(Gostovanje Dragiše Mijačića možete pogledati od 42. minuta)
Kada je 2013. potpisan Briselski sporazum, to je bio veliki šok na političkoj sceni Beograda, ali i za Srbe na severu Kosova koji su iako nevoljno, počeli da se integrišu u nove institucije proistekle iz sporazuma. Aljbin Kurti, tada vođa manjeg pokreta u Prištini, izgradio je svoju političku karijeru upravo na protivljenju odredbama iz Briselskog sporazuma, rekao je Dragiša Mijačić, iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj.
Posle prvog šoka u Srbiji, ali i među Srbima na severu Kosova, usledili su mnogobrojni sastanci političkih predstavnika Srba sa Kosova ali i predstavnika srpske zajednice sa tadašnjim prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vućićem.
„Rezultat svega bilo je raspuštanje četiri skupštine opština na severu Kosova. Raspisani su lokalni izbori, po kosovskim zakonima, na kojima su se kandidovali neki novi ljudi, a ostale stvari su došle svojom nekom dinamikom. Srbi na Kosovu su nevoljno i uz pritiske počeli da se integrišu u institucije, pre svega u pravosuđe i policiju. Bilo im je važno da prime platu. Iako su prešli su iz sistema u sistem, institucije tog sistema nisu zaživele tako da pruže pravnu sigurnost Srbima na Kosovu“, objasnio je Mijačić.
I dok su institucije uspostavljene Briselskim sporazumom, trebale da garantuju sigurnost Srba, u Prištini je Aljbin Kurti svoju političku karijeru gradio upravo na protivljenju odredbama iz Briselskog sporazuma, tako što je na primer, bacao suzavac u kosovskom parlamentu.
„Sa druge strane desilo se ono o čemu se u srpskoj javnosti skoro ne priča. Priština nije implementirala ZSO. Briselski sporazum izazvao je veliku nestabilnost na prištinskoj političkoj sceni. Pet Vlada je palo na Kosovu u periodu od osam godina, i sve su Vlade pale na odredbama Briselskog sporazuma i ZSO. Na kraju, posle osam godina, Kurti dolazi sa svojom drugom vladom, potpuno urušava sve ono što se postiglo sporazumom. To sada vidimo i na ovim izborima, koji se organizuju u skandalozanim okolnostima. Srbi su se povukli iz institucija, što je jedna od najvećih odredbi sporazuma, tako da Kurti je pobedio“.
Mijačić kaže da nije problem što je Priština odlučila da organizuje izbore, već da je problem to što međunarodna zajednica nije protiv izbora, ali i da su se međunarodnoj zajednici malo smučile igre koje se igraju na relaciji Beograd – Kosovska Mitrovica – Priština. Takođe, kaže Mijačić, iznenađenje je da sa jedne strane Srpska lista nije izašla na ove izbore, ali sa druge strane, imajući u vidu da su Srbi izašli iz institucija, ne čudi takva odluka.
Na pitanje šta će se desiti posle izbora na severu Kosova, Mijačić kaže:
„Desiće se to da će albanska manjina, koja čini ispod dva posto građana na tim prostorima, preuzeti najviše funkcije u opštinama na severu, a što je otprilike situacija koju smo imali od 2008. do 2013. godine, odnosno pre Briselskog sporazuma. Albanci će dobiti gradonačelnike koji zaista neće predstavljati narod koji živi na tim prostorima. Tako da je Kurti i tu izašao kao pobednik“.
Mijačić veruje da će budući susreti Vučića i Kurtija, kao i najavljen sastanak za drugi maj, biti korak dalje u rešavanju mnogobrojnih problema na Kosovu.
„Dobro je da se njih dvojica sreću, što se više sreću to će valjda biti mirnija situacija. Biće na sastanku sve goruće teme koje se opet vraćaju na ono što se zove krizni menadžment. Iako će EU insistirati da tu budu i delovi vezani za implementaciju ovog sporazuma o normalizaciiji, mora biti jasno da kriza na severu Kosova nije prestala. Time što je potpisan sporazum o normalizaciji, nije se ništa rešilo. Negde su i Evropa i Amerika naivno mislili da će prihvatanje sporazuma o normalizaciji između Kurtija i Vučića rešiti sve probleme. Oni se nisu rešili i tome smo svedoci ovih dana“, smatra.
Mijačić je rekao da se srpski zvaničnici i ovih dana hvale kampanjom otpriznavanja Kosova, ali da veruje da će brzo splasnuti taj entuzijazam, jer se postavlja pitanje čemu su te kampanje služile.
„Jako malo se govori šta Srbija želi sa Kosovom. Crvene linije su da Srbija neće prihvatiti Kosovo u UN kao i njegovu nezavisnost. Kako se to desilo? Zašto nam nisu crvene linije, na primer, zaštita kolektivnih prava srpskog naroda, autonomija za Srbe, zašto to nisu crvene linije? A jednom će doći na red i stolica u UN i šta ćemo onda sa kolektivnim pravima?“, upitao je Mijačić.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
