Dijalog sa Prištinom bez Evrope?

Postoje šanse da naša i albanska strana nastave pregovore u drugačijem formatu nego do sada. Susret timova odigravao bi se u Beogradu i Prištini. Brisel ostaje garant dogovora. 
 
U iščekivanju nastavka dijaloga Beograda i Prištine, sa obe strane „prizivaju“ se razgovori bez posrednika. S tim što Beograd taj direktan dijalog vidi kao statusno neutralan, dok bi ga Albanci tretirali kao razgovor dve suverene zemlje.
 
Iz Kancelarije za KiM poručuju da nam je „u zajedničkom interesu težnja ka nesmetanoj direktnoj komunikaciji Beograda i Prištine“:
 
– Takav dijalog ne bi implicirao bilo kakvo statusno priznavanje, već bi bio dokaz napretka u razgovorima i normalizaciji odnosa.
 
Na drugoj strani, pretendent na premijersku poziciju u Prištini, Ramuš Haradinaj, poručuje da moramo imati – bilateralni dijalog. Cilj je, navodi, da se jednog dana Kosovo i Srbija međusobno priznaju i da svi idemo ka članstvu u EU. Pitanje je, dakle, da li bi razgovori bez trećeg para očiju Srbiji „prišili“ etiketu da je za stolom priznala kosovsku državnost?
 
Šef skupštinskog Odbora za KiM, Milovan Drecun (SNS), kaže za naš list da ako želimo da dijalog sa Prištinom ide brže, najbolje bi bilo da razgovori budu direktni jer se teme i tiču – Srba i Albanaca. Dosadašnji dijalog, ocenjuje, imao je „komplikovan mehanizam“, pa on za dalje sugeriše:
 
– Neposredni razgovori se ne bi vodili na neutralnom terenu, već u Beogradu i Prištini. Ono što se dogovori, ozvaničilo bi se u Briselu, jer bi EU ostala pokrovitelj razgovora. Direktan dijalog bi bio najsnažniji signal da je vreme ratova iza nas, ali on mora da ostane statusno neutralan.
 
Da bi bez posrednika u razgovoru sa Albancima moglo više da se „izvuče“ za interese Srba na Kosovu smatra i bivši ministar za KiM Goran Bogdanović (NDS), ali on ne veruje da bi takav dijalog mogao da se „zamaskira“ kao statusno neutralan:
 
– Ta zavesa je pala u momentu potpisivanja Briselskog sporazuma. Ali, i pored toga, neposredni razgovori su sigurno bolja opcija od ovih u kojima je međunarodna zajednica pristrasna. Ionako nam medijatori nisu ništa pomogli, već je u njihovom prisustvu Srbija prihvatala ono što je albanska strana tražila. Da smo u dijalogu bili sami, verujem da bismo bolje prošli.
 
 
 
EU I SAD DEŽURNI KONTROLORI
 
Poslednji direktni dijalog Beograda i Prištine bio je 1993. godine. Onda su se umetnuli Amerikanci i EU, i oni poziciju kontrolora neće ispustiti zbog njihovog viđenja bezbednosti – ocenjuje za „Novosti“ Dušan Janjić, iz Foruma za etničke odnose, dodajući da u izjavama u kojima se pominje direktan dijalog zapravo nije izrečeno šta to zaista znači.
U iščekivanju nastavka dijaloga Beograda i Prištine, sa obe strane „prizivaju“ se razgovori bez posrednika. S tim što Beograd taj direktan dijalog vidi kao statusno neutralan, dok bi ga Albanci tretirali kao razgovor dve suverene zemlje.
 
Iz Kancelarije za KiM poručuju da nam je „u zajedničkom interesu težnja ka nesmetanoj direktnoj komunikaciji Beograda i Prištine“:
 
– Takav dijalog ne bi implicirao bilo kakvo statusno priznavanje, već bi bio dokaz napretka u razgovorima i normalizaciji odnosa.
 
Na drugoj strani, pretendent na premijersku poziciju u Prištini, Ramuš Haradinaj, poručuje da moramo imati – bilateralni dijalog. Cilj je, navodi, da se jednog dana Kosovo i Srbija međusobno priznaju i da svi idemo ka članstvu u EU. Pitanje je, dakle, da li bi razgovori bez trećeg para očiju Srbiji „prišili“ etiketu da je za stolom priznala kosovsku državnost?
 
Šef skupštinskog Odbora za KiM, Milovan Drecun (SNS), kaže za naš list da ako želimo da dijalog sa Prištinom ide brže, najbolje bi bilo da razgovori budu direktni jer se teme i tiču – Srba i Albanaca. Dosadašnji dijalog, ocenjuje, imao je „komplikovan mehanizam“, pa on za dalje sugeriše:
 
– Neposredni razgovori se ne bi vodili na neutralnom terenu, već u Beogradu i Prištini. Ono što se dogovori, ozvaničilo bi se u Briselu, jer bi EU ostala pokrovitelj razgovora. Direktan dijalog bi bio najsnažniji signal da je vreme ratova iza nas, ali on mora da ostane statusno neutralan.
 
Da bi bez posrednika u razgovoru sa Albancima moglo više da se „izvuče“ za interese Srba na Kosovu smatra i bivši ministar za KiM Goran Bogdanović (NDS), ali on ne veruje da bi takav dijalog mogao da se „zamaskira“ kao statusno neutralan:
 
– Ta zavesa je pala u momentu potpisivanja Briselskog sporazuma. Ali, i pored toga, neposredni razgovori su sigurno bolja opcija od ovih u kojima je međunarodna zajednica pristrasna. Ionako nam medijatori nisu ništa pomogli, već je u njihovom prisustvu Srbija prihvatala ono što je albanska strana tražila. Da smo u dijalogu bili sami, verujem da bismo bolje prošli.
 
EU i SAD dežurni kontrolori
 
Poslednji direktni dijalog Beograda i Prištine bio je 1993. godine. Onda su se umetnuli Amerikanci i EU, i oni poziciju kontrolora neće ispustiti zbog njihovog viđenja bezbednosti – ocenjuje za „Novosti“ Dušan Janjić, iz Foruma za etničke odnose, dodajući da u izjavama u kojima se pominje direktan dijalog zapravo nije izrečeno šta to zaista znači.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.