Miloš Babić, neurobiolog i molekularni biolog iz San Dijega, gde godinama, između ostalog, ispituje procese nastanka virusa, kaže za 021.rs da će svi na kraju biti pred izborom – da prime vakcinu ili da se zaraze koronavirusom. „Na vama je da pokušate da izaberete ono što je manje rizično. Ne možete da odbijete listić, nema treće opcije; ako nećete vakcinu, to znači da hoćete virus, da ste aktivno i svesno izabrali zarazu“, kaže. Mišljenja je da će Srbija morati da „krpi“ vakcine iz različitih izvora, jer su ih uglavnom kupile razvijene zemlje.
Babić poredi koronu i španski grip po posledicama koje ostavljaju po zdravlje, nakon preležanog virusa i izlečenja. Kako kaže, ljudi koji su preležali teška oštećenja pluća zbog španskog gripa su zatim bili osetljiviji na druge plućne bolesti, što je dovelo do povećanog broja obolelih u plućnim sanatorijumima tog doba.
„Neurološka i srčana oštećenja su skočila, i pratila su države godinama, paralelno nivou lokalne infekcije. Efekti gripa na prosečno zdravlje stanovništva su bili dovoljno veliki da se mogu pratiti epidemiološki čak i uz pozadinu teških posledica samog Prvog Svetskog Rata“, navodi dr Babić za portal 021.rs.
Kod koronavirusa, ističe, možemo meriti mnoge slične posledice, a naročito su zabrinjavajuća oštećenja pluća i srca, u kratkoročnom smislu, te oštećenja kardiovaskularnog sistema, bubrega i mozga, u dugoročnom.
„Mada se svi najviše boje smrti od korone, iskreno, šansa za značajne dugotrajne posledice bi trebalo da bude glavna motivacija za izbegavanje virusa, bar za ljude mlađe od 50. Takozvani ‘dugi kovid’ sindrom je nešto što niko ne želi da dobije“, naglašava sagovornik 021.
To ilustruje primerom sopstvenog rizika.
„Kako ja merim svoj rizik: 42 godine, muški pol, normalna prosečna telesna težina, bez drugih komorbiditeta. Nisko rizična grupa, imam samo 0,2 odsto šansu smrti od virusa. Ali u stvarnosti, ako se zarazi 500 ljudi poput mene, od njih će jedan da umre; 75 će da završi u bolnici i rizikuje merljive trajne posledice; 18 će biti na intenzivnoj nezi, i većina njih će imati trajne efekte koji mogu da budu značajni. Mada 0,2 odsto zvuči kao mala cifra, ukupnija slika je otrežnjavajuća“, kaže on.
Listić za lutriju: vakcina ili virus
Virus se, kaže, ne može iskoreniti. Sada je endemski, pa će nastaviti da cirkuliše, a oni koji ne steknu otpornost kroz vakcine, taj virus će, pre ili kasnije, morati da preleže.
„Znači, vi ste dobili listić za lutriju, i pitate se samo koju opciju birate: virus ili vakcinu. I onda je na vama da pokušate da izaberete ono što je manje rizično. Ne možete da odbijete listić, nema treće opcije; ako nećete vakcinu, to znači da hoćete virus, da ste aktivno i svesno izabrali zarazu“, kaže dr Babić.
Od kada su počele da se razvijaju vakcine protiv kovida, u medijima se stalno provlače različite teorije o rizicima i posledicama. Kako navodi dr Babić, većina vakcina ima rizike koji su na nivou jednog do dva slučaja značajnih efekata na svakih milion doza.
„U trenutku kada ovo pišem, u Americi je Fajzer vakcinu primilo skoro dva miliona ljudi, a bilo je do sada šest alergijskih reakcija, i nekoliko slučajeva nesvestice; svi su se oporavili u roku od dan-dva. Za sada svi podaci ukazuju da su ovo vrlo dobre vakcine“, ističe Babić.
Kako kaže, čak i kada bi vakcine protiv kovida bile najgore u istoriji, „one su i dalje bolji izbor nego rizik od virusa“.
RNK vakcina ne može da se ugradi u genom
Mnoge neproverene i opasne priče o Fajzerovoj vakcini kruže internetom. Između ostalog, može se čuti da se ova vakcina „ugrađuje u genom i menja genetsku strukturu primalaca“.
Dr Babić kaže da je ovde reč o osnovnom nepoznavanju biologije.
Kako objašnjava, koronavirusi su, kao i većina drugih, RNK virusi.
„Ako se zarazite virusom, on se širi kroz vaše telo, ulazi u ćelije, i oslobađa tamo dugačak lanac virusne RNK. Ta RNK sadrži instrukcije koje teraju ćeliju da proizvodi niz virusnih proteina, koji zatim sklapaju nove virusne čestice. Na taj način se virus širi i razmnožava. Kada bi RNK mogla tek tako da se ‘ugradi u genom’, onda bi zaraza koronavirusom ili gripom bila strahovito opasna, jer bi se delovi njihove RNK koji prodru u naše ćelije ugrađivali u naše gene i pravili kuršlus. To bi bila noćna mora, normalan život bi bio neodrživ“, ističe sagovornik 021.
Problem za naš imuni sistem je što on ne može da napada sve što prosto izgleda „strano“, objašnjava doktor.
Dodaje da se naši sopstveni proteini mogu izmeniti zbog uticaja okoline, jer i naša hrana sadrži proteine i DNK i RNK iz biljaka i životinjama kojima se hranimo.
Ako imuni sistem pogreši i počne da napada te stvari, tada dolazi do autoimunih bolesti. Zato, naglašava, postoje sistemi u organizmu koji kontrolišu kada i kako se javlja imuna reakcija – imuni sistem mora nešto da prepozna kao „napad“ da bi počeo protiv toga da se brani.
„Fajzer i Moderna vakcine prosto kopiraju ono što virus radi da bi proizveli tu reakciju. Umesto virusnih čestica, te vakcine sadrže mikro-kapljice od masti i vode (sa malo šećera i soli), u kojima pliva kratak molekul RNK. Te kapljice se apsorbuju u ćelije po sličnim principima koje koristi i sam virus; i kada uđu, isto kao što virus oslobađa svoju RNK, kapljica oslobodi svoju. Ali za razliku od virusa, vakcina sadrži instrukcije za pravljenje samo jednog virusnog proteina, takozvanog ‘šiljka’. Ćelije u kojima se to desi našem imunom sistemu izgledaju kao da ih je zarazio virus; imune ćelije se uzbune, i nauče kako da prepoznaju novi strani protein. Onda, kada pravi virus dođe do nas, one znaju da ga odmah zaustave, jer ga prepoznaju kao napadača. Postoje virusi koji se mogu ugraditi u naš genom (HIV, virus koji proizvodi sidu, je najvažniji primer takvog virusa); ali to zahteva jako veliku i kompleksnu molekularnu mašineriju specifičnu za klasu virusa poznatu kao ‘retrovirusi’. Ovo nije jednostavan proces, zahteva ‘prevođenje’ RNK u DNK, i jako je neefikasan. Promena genoma nije nešto što je lako uraditi, ili što se može usput postići kroz prosto dodavanje jednog kratkog RNK molekula u ćeliju“, opisuje sagovornik 021.
Jedina tradicionalna vakcina je kineska
Jedina zaista tradicionalna vakcina protiv kovida-19 je kineski Sinovaks. Ona je proizvedena na stari način: „uzgoji se količina virusa, koji se zatim ubije i onda se ubijeni virus daje kao injekcija zajedno sa adjuvansima, supstancama koje snažno aktiviraju imunu reakciju na mestu injekcije“.
„Ove vakcine su slične onima koje je kod nas ranije proizvodio Torlak. Ima prednost duge istorije, iz koje znamo da ima jake imune odgovore i (u većini slučajeva) dugotrajnu otpornost; ali ima i manu da se sporo proizvodi u većim količinama, i da se češće događa da se nađu negativni nuzefekti. Imajte u vidu da se u ovim vakcinama takođe nalazi virusna RNK, samo što ona u ovom slučaju ne ulazi u ćelije i nije funkcionalna“, ističe dr Babić.
Kako priča dr Babić, suprotno onome što se često priča, Astra Zeneka (Oksford) vakcina, kao i ruska Sputnjik, nisu pravljene po tradicionalnim „receptima“.
Obe su „novi adenovirusni vektori koji takođe u naše ćelije ubacuju RNK“ i pripadaju prilično svežoj generaciji tehnologije.
„Jedina razlika je u načinu kako RNK dolazi do naših ćelija. Kao što je gore objašnjeno, u Fajzer i Moderna vakcinama, RNK pluta u mikro-česticama od masti i vode. U Sputnjik i Astra Zeneka vakcini umesto toga imate živi virus iz porodice adenovirusa, koja inficira naše ćelije. Taj adenovirus je genetski inženjerisan da nakon ulaska u ćeliju oslobodi RNK molekul koji proizvodi onaj isti pomenuti ‘šiljak’ protein iz novog koronavirusa, sa istim efektima na građenje imuniteta“, objašnjava Babić.
Ipak, smatra da ovaj pristup ima i jednu potencijalnu manu.
„Mnogo nas je već ranije u životu preležalo razne adenoviruse, koji kod ljudi izazivaju uglavnom prehlade. Što znači da ih naš imuni sistem već prepoznaje kao napadače, i može se desiti da virus iz vakcine bude uništen pre nego što uspe da inficira ćelije i proizvede koronavirusni protein. Ovo je najvažniji razlog zašto Astra Zeneka vakcina ima manju efikasnost nego Moderna ili Fajzer“, navodi neurobiolog.
Srbija će morati da „krpi“ vakcine iz različitih izvora
U Srbiji je nekoliko puta najavljivano da će građani moći sami da biraju koju će vakcinu primiti.
„Želimo da obezbedimo građanima mogućnost izbora i sve te vakcine jer će neko hteti da primi samo Fajzerovu, neko samo vakcinu Moderne, neko neće da čuje za bilo šta drugo osim ruske ili kineske vakcine“, rekla je premijerka Srbije Ana Brnabić za televiziju Pink početkom decembra.
Sagovornik 021 ocenjuje da je ovo više pitanje politike i ekonomije nego nauke.
„Meni lično (imajte u vidu da je ovo nagađanje, ne stručno mišljenje) izgleda kao priprema nacije na činjenicu da će Srbija morati da ‘krpi’ vakcine iz više različitih izvora. Već sam pomenuo da su veći deo proizvodnje Fajzera i Moderne pokupovale razvijene zemlje; isto tako, Rusi i Kinezi moraju da proizvedu dovoljno vakcina da vakcinišu svoje stanovništvo, a to nije lak niti brz proces. Logistički problemi su ogromni (recimo, nema dovoljno produkcije staklenih bočica u svetu, i mesecima se radi na rešenju tog problema; o ostalim detaljima proizvodnje i transporta da vam i ne pričam). Srbija, kao mala država, će morati da pravi razne dogovore, i šanse su da će kod nas doći mozaik raznih vakcina iz raznih izvora, prosto da bi smo imali dovoljno za sve koje treba vakcinisati“, priča dr Babić.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
