Dijalog u Briselu privatizovali lideri spremni da potpišu "sve i svašta". Sledi zaokret

Za dijalog je bitno da se nešto dešava. Kao kad vozite bicikl – ako gledate u pedale, ne vrtite, nećete dugo završiti, ali vidimo da zastoj u briselskom dijalogu – sa različitim negativnim posledicama, traje već dugo. Nije na Briselu da diktira format razgovora, već  je u redu da se sa terena pokreću inicijative. Sledeća dva do tri meseca na Kosovu utvrdiće se do kakve će promene doći, odnosno da li će se nastaviti sa stagnacijom. Dijalog u Briselu je do sada viđen kao paravan za korumpirana srpska i kosovska društva. Svaka dosadašnja priča o nastavku dijaloga je zapravo nastavak postojećih negativnih trendova. EU nije bila svesna svoje odgovornosti na Balkanu sve do ove godine kada su se prilike na Zapadnom Balkanu zaoštrile, i to kao posledica udaljavanja evropskog fokusa sa Balkana. Brisel je taj koji drži štap i šargarepu. Udaljavanje Evropske unije sa Balkana je dovelo do novih tenzija. Zato se evropski fokus ponovo vratio na Balkan. Na Kosovu ne postoji druga opcija osim one da se pridruži Evropskoj uniji, kao i čitav Zapadni Balkan. Ali kada se govori o dijalogu i stvaranju Zajednice opština sa srpskom većinom, postoje različita gledanja. Šta još o proteklim kosovskim izborima, predstojećoj vladi u Prištini, odnosu evropskih i ostalih međunarodnih zvaničnika prema pitanju Kosova i Metohije, ali i najavi iz Beograda o otvaranju unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i nedavnim izjavama o etničkoj Albaniji misle četiri novinara – dopisnica RTK iz Brisela – Đeraćina Tuhina (Gjeraqina Tuhina), dopisnik RTS iz Brisela takođe – Dušan Gajić, urednica KoSSeva Tatjana Lazarević i urednik Kohe Ditore Agron Bajrami, moglo se čuti u poslednjoj epizodi ovogodišnje sezone emisije Sporazum.

Kriza iz 2014. doživljava svoj veoma težak kraj: Početak velike promene u albanskom političkom telu

"Dugo i toplo leto je počelo odavno – možda čak i pre vremena  i mislim da će se nastaviti kriza koja je počela već 2014. godine, ali koja na neki određeni način ovim izborima doživljava i svoj kraj, veoma težak kraj koji može da se produži možda još šest meseci ali je to ipak kraj," ovako je urednik Koha Ditore opisao način na koji je funkcionisala prethodna vlada u Prištini, ali i prestanak takve disfunkcionalnosti u narednom periodu.

"Ovi izbori su doneli dramatično drugačiji rezultat nego što smo do sada videli među velikim i većim albanskim partijama na Kosovu i predstavlja početak velike promene unutar albanskog političkog tela, time što će, nekada možda i marginalna partija gospodina Kurtija – 'Samoopredeljenje', postati najveća partija Kosova posle ovih izbora. To je sada najveća partija na Kosovu i to je samo po sebi promena. Druga velika promena je da partija koja je do sada bila najveća od '99 i koju je vodio prvo Tači, pa Veselji, nije najveća i druga, već je treća najveća partija," objasnio je nastale promene Bajrami.

Tri moguća scenarija: Vladu vodi Haradinaj ili Kurti ili novi izbori

"Tri su rezultata ovih izbora: Jedan je da gospodin Haradinaj bude predsednik buduće vlade u nekoj koaliciji u kojoj mora da bude i Srpska lista i u kojoj će biti dosadašnji vladari iz PDK i neke manje partije. Onda bi opozicija bila mnogo jača od vlasti, jer bi u opoziciji ostale dve velike albanske partije koje zajedno imaju skoro 60 poslanika. Druga opcija je da gospodin Kurti preuzme vladu i da to bude vlada drugog i trećeg  posle izbora i u kojoj bio dosadašnji vladari iz PDK ostali u opoziciji, zajedno sa gospodinom Haradinajem. Treća varijanta je da ponovo svi idemo na nove izbore, pošto je rezultat takav da nijedan ne može da stvori novu vladu. U sve tri varijante – proces kao što je dijalog je takav da će morati da se stavi na led, da se pričeka da se to razvije, jer i Haradinaj i Kurti jesu proevropski orijentisani, ali nisu za dijalog kakav je bio do sada. Nisu protiv procesa integracija u EU na način na koji je rađeno da sada da je to bilo vezano sa dijalogom."

Građani su na Kosovu 11. juna glasali za ogromne promene, smatra, a mladi Albanci su bili "kamen" na izbornoj vagi – kao "aktivan činilac" kosovskog društva.

"Nisu glasali zato što je kampanja bila kod demarkacije sa Crnom Gorom, ili Asocijacije. Nisu Kurti, ili Haradinaj mnogo pričali o tome. Oni su pričali o nečemu drugom – ogromnoj korupciji koju treba iskoreniti, o kriminalizovanom društvu, o društvu koje nema nikakvu socijalnu svest, o državi koja uopšte ne mari za svoje ljude – saradnike, penzionere, omladinu i ljudi su u ogromnoj masi glasali za ove za koje su glasali, verujući da su to jedini ljudi koji mogu nešto da urade po ovim pitanjima," istakao je urednik lista "Koha Ditore".

Dosadašnji vladari imali od EU zeleno svetlo da rade šta god hoće. Lideri privatizovali dijalog

Oni za koje se do sada glasalo na Kosovu, navodi dalje Bajrami – su od Evropske unije dobili  "zeleno svetlo da rade šta god hoće kada se tiče tendera, politizacije svih pora društva i iskorišćavanja svih resursa koje društvo može da ponudi".

"Ne bez razloga se veruje da su dijalog privatizovali lideri koji su zauzvrat, zato što su bili spremni da potpišu svašta i da dokažu da su oni jedini koji mogu nešto da urade – dobili odrešene ruke da rade šta hoće – sa vladom, administracijom. Iako je to percepcija, ona može da se potvrdi mnogim činjenicama koje smo i mi kao mediji objavljivali," istakao je.

Dijalog više ne može biti isti

Ko god bude došao na vlast na Kosovu, dijalog ne može biti više isti, zaključio je on.

Sada je trenutak u kojem se postavlja pitanje da li je važnije da se nastavi sa dijalogom koji je u proteklim mesecima, kako Bajrami navodi, proizvodio vozove, konfrontacije, policiju, veoma opasne izjave i pretnje sa obe strane, ili je važnije da oba naroda zastanu i istinski demokratizuju svoja društva, smanje korupciju, nezaposlenost i depolitizuju javni sektor.

"A da onda, kao malo bolji i demokratskije orijentisani ljudi sednemo za neki sto, možda za par godina, i pronađemo neki realan način kako ćemo do nekog cilja koji je zajednički, nadam se, za sve u regionu, a to je Evropska unija," zaključio je.

Bilo lakše postići Prvi sporazum 2013, nego ga primeniti

Dijalog već duže vreme ne funkcioniše, što zbog razvoja političkih događaja na terenu, što zbog evropskog konteksta koji se unutar same EU promenio, podsetio je dugogodišnji dopisnik RTS iz Brisela, Dušan Gajić.

Ako se setimo kako je to izgledalo pre četiri godine, bilo je očigledno da je tada postojao tzv. momentum za dogovor i da je EU tada imala šta da ponudi i Kosovu i Srbiji, kaže.

2013: Potreban restart dijaloga

"Kontekst 2013. je bio mnogo drugačiji. Tada je postojala volja unutar same EU. Jedno od objašnjenja za tu efikasnost jeste da su štap i šargarepa bili ubedljiviji. Postojale su vrlo ubedljive šargarepe i za Beograd za Prištinu. U međuvremenu Evropska unija nema mnogo šta da ponudi. S druge strane, liderima je u tom trenutku bilo potrebno da postignu rezultat, bilo je potrebno da sebi pribave jednu drugačiju reputaciju. Svi tu uslovi i preduslovi su izbledeli i zaista je u tom smislu potreban određen restart."


Gajić: Krš ispred Ibarskog mosta je metafora za dijalog Beograda i Prištine

"U međuvremenu je ta ponuda postala malo tanja, a samim tim i uticaj na dešavanja. A druga stvar je da je bilo lakše i postići načelni sporazum iz aprila 2013., nego ga zapravo u svim kompleksnim brojnim detaljima primeniti i vidimo da on zapravo u mogim svojim delovima, četiri godine kasnije, nije primenjen," istakao je dalje.

Dijalog počeo u martu 2011, stao u aprilu 2013.

I dopisnica RTK iz Brisela Đeraćina Tuhina smatra da će 2017. biti u, kako kaže, znaku potpunog zastoja dijaloga, kao i prethodnih godina, podsetivši da su se ove godine desila samo dva susreta u Briselu.

"Jedan koji je bio više forma nakon afere sa vozom, kako bi se pokazalo neko prodavanje magle, drugi sastanak je bio na najvišem nivou – samo nekoliko dana kasnije – potpuni kolaps. Bila je radna večera, a tanjiri su ostali netaknuti. Jedva su predstavnici Prištine i Beograda zbog te Federike Mogerini izašli da se slikaju zajedno i to je bilo to," prenela je utiske iz Brisela.

"Nismo više u toj iluziji, dijalog je počeo u martu 2011, a stao je u aprilu 2013. Sve što se od tada dešavalo su tentativna i intenzivna putovanja prištinskih, odnosno beogradskih političara u Brisel, kako bi se o nečemu dogovarali, ponekad i po tri puta. Bila je ironija da je bilo dogovora o dogovorima," objasnila je takođe.

Navodeći da je oko 60 odsto postignutih sporazuma ostalo nesprovedeno, istakla je da je preterano reći da je moguće poništiti postojeće sporazume, ali da će verovatno oni biti preformatizovani i videti se koliko su oni izvodljivi na terenu.

Suštinska razlika: Kosovo ima evropsku perspektivu, ostatak Zapadnog Balkana evropske integracije

Brisel priželjkuje proevropski orjentisanu vladu koja će voditi reformski proces, ukoliko Kosovo želi da nastavi proces evropskih integracija, objasnila je pogled iz evropske prestonice Đeraćina Tuhina.

"Ne postoji  kosovska partija koja nije proevropska i koja je protiv dijaloga koji je najvažniji projekat u Briselu. Postoje samo razlike kako pristupiti tom dijalogu, ali Brisel za sagovornika treba da vidi onog koji će se potpuno posvetiti ekonomsko-reformskom procesu, vladavini prava i nastavku dijaloga kako bi zemlja išla tim briselskim tokom, smatra dalje ona.

Ipak, Kosovo je u drugačijoj poziciji u odnosu na region koji je takođe deo procesa evropskih integracija:

"Kosovo i dalje ima problem sa pet članica koje i dalje ne priznaju kosovsku nezavisnost i zbog tog Kosovo ima evropsku perspektivu, dok ostale zemlje na Zapadnom Balkanu imaju evropske integracije i to je suštinska razlika u ovoj grupi od šest zemalja koje imaju taj geografsko-politički naziv 'Zapadni Balkan'."

Ipak, Srbija će postati članica EU bez kosovske teritorije, kao što će i Kosovo u EU kao odvojena teritorija, bez srpske teritorije, uverena je Tuhina.

Međunarodni zvaničnici sprečili dalje nasilje za izbore u srpskim sredinama. Po prvi put preventivno i pozitivno reagovali

Urednica KoSSeva Tatjana Lazarević je, kako je istakla, pohvalila preventivnu i pozitivnu reakciju, po prvi put od započinjanja briselskog dijaloga, u većinski srpskim sredinama, nekoliko najviših međunarodnih predstavnika u Prištini – u sprečavanju nasilnih scenarija koji su se, kako je rekla, evidentno pripremali za dan izbora u ovim sredinama.

"Zahvaljujući toj preventivnoj i pozitivnoj reakciji, od takvog scenarija se u srpskim sredinama odustalo nekoliko dana pre izbora," rekla je.

Institucionalno-birokratski inženjering i za lokalne izbore

Međutim, nastavlja se ista atmosfera, dodaje:

"Dok se sa jedne strane ne može sporiti legalnost izbornog procesa, može se sporiti legitimitet i njegova istinska demokratičnost. Odustavši od nasilnog scenarija, pribeglo se svojevrsnom institucionalno-birokratskom inženjeringu da se ostvari što je bolje mogući rezultat po grupu koju podržava Beograd, u ovom slučaju to je bila lista 'Srpska' i u takvoj situaciji – gde se u svakom mogućem smislu obesmislila volja pojedinca, demokratičnost i istinska sloboda izbora – nastavlja se i sada sa istom atmosferom."

Otvaranje unutrašnjeg dijaloga znači aktivan doprinos kosovskih Srba

"Ne verujem u otvaranje iskrenog unutrašnjeg dijaloga, barem po pitanju Kosova i Metohije, jer ne verujem da su političke elite u Srbiji demokratske i da će po pitanju KiM-a predsednik da otvori dijalog. Volela bih da vidim promenu. Kada bi se otvorio unutrašnji dijalog, to bi značilo da bi kosovski Srbi dali aktivan doprinos tom dijalogu. Ukoliko budu izabrani predstavnici Srpske učestvovali u tom dijalogu to za mene ne bi bilo otvaranje unutrašnjeg dijaloga."

Srpska dugme na kontrolnom daljinskom upravljaču iz Beograda

Što se tiče Srpske liste koja će imati gotovo isključivi broj poslaničkih mesta u kosovskom parlamentu, njoj će biti bliži onaj kosovski političar, u ovom slučaju Ramuš Haradinaj, ili Aljbin Kurti, za koga se, kako je rekla Lazarević, bude opredelio predsednik Srbije, ali i da će se svaka buduća vlada u Prištini truditi da smanji upravo uticaj Srpske, odnosno, Beograda.

"Srpska lista je samo dugme na kontrolnom daljinskom upravljaču od strane izvršne vlasti zvaničnog Beograda. Ko će Srbima biti bliži zavisiće isključivo od toga za koga će se u jednom trenutku predsednik u Beogradu opredeliti. Ono u šta sam sigurna jeste to da koja god vlada u Prištini bude bila formirana, potrudiće se svojski ovog puta da smanji uticaj Srpske liste, odnosno kako se vidi – uticaj Beograda," istakla je ona.

Ona smatra da će u novom nastavku dijaloga pritisak dodatno preći na predsednika Vučića, koji će voditi glavnu ulogu sa srpske strane i biti najčešće viđan u Briselu

"Mislim da mu to neće teško pasti, jer smo i do sada viđali da nema ništa protiv da bude centralna figura u upravljanju krizama," dodala je urednica KoSSeva, Tatjana Lazarević.

Stalni podsetnik: Briselski sporazum donešen mimo volje kosovskih Srba

Odgovarajući na pitanje kakvu će štetu, odnosno korist imati građani ukoliko ni Beograd, ni Priština ne budu imali, ili budu imali proevropske vlade, Lazarević ističe da neće imati ni veću štetu, ni veću korist od postojeće štete kako, u najvećoj mogućoj percepciji, Srbi sa KiM-a ocenjuju, najviše zato što su, dodaje – potpuno marginalizovani u briselskom procesu, koji se tiče njihovog svakodnevnog života.

"Ni kosovski Albanci u najširem broju, svakako ne kosovski Srbi, nisu bili aktivni činilac, nisu bili subjekt koji je odlučivao o tome, pre svega – da li želi Briselski sporazum, kakvi sporazumi treba da proisteknu i kako će se to direktno odraziti na njihov život," dodaje.

Govoreći o Prvom briselskom sporazumu, za koji se Lazarević slaže sa ostalim gostima da ga je bilo mnogo lakše doneti, nego primeniti, navodi da je, uprkos tome što je sam proces njegovog potpisivanja odrazio volju dve tadašnje vlade, njegova suština postala vidljiva onog trenutka kada je trebalo da se sprovede na terenu i dodaje:

"I da podsetim još jednom, kosovski Srbi uvek ističu da je sam Prvi okvirni sporazum donešen mimo njihove najšire volje. Ono što su svih godina od 1999. najstojali da sačuvaju je taj nastavak srpske državotvornosti i državnosti i tu lojalnost koju su imali prema srpskim institucijama. Sam prvi sporazum se ticao gašenja srpskih institucija. Dakle, činjenica je da je on donet protiv volje Srba. Da ne pominjem i referendum koji ni međunarodna zajednica, ni kosovski Albanci nisu nikad priznali, ali se defakto desio na terenu."

Emisija "Sporazum" je projekat Kosovske fondacije za otvoreno društvo. Realizuje se u saradnji sa NVO "Aktiv" i NVO "Nezavisna TV Mreža".

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.