Dve godine je od Ribnikara. Dok građani ćute i pale sveće – gradske vlasti uz deo javnosti organizuju zabavne sadržaje. U znak sećanja na žrtve iz OŠ „Vladislav Ribnikar“ objavljen je video rad „Beskonačne niti“ koji govori o deci i čuvaru škole koji su ubijeni 3. maja pre dve godine. Mediji su ga emitovali shodno dogovoru porodica, Ministarstva prosvete i Odbora za obeležavanje Dana sećanja na žrtve masovnih ubistava.
Danas su navršene dve godine od jednog od najstrašnijih zločina u novijoj istoriji Srbije – masovnog ubistva u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, u kojem je trinaestogodišnji učenik ubio devetoro svojih vršnjaka i radnika obezbeđenja.
Dan obeležava celodnevni komemorativni program pod sloganom „Pamtimo“, dok gradske vlasti paralelno organizuju manifestaciju „Beogradski dani porodice“ – uz sadržaje poput maskenbala, nastupa mažoretkinja i turnira u gađanju, što je izazvalo oštru osudu građana, porodica žrtava i članova stručne Radne grupe za osnivanje Memorijalnog centra.
Tokom proteklih meseci portal Javniservis.net objavljivao je priče o ubijenoj deci. A danas je podsetio na njih.
https://javniservis.net/dnevnik/sofija-mama-i-tata/
Komemoracija uz tišinu i cveće
Od ranih jutarnjih sati, ispred škole u centru Beograda okupljaju se građani, članovi porodica ubijenih, studenti u blokadi, profesori i predstavnici opozicije. Ispred memorijalne table na kojoj su fotografije žrtava, građani polažu cveće, pale sveće i upisuju se u knjigu sećanja. U 8.40, jutros, tačno u vreme kada je zločin izvršen, održan je minut tišine.
Organizatori komemoracije zamolili su okupljene da dan prođe u tišini i dostojanstvu. Do večernjih sati, ulice oko škole biće zatvorene za saobraćaj i proglašene prostorom tišine.
Program se nastavlja u obližnjem Tašmajdanskom parku, u dva segmenta: na Malom Tašmajdanu odvija se radionica i zvučna instalacija „Vrlo jato u Vrtu vrlina“, a na Velikom Tašmajdanu planirana je simbolička tribina „Otvaranje crne kutije 3. maja“, gde će građani ispisivati anonimne poruke o temama koje se u društvu prećutkuju, stavljati ih „pod tepih“, a potom će ih glumci javno čitati.
Paralelni svet – „porodični dan za pamćenje“
U oštrom kontrastu sa atmosferom komemoracije, Grad Beograd, prema zvaničnom rasporedu, istog dana organizuje brojne „zabavne sadržaje“ u okviru manifestacije „Beogradski dani porodice“. Na Instagram nalogu događaja prethodno je objavljeno da „Beogradski dani porodice nikad neće biti zabavniji“, uz najave maskenbala, nastupa mažoretkinja, igara gađanja i turnira „preživljavanja u parku“.
Reakcija javnosti nije izostala. Radna grupa za uspostavljanje Memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve iz Ribnikara uputila je otvoreno pismo gradskim vlastima, ocenjujući da je organizacija ovakvih sadržaja „izražaj krajnjeg nepoštovanja, odsustva obzira i empatije prema prekinutim životima, porodicama, i celokupnom društvu koje i dalje pokušava da shvati razmere tragedije“.
U pismu se ističe da su 3. i 4. maj odlukom Vlade Srbije proglašeni Danima sećanja na žrtve dva masovna ubistva – u Ribnikaru i u selima Dubona i Malo Orašje, u kojima je ubijeno još 9 mladih ljudi, samo dan nakon tragedije u Beogradu. Uprkos tome, grad je odlučio da „slavi i zaboravi“.
„Samo je Grad Beograd odlučio da zaboravi“
„Ovo nije trenutak za slavlje. Ove aktivnosti ne izražavaju nikakav pijetet prema žrtvama. One pokazuju duboko nerazumevanje potrebe zajednice da tuguje, da pamti i da uči“, navodi se u pismu koje su potpisali članovi Radne grupe i Multidisciplinarnog tima – među njima i profesori, psiholozi, viktimolozi i umetnici koji rade na uspostavljanju Memorijalnog centra.
Direktorka Viktimološkog društva Srbije, Jasmina Nikolić, u programu TV N1 izjavila je da „Memorijalni centar treba da pošalje poruku jedinstva svih građana Srbije“ i izrazila čuđenje zbog činjenice da Beograd nije mogao da tog dana bude jedinstven. „Nemam ništa protiv Dana porodice, ali ne 3. i 4. maja. Ovaj vikend pripada sećanju“, istakla je Nikolić.
Gde je država?
Dve godine nakon tragedije, pravosnažni sudski epilog je delimično završen: otac počinioca, Vladimir Kecmanović, osuđen je na 14,5 godina zatvora, majka na tri, dok je instruktor streljaštva osuđen na godinu i tri meseca. Sam počinilac, kao maloletnik, nije krivično odgovoran i od dana ubistva nalazi se na psihijatrijskom lečenju.
Država je, u međuvremenu, osnovala Radnu grupu za Memorijalni centar, ali do danas centar nije izgrađen, niti je javnosti predstavljen konačan plan. Iako su predstavnici Grada Beograda deo tog tima, na osnovu izveštaja dela medija, i ocena stručnih lica i roditelja, komemorativne i obrazovne vrednosti koje centar treba da simbolizuje, zanemarene su upravo od strane istih vlasti koje su učestvovale u njegovom osmišljavanju.
Da li je društvo spremno da pamti?
Na spisku nevino stradalih čija se imena danas čitaju, spominju se deca stara između 11 i 14 godina, kao i radnik obezbeđenja Dragan Vlahović (53), koji je izgubio život pokušavajući da zaustavi napadača. Sa tugom, ali i ljutnjom tokom protekle dve godine deo javnosti uz roditelje postavlja pitanje: Da li je država dala odgovore, da li su lekcije naučene, i – ko bi trebalo da se postidi?
Oni koji su danas ćutali ispred škole – nisu zaboravili. Ali prste upiru u nekog ko možda jeste.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
