravdanja se vodi jedna tajna istraga, gde branioci ništa ne znaju šta se dešava, koliko ima svedoka, ko se saslušava, šta svedoci govore, a kamoli da se braniocima pruži prilika da te svedoke ispitaju. Tužilac to radi sam na svoj način, pritvor se produžuje u nedogled. Čak, što je jednom kolega Nebojša Vlajić napisao, do apsurda se navode ti razlozi koji se stalno ponavljaju oko pritvora. Isti je slučaj i protiv ostalih ljudi protiv kojih se vodi istraga za ‘99 i 2000. godinu.

 

Gde se nalazi danas kosovsko pravosuđe?

 

Kosovske sudije kažu da su završile tu tranziciju da su sudovi oformljeni, jesu formalno, međutim, suštinski mislim da nisu osposobljeni da sprovode zakon onako kako treba i da uspostave vladavinu prava. Ima tu i časnih ljudi koji su dobri pravnici, ali u ovakvim slučajevima, gde se recimo sudi Srbinu za neko krivično delo, ili ratni zločin protiv Albanaca, gde sudije i one koje žele da sude fer i pošteno, ne smeju to da rade. To što tvrdim, verujte da je tačno, ja sam sa njima svakodnevno u kontaktu i znam to.

 

Kako ocenjujete rad međunarodnih sudija?

 

Ja bih podelio sudije i tužioce, odvojio bi njih na dve grupe. Što se tiče Euleksovog tužilaštva, moje iskustvo sa njima je jako, jako loše. Mislim da mnogi od njih ili imaju loše namere, ili nisu stručno osposobljeni da rade ovaj posao. Mogao bih da naveden mnoštvo slučajeva gde oni krše zakon na štetu okrivljenoga. Jedan od slučajeva je slučaj Olivera Ivanovića. Tužilastvo je poput suda dužno da utvrđuje istinu. Euleks tužilaštvo pa i ovo specijalno, oni samo optužuju i biraju selektivno dokaze, samo one dokaze koji idu na štetu okrivljenog i ne trude se da utvrđuju istinu. Što se tiče sudija, imamo i jednu i drugu stranu, imamo i dobrih i loših, možda je malo više ovih, nažalost ovaj slučaj Bojkovića i Dejanovića to pokazuje, koji nisu baš spremni da sude onako kako treba i kako zakon nalaže, prema dokazima, možda i sa nekim predrasudama dolaze ovde. Moja opšta ocena ne bi bila najbolja.

 

Pomenuli ste slučaj Ivanović. Kako vidite rešenje tog slučaja?

 

Tu je kolega Vlajić (Nebojša) kompetentan da o tome govori. Mislim da je jako teško i rano govoriti o ishodu, mislim da bi pravo rešenje bilo da čovek bude pušten da se brani sa slobode. On zaista nema nikakvu realnu mogućnost da utiče na svedoke, kako to tvrdi tužilaštvo, jer i ne zna ko su svedoci, apsolutno je to jedna tajna za nas, tako da on ni na koji način ne bi ometao istragu. Imamo i garanciju Vlade Srbije da će u slučaju da bude nedostupan sudu i pređe u Srbiju, biti automatski ovde vraćen. Takve garancije vrede za Haški tribunal a ne vrede za Osnovni sud Euleksa u Kosovskoj Mitrovici. Zaista to meni nije najshvatljivije, ali rano je prognozirati ishod, mislim da će Oliver Ivanović biti optužen i da će mu biti suđeno.

 

Nedavno je postavljen “Park mira” na ibarskom mostu u Mitrovici. Da li se može dogoditi da oni koji stoje iza ove ideje, budu osumnjičeni za neko krivično delo?

 

Mislim da može, lično znam šefa Kancelarije tužilaštva u Kosovskoj Mitrovici, to je čovek koji uživa da istražuje, optužuje i doživeo je par puta debakl na suđenjima. Mislim da je to moguće, mislim da će on tamo naći nešto u Krivičnom zakonu Kosova što će, po njemu, to što je urađeno na mostu biti neko krivično delo. Ne bih se začudio da se to desi već ovih dana.

 

Šta se mora menjati u kosovskom pravosuđu odmah?

 

Mislim da se mora promeniti svest u glavama sudija, da se jednostavno mora suditi na osnovu zakona, na osnovu dokaza a ne da se gleda koje je nacionalnosti okrivljeni i oštećeni itd. Euleks ima dvojne standarde, npr. Oliver Ivanović je od januara u pritvoru, a sa druge strane imate članove “Dreničke grupe” gde su svi optuženi iz te grupe po bolnicama, drugim ustanovama, navodno su bolesni, nisu u zatvoru, primaju posete, šetaju po gradu, dok ovde imamo situaciju da tužilac smatra da bi izlazak Ivanovića na slobodu ugrozio istragu uticajem na svedoke, ali ovi drugi ljudi komuniciraju bez kontrole, slobodno se kreću, o tome je albanska štampa opširno pisala. Mislim da treba to da se promeni, da ne bude dvojnih standarda.

 

Da li se plašite posla kojim se bavite jer, imali smo priliku da vidimo nedavno da su dvojica vaših kolega Dejan Vasić i Faruk Korenica bili predmet istrage Euleksa? Taj slučaj još nije okončan.

 

Ja se ne plašim uopšte, ja sam se strašno razočarao posle ovog slučaja sa Bojkovićem i Dejanovićem i zapitao se da li ima svrhe da se uopšte bavim ovim poslom ako sedam dana provedete u sudnici, iščitate par hiljada stranica i radite do ujutru pripremajući odbranu, a neko sve to jednim potezom pera poništi. Lično se ne plašim jer znam da radim korektno, da nisam i da nikada neću prekršiti pravila ovog posla i zakon, tako da kod mene nema straha.