Dr Srbljak: „Najbitniji je kvalitetan podmladak – mašina se kupuje“

Godina na izmaku ponovo je bila teška za stanovnike srpskih sredina na Kosovu – stres, neizvesnost i osećaj stalne napetosti postali su svakodnevica. Kako sve to utiče na ljudsko srce i koliko smo sami spremni da brinemo o sopstvenom zdravlju? Odgovara čovek koji o srcu zna najviše – dr Nebojša Srbljak, internista i kardiolog sa 35 godina iskustva u mitrovičkoj bolnici. „Stres se ne može izbeći, ali se može raditi na ispravci lošeg odnosa prema zdravlju“, kaže on u razgovoru za KoSSev.

Život pod pritiskom: neizbežni stres i pogrešan odnos prema sebi

Za dr Srbljaka, stres je prirodna cena života među ljudima.

„Stres se ne može izbeći, ali se može raditi na ispravci lošeg odnosa prema zdravlju. Mi smo socijalna bića. Jedino možete da izbegnete stres ako sedite u šumi i nemate kontakt ni sa kim. Živeti među ljudima, socijalni deo podrazumeva i ostalo, ne može sve biti lepo – konflikti. Kako je neko kazao – nemoj živeti s ljudima ako nisi dovoljno bezobrazan.“

Takav životni pritisak najteže pada onima koji sve nose „unutra“ – brigu, konflikt, rečju teret.

„Treba činiti dobro, nikad ne treba gledati za sebe, sam sebe opterećivati. Ovo veče je jedinstveno, sutra će biti neko drugo veče u nekom drugom smislu i izazovima. Ljudi to treba da shvate. Ništa ne dobijamo time što sebe opterećujemo unazad – šta mi je uradio, rekao – treba gledati unapred.“

A da bi se gledalo unapred, dodaje, čovek mora da nauči da se povremeno zaustavi.

„Voditi računa o svom životu, neopterećivati se u svim opcijama – i fizičkim i mentalnim. Naravno, neke stvari nas i prestignu, ne možete da izbegnete sve, život nameće, ali onda treba provesti izvesni period i u relaksiranju, ako ništa drugo, da se stvori snaga da se prihvati neki novi udar ili izazov.“

Preventiva kao opšte mesto: kultura lične higijene i kultura zdravlja

Za njega je odnos prema zdravlju pre svega civilizacijska kategorija.

„Ako brinemo o svom izgledu, trebalo bi da brinemo i o svom zdravlju. Ne znam da li iko odlazi neuredan ili nepočešljan u grad ili među ljude, tako i ovo – to je stvar opšte kulture. Ne treba niko nekome da savetuje da na šest meseci uradi analize, da ode na rutinski pregled, da mu se izmeri pritisak, uradi EKG i da se snime pluća. Svuda u svetu je to zakonom uređeno.“

Preventivni pregledi, podseća, precizno su propisani:

„Na šest meseci, ako imate preko 55 godina, rade se tumor markeri – kod muškaraca prostate, kod žena Papanikolau ili dojke. Na tri do pet godina, zavisi od države, kolonoskopija i gastroskopija. To su uobičajene preventivne dijagnostičke procedure koje se rade.“

Novi pacijenti: mladi ljudi i iznenadni infarkti

Najveća promena poslednjih godina jeste — mlađi pacijenti. Sve više njih javlja se sa visokim pritiskom, poremećajima ritma, ubrzanim radom srca. Nakon pandemije kovida 19, kaže, pojavile su se ozbiljne kardiovaskularne komplikacije.

„Na prvom kongresu kardiologa u Beogradu, na kojem su bili i predstavnici našeg odeljenja, videli smo da je to pojava koja je sve češća u srpskim bolnicama – da mladi ljudi iznenada dobiju bol u grudima, da su karakteristični ti simptomi i sa tim bolovima u obe ruke, leđima i vratu, i da se tada dijagnostikuje infarkt koji je bio specifičan po tome da je bio vrlo rezistentan, to jest otporan na lekove koji razlažu taj tromb.“

Reč je, objašnjava, o zapažanjima lekara širom Srbije.

Virusne infekcije i „kardiološki talas“

Najnovija virusna infekcija, kaže, opet je donela sličnu sliku: mnogo pacijenata sa srčanim tegobama, uz izrazito povišen CRP. Brzo prolazi, ali starijima donosi komplikacije. Postoji mogućnost, dodaje, da se radi o tzv. „kovid light“ varijanti — titar antitela je izuzetno visok.

„Dosta je ljudi iz kovid infekcija izašlo sa respiratornim oštećenjima“, podseća, što se danas vidi kroz hronični bronhitis, slabost pluća, zamaranje i gubitak dah kapaciteta.

Dug ratni trag: karcinomi i savremeni poremećaji zdravlja

Još početkom 2000-ih dr Srbljak je objavio studiju o naglom porastu malignih bolesti u Severnoj Mitrovici, posebno raka pluća, što je pripisano posledicama upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom.

Kako je Mitrovica u bivšoj SFRJ bila jedan od najzagađenijih gradova, posle rata lekari su, navodi, primetili još nešto: Sve više mlađih ljudi obolevalo je od tumora.

Pomeranje starosne granice primećeno je danas i kod kardiovaskularnih bolesti.

„Danas se pomera starosna granica obolelih. Ono što je ranije bilo karakteristično za starije, sada beležimo kod mlađih“, kaže.

Uzrok? Brzina života. Preopterećenost. Informacioni šum bez presedana.

„Čovek danas primi više informacija za mesec dana nego neko iz 18. veka za 160 godina“, navodi zapažanja iz jedne studije.

I pritom, kaže, „čovek još uvek nije razvio odbranu od stresa.“

Zdravlje kao izbor — i privilegija ravnoteže

„Život je mozaik“, ponavlja lekar. Nema jednostavne formule. Ima ljudi koji nikad nisu pušili — pa obole. Ima onih koji nikad nisu zdravo živeli — pa požive duboku starost.

„Sve je ovo dokaz da je kvalitet života izbor“, naglašava, ali do kvaliteta se dolazi kroz uspostavljanje ravnoteže. Konačna poruka ovog doktora je: „Ključ je u ravnoteži — mentalnoj i fizičkoj“.

Lična ravnoteža jednog lekara: gde Srbljak „spašava glavu“

U privatnom životu, pronalazi ventil tamo gde se drugi iznenade.

„Ja imam svoj izduvni ventil u Goraždevcu. Meni je tamo lepo, bez obzira na to koliko to nekom izgledalo čudno – ja tamo spašavam svoju glavu i zdravlje“, opisuje svoje rodno mesto, u kojem gaji voće.

U tom malom mestu, kaže, živi svoj život kao Nebojša, a ne kao doktor Srbljak.

A posao?

„Kao doktor Srbljak, imam vrlo stresan posao… Dovedu čoveka koji ima infarkt i sva je rodbina tu… i svi od vas očekuju pozitivan ishod.“

2025. godina: obuke, incident i „susret sa Teslom“

Odlazeću godinu zapamtiće po tri stvari: Prva — ostvario je želju da prođe obuku iz invazivne kardiologije; druga — uz osmeh, naziva je „ozbiljnim incidentom“: struja mu je spržila ruku. A dobio je i drugog unuka.

„Bilo je vrlo inspirativno da shvatiš da u trenutku možeš da nestaneš.“

Kardiologija Mitrovice: generacija koja obećava 

Najveći ponos dr Srbljaka nisu godine staža — nego oni koji dolaze posle njega.

„Najbitniji je kvalitetan podmladak – mašina se kupuje.“

A Mitrovica ga, kaže, danas ima: mlade, vredne, obrazovane lekare, sa prosekom preko 9,30, obučene za angiosalu i invazivnu kardiologiju.

„Svanuli su bolji dani“, kaže.

Dr Nebojša Srbljak ističe da je za njega 2025. bila godina ispunjenja profesionalnih želja: osim obuke za invazivnu kardiologiju, nakon ranijih obuka za pejsmejkere, doživeo je i „blizak susret sa Nikolom Teslom“ – šaleći se na ozbiljan incident kada ga je struja spržila u ruku. „Bilo je vrlo inspirativno da shvatiš da u trenutku možeš da nestaneš.“

Angiosala

Godinama je sanjao o „apsolutnom okruženju kardiovaskularne dijagnostike“ u mitrovičkoj bolnici, i sada je, kako ističe, blizu ostvarenja te ideje.

„Ja lično mogu da uverim i ostale sugrađane i sunarodnike da za mitrovičku kardiologiju predstoje bolji dani. Ovi mladi ljudi koji su se prihvatili toga da se bave invazivnom kardiologijom su apsolutno respektabilni, mogu da kažem da daju veliku nadu. Ja imam 35 godina radnog staža i mogu da kažem da su ti mladi ljudi jedna svetla tačka mitrovičke kardiologije ili kardiologije Kosova i Metohije.“

Srbljak je posebno ponosan na ekipu mladih doktora.

„Imamo odličnu ekipu mladih doktora, njih dvojica su završila obuku za angio salu, to jest invazivnu kardiologiju. Ova generacija mladih ljudi je izvanredno odgovorna i obrazovana. Svoje porodice će ovde stvarati, pomoći će ovom gradu i našem narodu iz svih delova Kosova i iz Metohije da na vreme budu hospitalizovani oni kojima je to potrebno. Misli se na ugradnju stentova i tako dalje.“

Njihovi akademski rezultati potvrđuju posvećenost – bivši su studenti medicine sa prosekom ocena preko 9,30.

„Što se mitrovičke kardiologije tiče – svanuli su bolji dani. Ta deca su entuzijasti, vrlo su bili zapaženi kada su bili na edukaciji. Moje kolege imaju puna usta hvale o njima, kažu da su bili požrtvovani, vredni i da su želeli da uče.“

„Najbitniji je kvalitetan podmladak – mašina se kupuje“, naglašava Srbljak, podsećajući da bolnica već raspolaže savremenom opremom: od ultrazvuka, holtera, ergo aparata, pejsmejker centra sa preko 250 implantacija, do moderne angiosale koja će biti otvorena još za njegovog radnog veka.

Otvaranje angiosale rešava decenijski problem:

„Ako znamo da nismo imali svoju angiosalu i da smo za svaki pejsmejker morali da putujemo u neku drugu angiosalu, sve do saradnje sa VMA i dodeljivanja konkretnog termina kada su mitrovički lekari u ovoj bolnici mogli da obavljaju ovakve zahvate. Bilo je naporno, pogotovo za pacijente, koji su većinom stariji ljudi koji su u jednom danu odlazili za Beograd, bili operisani i vraćali se. To je stvarno bilo naporno, plus osoblje koje je išlo sa njima – išlo u tri ujutru. Sada se više to ne radi. Čekamo da se stvore uslovi u Mitrovici i da polako počnemo. Imamo jednog mladog kolegu, koji je iz te generacije mladih i spretnih i obrazovanih doktora, koji je trenutno na specijalizaciji, koji je zainteresovan da radi sa pejsmejkerima.“

Završeni su kursevi za invazivnu kardiologiju, a Srbljak smatra da je mitrovička kardiologija na vrlo dobrom putu.

„Na svu sreću, posle 15 godina rada, ta moja ideja će zaživeti. Meni je najbitnije da će to biti jedno mesto spasa. Nije uopšte bitno da li ću se ja spominjati ili neću – kako Jegoš kaže, pokoljenja dela sude. Ono što je bitno – da će ti klinci nastaviti da rade.“

Otvaranje angiosale smanjiće stres lekara i pacijenata u hitnim situacijama.

„Ovo što je na pragu ostvarenja je to da toga više neće biti. Sve kolege iz Beograda su spremne da pomognu tamo gde smo bili na edukaciji – spremni i voljni. To mi je mnogo bitno, jer to je dug proces: pet godina da bi jedna sala postala operativna, da bi mogla samostalno da izvršava neke kompleksne procedure. Možda kada posle pet godina budemo uradili samostalno jedan stent, možda uradimo i posebnu emisiju – da ne bude da smo pričali u vetar.“