Đakovica: Život u molitvi i tišini

Foto: Radio Goraždevac
Foto: Radio Goraždevac

Manastir Uspenja Presvete Bogorodice u Đakovici svedoči o vremenu kada je u ovom gradu živelo oko dvanaest hiljada Srba. Svedoci tog vremena i čuvari vere su Igumanija Teokista, mati Joanikija i iskušenica Vasiljka Perić. Žive monaškim životom i ne žale se na okolnosti u kojima se nalaze.

Iako nedaleko od samog centra Đakovice, unutar zidina manastira Uspenja Presvete Bogorodice vlada tišina. Lepo uređenu crkvenu portu obezbeđuje policija. Monahinje u poslednje vreme nisu navikle na česte dobronamernike i goste ali ih uvek rado dočekaju. Igumanija Teokista kaže da je za raseljene Srbe iz Đakovice ovo zabranjeni grad.

„Sa autobusom ne smeju da dođu jer su njih oko dvesta protestanata napisali da su bili neprijatelji, tako da ne smeju. Mala kola mogu da se provuku, a autobusi ne smeju. Evo nekoliko godina ne dolaze. Inače, da nije bilo vladike, oca Save i dečanske bratije mi ovde ne bismo mogli da opstanemo“, kaže igumanija Teokista za Radio Goraždevac.

Igumanija Teokista je sa još nekoliko đakovačkih baka preživela martovsko nasilje 2004. godine.

„Ja se nisam ni nadala, ja sam čistila dvorište, puno lišća oko sedamnaest oraha. Posle oko osam sati kada su oni provalili, Italijani su nas pored stražarnice izvukli. Mi smo tamo prenoćili, ja tada nisam ni znala, oni su zapalili crkvu“, priseća se u razgovoru sa novinarima Radio Goraždevca igumanija Teokista.

Period obnove Manastira Uspenja Presvete Bogorodice u Đakovici trajao je punih pet godina kada im se pridružila i mati Joanikija.

„Baš ona kada je došla, onda je crkva pravljena. Vladika nije hteo da nas preseli dok se zidovi nisu osušili. Posle je sestra (Joanikija) došla. Vladika je prvi, dečanska bratija su nam pomagali, a ona je kuvala i sređivala sve što je bilo potrebno“, kaže igumanija Teokista.

Monahinje iz Đakovice kažu da imaju svega, ali da po namirnice ne odlaze u grad već se snalaze na druge načine.

„Sestra naruči preko vozača pa nam on nabavlja namirnice. Nabavljamo ili u Prizrenu ili u Peći, a samo u Đakovici ne smemo“, kaže sa blagim osmehom Igumanija Teokista.

O ovim monahinjama brinu vladika raško-prizrenski Teodosije i bratstvo manastira Visoki Dečani čiji monasi služe svetu liturgiju u ovom hramu, kada crkvena zvona nadjačaju tišinu koja ovde vlada.

Ovu reportažu podržali su KoSSev, IOM i ambasada Velike Britanije i ne odražava nužno stavove donatora.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.