Uoči primene Uredbe CBK, za korisnike dinara prelazni period za prilagođavanje, CBK i CBS da uspostave transparentni mehanizam za dalje

dinari
FOTO: KoSSev

Kosovska vlada odlučila je da obezbedi prelazni period za prilagođavanje na Uredbu Centralne Banke Kosova za sve one koji posluju sa dinarima, upravo je potvrdio Besnik Bisljimi uoči sutrašnjeg početka primene Uredbe. 

U tom će periodu mehanizmi vlade koji postoje za sprovođenje ove Uredbe biti u potpunosti fokusirani da u toj fazi rade na davanju informacija i edukaciji preduzeća i građana za prilagođavanje, a ne za kaznene mere od sutra, objasnio je na konferenciji za medije zamenik kosovskog premijera.

Najpre je podsetio na Uredbu koju je krajem godine usvojila Centralna Banka Kosova, a kojom se evro reguliše kao jedina zvanična valuta na Kosovu.

Ponovo kaže da cilj Uredbe nije bio da se zabrani specifična jedinica, te da sve što je predviđeno Uredbom, kao što je sprečavanje uvoza novčanice od 500 evra, precizne uredbe za upravljanje uvoza i izvoza novca u evrima ili drugim valutama, pokazuje uslove za licenciranje operatora koji se bave uvozom novčanica, postavljanju i pravila za razmenu oštećenog novca – sutra stupiti na snagu.

I danas je ponovio da Uredba ne zabranjuje, niti dozvoljava, niti se uopšte bavi konkretno srpskim dinarom, jer „on ni ranije nije bio dozvoljen“.

Ipak, kaže, niz je briga u vezi sa tim da Uredba utiče na one građane koji primaju transfere iz Republike Srbije i to putem, navodi – „ilegalnih struktura koje su delovale protivzakonito“, te da to ima uticaj na ona preduzeća koja su godinama vršila transakcije u dinarima i koja nisu mogla da budu registrovana ni oporezivana.

Posebno je naglasio da nijedan od zahteva koji je stizao prethodnih dana, uključujući i od međunarodnih partnera – ne dovode zakonitost Uredbe CBK u pitanje, kao ni to da je evro jedina valuta koja treba da postoji na Kosovu.

Njihova je jedina briga, kaže, prilagođavanje pod ovim novim pravilima onih građana koji primaju transfere iz Republike Srbije.

Međunarodni partneri su zahtevali da se ovim građanima Kosova da malo više vremena na raspolaganju, kako bi se bolje informisali.

„Njihov je primarni zahtev bio da se obezbedi prelazni period i da primena uredbe za srpske građane ne znači da to podrazumeva i zaustavljanje transfera iz Srbije“.

Menadžment CBK je, kaže Bisljimi, sve to razmatrao, a kosovska vlada je, potvrđuje, posvećena upravo tome da se građanima koji koriste dinare obezbedi prelazni period kako bi se Uredbi prilagodili.

Od sutra, kada Uredba bude stupila na snagu, tokom trajanja prelaznog perioda – neće se primanjivati nikakve kaznene mere.

„Mehanizmi vlade koji postoje za sprovođenje ove Uredbe će biti u potpunosti fokusirani da u toj fazi rade na davanju informacija, informisanju i edukaciji preduzeća i građana za prilagođavanje, a ne za kaznene mere od sutra“.

Šta treba da se uradi tokom prelaznog perioda?

Dodaje da se Ministarstvo trgovine i industrije pobrinulo da Agencija za registraciju preduzeća počne sa radom u opštinama na Severu, kako bi se preduzeća registrovala i fiskalizovala.

„Otvoriće se filijale ove Agencije u četiri opštine na Severu kako bi mogle da se registruju“.

Zamolio je potom Bisljimi Centralnu banku Kosova da u ovom prelaznom periodu uspostavi vezu komunikacije sa Centralnom bankom Srbije – da pronađu prikladan mehanizam za transparentno obezbeđenje transfera novca i donacija koje Srbija želi da šalje građanima na Kosovu.

Srbija šalje manje novca nego što to tamošnji predsednik govori

Kako su u međuvremenu javili mediji, Bisljimi je na ovoj konferenciji kazao i da Srbija na Kosovo šalje manje od 200 miliona evra, što nije ni približno cifri od 800 miliona koju spominje srpski predsednik:

„Srpski predsednik kaže da on šalje 800 miliona evra na Kosovo svake godine, a ako toliki novac stiže Srbi na Kosovu bi imali isti prihod kao i građani Japana. Manje od 200 miliona evra će dolaziti na Kosovo uspostavljanjem transparentnosti, učiniće teškoću Vučiću da saopšti gde ostali novac odlazi“.

Dao je primer kako je to uradila Srbija, kada je kosovska vlada poslala sredstva odnosno pomoć za Opštinu Preševo.

„Centralna banka Srbije je tada preinačila evre u dinare i to prenela na račun u Preševu“.

Bisljimi je potom objasnio i po kom principu to sada može funkcionisati.

Penzioneri, primaoci socijalnih davanja…

Preneto mu je da najviše zabrinutosti imaju penzioneri i primaoci socijalnih davanja koji sredstva iz Srbije ne primaju preko računa.

Spomenuo je da, kada je reč o penzionerima, Priština isplaćuje penzije za skoro 27,000 penzionera iz srpske zajednice, te da se to isplaćuje u evrima.

„Ta se sredstva prenose na bankarske račune u evrima. To znači da svaki od njih već ima račun i bez ijednog problema i one penzije koje im dolaze iz Srbije – mogu da se preinače pod istim bankarskim postojećim računima“.

Isto je i kada su u pitanju socijalna davanja:

„2,205 porodica dobijaju socijalnu pomoć iz Republike Kosovo, 2,244 njih dobija dodatke za decu, a njih 1,372 primaju sredstva za podršku porodiljama. Tu je i plaćanje za radnike u javnim ustanovama“.

Pobrojao je da je ukupno 33,090 bankarskih računa na koje se uplaćuje novac iz kosovskog sistema u evrima, a da postoji još oko 10,000 njih koji se ne koriste, ali su aktivni.

Građani nemaju čega da se plaše

Kazao je da građani nemaju čega da se plaše.

„Nijedan građanin Kosova nema razloga da se plaši sprovođenja nove uredbe CBK. Svaki građanin treba da bude radostan kada se ojačava integritet finansijskog sistema, kada se onemogućava pranje novca, finansiranje terorističkih organizacija i kada se štitimo od falsifikovanog novca“. 

Vlada će se, dodaje, pobrinuti da da što više informacija i edukacije.

„Centralna banka Kosova treba da se pobrine da građani u svakoj opštini imaju pristup bankarskom sistemu zemlje, a to podrazumeva veću prisutnost filijala komercijalnih banaka“, istakao je.

Ponovio je i da je na Centralnoj banci Kosova i da sa Centralnom bankom Srbije pronađe mehanizam za obezbeđenje transfera i donacija koje Srbija želi da pošalje građanima srpske zajednice na Kosovu.

„Glas o edukaciji i informisanju treba da bude mnogo jači od onih glasova koji plaše i dezinformišu“, poručio je Bisljimi.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.