Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić najavljuje da će Srbija štedeti i na Kosovu i Metohiji i precizira da će mere štednje u pokrajini u stvari predstavljati borbu protiv zloupotrebe i rasipanja državnog novca.
Đurić je u izjavi Tanjugu naglasio da država želi da štedi na Kosovu i Metohiji, ali ne na ljudima koji tamo žive:
“Moram da kažem da dok god postoji Vlada Srbije ona će sve svoje građane tretirati kao deo svoje zemlje, bez obzira na kom delu teritorije se nalaze, tako da neće biti ukidanja finansiranja srpskih institucija ili pomoći Srbima na Kosovu i Metohiji”.
Štednja, prema njegovim rečima, znači da se više neće tolerisati neracionalno trošenje sredstava, čemu su u ranijem periodu bili skloni neki pojedinci i institucije na Kosovu.
Srbija i dalje izdvaja novac za takozvani kosovski dodatak za zaposlene koji rade u javnom sektoru i žive na Kosovu i Metohiji, tako što je radnicima u tim ustanovama osnovica plate uvećana za 50 odsto.
Tako, na primer, nastavnik u osnovnoj školi u Kosovskoj Mitrovici ima prosečno oko 60.000 dinara mesečno, dok prosečna plata medicinske sestre u Domu zdravlja u Kosovskoj Mitrovici, sa 20 godina radnog staža, iznosi oko 45.000 dinara ukupno, sa kosovskim dodatkom.
Đurić ističe da Srbija neće smanjiti davanja prema građanima na KiM i da prioritet ostaje rešavanje problema običnih ljudi, mnogo više od bilo kakve druge politike.
On napominje da država ne izdvaja više novca po glavi stanovnika onima koji žive na Kosovu i Metohiji u odnosu na davanja stanovništvu u drugim delovima centralne Srbije i da se na Kosovu bore da uspostave ravnomerniju raspodelu sredstava.
“Dakle, imate jednu masu ljudi u dobrom delu Kosova i Metohije koji nisu u javnom sektoru, koji nisu nekadašnji radnici javnih preduzeća, radnici opština i slično i koji su prosto ljudi poljoprivrednici. Oni od države dobijaju najmanje, a mi moramo da stimulišemo proizvodnju, da stimulišemo aktivnosti koje će ljudima život učiniti dugoročno održivim”, rekao je Đurić.
On je još jednom naglasio da se mere štednje na Kosovu i Metohiji svode pre svega na mere borbe protiv zloupotreba i mere borbe protiv rasipanja državnog novca.
Načelnik finansija pri opštini Kosovska Mitrovica Zoran Bratić kaže za Tanjug da ljudi koji rade u lokalnim samoupravama u centralnoj Srbiji zapravo imaju veće plate nego zaposleni u opštinskim upravama na KiM.
On navodi primer da u opštinskoj upravi u Kosovskoj Mitrovici zaposleni sa visokom stručnom spremom ima osnovnu platu 27.000 dinara, a sa kosovskim dodatkom primanja su 41.000 dinara.
“Zaposleni sa višom školom imaju sa kosovskim dodatkom platu oko 36. 000 dinara, oni sa srednjom školom oko 30.000 hiljada a niži kadar ima primanja oko 25.000 dinara”, naveo je Bratić.
Milorad Vukašinović, zamenik načelnika opštinske uprave u Kosovskoj Mitrovici, kaže za Tanjug da je njegova mesečna plata oko 44.000 sa kosovskim dodatkom, dok je, tvrdi, plata njegovih kolega u centralnoj Srbiji oko 70.000 do 80.000 dinara, u zavisnosti od veličine i ekonomske snage opštine.
Međutim, ističe, to nije slučaj sa ustanovama kulture u Kosovskoj Mitrovici, čiji radnici primaju za 30 do 40 odsto veće plate od radnika zaposlenih u lokalnoj samoupravi.
Tako je, kaže Vukašinović, plata direktora nekih ustanova kulture u Mitrovici oko 100.000 dinara.
“Ovde su ugroženi radnici opštinske uprave, dok preduzeća kulture nisu, čak direktori ustanova kulture u Kosovskoj Mitrovici imaju veću platu nego što ima predsednik privremenog opštinskog organa, što nije logično i prihvatljivo”, rekao je Bratić.
Načelnik Mitrovičkog okruga Vasa Jelić smatra da je postojanje tzv. kosovskog dodatka sasvim opravdano i podseća da se radi o sredstvima koja Vlada Srbije odvaja za ljude u društvenom sektoru na Kosovu i Metohiji. “Ta sredstva su davala šansu za opstanak ovih ljudi na Kosovu i Metohiji, to je neka vrsta nadoknade za strah, koji su ljudi proživljavali u pokrajini".
"Kosovski dodatak treba da ostane, ne treba da se ukida, to su sredstva koja mnogim ljudima na Kosovu daju motiv više da opstanu na ovim prostorima i da se bore sa nedaćama koje su ovde prisutne,” smatra on.
Jelić je uveren da bi ukidanje kosovskog dodatka moglo da navede neke na odlazak sa Kosova, “jer mnoge upravo materijalna strana veže za Kosovo i Metohiju”.
Na godišnjem nivou, budžet Kancelarije za KiM je nešto manji od 50 miliona evra i to su, po rečima Marka Đurića, sredstva koje Srbija u ovom trenutku može da priušti, istakavši da je poenta da ljudi ne opstaju od pomoći, već da se stvore uslovi za njihovu samoodrživost.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
