Dik Marti: „Hag sklonio sve dokaze o žutoj kući!“

 

FOTO: Dik Marti/Goran Čvorović
FOTO: Dik Marti/Goran Čvorović

(Tekst je izvorno prenet)

Diletantski su vodili istragu, nisu analizirali čak ni tragove krvi. Postoje politički interesi da se cela ova priča zaustavi. Kada sam svojevremeno pisao Haškom tribunalu da bih dobio informacije o dokazima koji su sakupljeni na terenu u vezi sa „žutom kućom“, rekli su mi da više ne postoje i da su ih uklonili da bi očistili prostor, jer ionako nisu ničemu služili?! Bio sam zaprepašćen. To je, zaista, zabrinjavajuće. Ovaj šokantan podatak u intervjuu za „Večernje Novosti“ otkriva Dik Marti, izvestilac Saveta Evrope o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji, čiji je izveštaj ukazao na mogućnost monstruoznih zločina nad Srbima na severu Albanije u koje su uključeni najviši predstavnici vlasti u Prištini. Sa njim razgovaramo u jeku spekulacija ko bi od lidera terorističke OVK mogao da sedne na optuženičku klupu i nužno se nameće pitanje zašto do sada uopšte nije bilo pomaka.

Osam godina je prošlo od vašeg čuvenog izveštaja, a optužnice i dalje nisu podignute. Jeste li zadovoljni brzinom istrage pravosudnih organa?

Vaše pitanje već sadrži odgovor. Ako sam ja mogao da završim svoj izveštaj za nešto više od godinu dana, mogli su i oni da to urade u međuvremenu. Američki tužilac Klint Vilijamson je u julu 2014. javno saopštio da rezultati do kojih je došla njegova istražna jedinica, u kojoj se nalazilo četrdeset visokokvalifikovanih osoba, pokrivaju suštinu mog izveštaja. Odmah posle te konferencije je dao ostavku! Čekali smo više od godinu dana da bude zamenjen. I njegov naslednik je od tada otišao. Imenovan je treći tužilac, a rezultata i dalje nema.

Radi li to neko namerno?

To ne mogu da znam, ali mogu da primetim da je postojala serija imenovanja koja je znatno usporila rad suda. Postoje dve dinamike koje se suprotstavljaju. Uveren sam da postoje ljudi koji zaista iskreno rade na otkrivanju istine. Takođe mislim da postoje politički interesi koji sve to žele da zaustave. Verovali su da u startu ništa neće pronaći. Sada su se našli u veoma nelagodnoj situaciji zbog činjenice da su se ljudi koje su podržavali umešali u nešto tako strašno.

Verujete li da će odgovorne iz vlasti u Prištini na kraju, ipak, stići pravda?

Ne znam šta da vam kažem! Može da se dogodi i da ne budu osuđeni. Znate, najveći broj ratnih zločina u svetu, nažalost, ostaje nekažnjen.

Može li da se veruje pravosuđu, ako je bivši tužilac Haškog tribunala Džefri Najs, za koga se sumnja da je krio dokaze o „žutoj kući“, sada jedan od glavnih branilaca kosovskih lidera?

Kada sam to čuo, pomislio sam da postoje dva Džefrija Najsa! Neshvatljivo je da zamenik glavnog tužioca u Hagu odjednom postane advokat osumnjičenih. To mi izgleda u najmanju ruku bizarno. Možda je to, s pravne strane, moguće, ali lično, s etičke strane, to nalazim sumnjivim.

Šta je, na kraju, bilo s dokazima? Karla del Ponte je govorila da ih ima, a Najs da ne postoje…

Znam da su dokazi postojali. Novinar Entoni Montgomeri je bio prisutan kada su istražitelji Haškog tribunala bili u „žutoj kući“ i sakupljali dokaze. Radili su to, inače, krajnje diletantski. Nisu, na primer, analizirali tragove krvi. Ali, pronašli su lekove, špriceve i mnogo toga drugog i sve to je bilo zapečaćeno u Tribunalu.

Kako je moguće da se visokom politikom na Kosovu i dalje bave neki od glavnih protagonista iz Vašeg izveštaja?

Šta da vam na to odgovorim? Ja sam napisao svoj izveštaj, a s druge strane postoji i politička realnost.

Je li vas Hašim Tači tužio za klevetu, kao što ste mu predložili, ukoliko već smatra da niste napisali istinu?

„Žuta kuća“

Nije. U svakom slučaju, uveren sam da bi takva tužba bila odbijena. Ne samo zbog toga što sam kao izvestilac Parlamentarne skupštine SE uživao imunitet, već i zato što mogu da vam potvrdim da se moj izveštaj zasniva na svedočenjima ljudi koji su direktno bili uključeni u opisane akte. Čak je bilo osoba koje su same sebe optužile!

Ali, svedoci i dalje strahuju za svoje živote…

Poznat vam je, svakako, slučaj Ramuša Haradinaja pred Međunarodnim krivičnim sudom. Svaki put svedoci bi nestajali, bilo je misterioznih smrti. U potpunosti mogu da shvatim da se svedoci boje. U to sam i lično mogao da se uverim. Ti ljudi su preplašeni. Strahuju za sopstvene živote i živote svojih najbližih. Skoro dvadeset godina je prošlo, odrasle su nove generacije i svi ti ljudi nisu predodređeni da igraju heroje.

Dobijate li i Vi još pretnje?

Baš u mojoj novoj knjizi pišem o komičnoj situaciji kada mi je, dok sam u Bernu, pred glavnom železničkom stanicom, čekao tramvaj, prišao muškarac, podigao prst i na nemačkom jeziku, s primetnim akcentom, vikao na mene da sam napisao skandalozan izveštaj i počeo da me naglas optužuje da sam od Srba dobio milion dolara za to! Bilo je mnogo sveta okolo i svi su nas zapanjeno gledali. Pitao sam ga da li bih zaista tu, u hladnoći, čekao tramvaj, da sam dobio bilo kakve pare? Svi su se nasmejali, a on je otišao pokunjen. Bilo je i pretnji, ali ne bih o tome.

Svi ističu da ste hrabri, što je nesporno. Nažalost, u 21. veku i dalje moramo da govorimo o hrabrosti ljudi koji samo rade svoj posao?

Zaista ne pretendujem na to da sam odvažan, jer sam, kao što ste rekli, samo uradio ono što je bila moja obaveza. Nije problem u tome što sam ja hrabar jer radim to što treba, eventualno su kukavice oni koji to ne rade. A to su različite stvari. Samo istina oko konflikta na Kosovu može da dovede do pomirenja. Ja sam je samo malo razotkrio. Ostalo je još mnogo posla da se uradi na tom polju.

Požurili s priznanjem

Kad smo već kod prava i pravde, ima li Kosovo pravo da se odvoji od Srbije, jer u bivšoj Jugoslaviji nije bilo republika, što je, po Badinterovoj komisiji, bio uslov za otcepljenje?Mogu li da se formulacijama kao što je „sui generis“ rešavaju ovako složena pitanja?

U vreme dok sam bio predsednik Komisije za spoljnu politiku, Švajcarska je želela na brzinu da prizna Kosovo. Izneo sam protivljenje međunarodno-pravnog karaktera, uz podršku ekspertize profesora Koena s Univerziteta u Ženevi. Švajcarska se nalazi u specifičnoj siuaciji, jer ima više od deset odsto stanovništva s Kosova. Mislim da smo požurili i da smo mogli da nađemo drugo rešenje. Kosovo sada živi na međunarodnoj infuziji.

Došao bih u Beograd

Srpska delegacija iz Strazbura Vas je pozvala u Beograd. Hoćete li doći i da li će vaša knjiga biti prevedena u Srbiji?

Ako bi se neki srpski izdavač zainteresovao za nju, ne bih imao ništa protiv! Svakako vredi razmisliti o pozivu za gostovanje. Ne bih išao u političku posetu Skupštini, ali na univerzitet, zašto da ne.

Večernje Novosti

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.