Dijalog Beograda i Prištine – Kako dalje?

„Razgraničenje se posmatra kao rešenje, ali je to je pogrešan način posmatranja. Razgraničenje nije rešenje ni za šta, već je mehanizam koji će se stranama ponuditi kao način da je sporazum postignut, a onda, uz ideju razgraničenja ide i ideja priznanja. A to je velika stvar kojom bi se uspelo da se skloni pritisak u Srbiji da će Srbija da prizna formalno Kosovo kao nezavisnu državu“, jedno je od mišljenja koje se juče moglo čuti na radnom ručku u Beogradu koji je Savet za inkluzivno upravljanje (CIG) organizovao za srpske i albanske intelektualce i medije.

Dijalog Beograda i Prištine – Kako dalje? – bila je tema skupa za ekspertske timove koje ova međunarodna neprofitna nevladina organizacija povremeno okuplja. Značajan deo rasprave je ipak bio o tome na šta je dijalog do sada ličio, odnosno o odsustvu dijaloga, ali i odsustvu normalizacije odnosa.

„U srpskoj javnosti teritorija se predstavlja kao svetinja i kada bi ponudili Srbima najviše standarde i autonomiju, to u srpskoj javnosti ne bi pružilo satisfakciju kao što je to spasavanje teritorije“, smatra izvršni urednik portala EWB Nikola Burazer, koji je izneo prethodno mišljenje o razgraničenju kao mehanizmu.

„Zato se na razgraničenje na žalost gleda kao na kompromis. Razgraničenje je mehanizam a ne rešenje“, istakao je.

Ideju razgraničenja kao rešenje spora odbacila je takođe većina učesnika.

„Javno mnjenje je apsolutno protiv, većina je protiv toga, plaši se toga. To je jedna avantura”, kaže politikolog Nedžmedin Spahiu. Ipak, on ne isključuje mogućnost da bi kosovska javnost mogla da prihvati sporazum, koji sadrži takve ideje, ukoliko, kako je rekao “bude bilo pritiska”. Podseća na sličan scenario kada se radilo na pokušajima da kroz kosovsku skupštinu prođe sporazum o tzv. demarkaciji sa Crnom Gorom.

Zabluda da javnost nema uticaj ali ulozi podignuti

Asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić, kaže da je javnost ipak podlegla zabludi o tome da su se predsednici Aleksandar Vučić i Hašim Tači, kako se to često predstavlja, “dogovorili još pre dve godine”.

“Vreme ipak pokazuje da i međunarodni akteri, civilno društvo, građani, pa i sama opozicija, ovakva kakva je, imaju uticaja na njih, tako da mi nismo samo oni koji treba da odrade ono što su oni zamislili”, naglasio je.

Ipak, ulozi su visoko podignuti, iako je tehnički dijalog „mrtav“. “Podignute uloge” objasnio je time da su se dvojica lidera obavezala na finalni sporazum za „konkretnu satisfakciju“ dva naroda”.

“Sada i srpsku i albansku stranu interesuje konačni sporazum, a jedino rešenje pitanja statusa Kosova može da oslobodi prostor da se drugi problemi rešavaju”, kaže Surlić.

U rešavanju pitanja statusa Kosova, biće ključan dogovor Vašingtona i Berlina pre nego Vašingtona i Moskve, zato što je Berlin bio ključan upravo u “miniranju“ ideje o podeli, odnosno razmeni teritorija.

Surlić takođe smatra da je važno da se nastavak pregovora “izbavi iz EU konteksta”.

“Dilema EU ili Kosovo je lažna. EU nije blizu, pogotovu nije Kosovu, a nije ni Srbiji”, rekao je.

Takođe smatra da je važno i da se izbavi iz, kako navodi, lažnih geostrateških priča.

Dodaje da geostrateški faktor ima uticaja, ali ne presudnog, naročito kada su u pitanju bezbednosni elementi, kao primer navodeći ono što vidi kao predimenzionirani značaj Bondstila.

Konačno Surlić, u odgovoru na pitanje Kako dalje navodi da je deo rešenja i u promeni narativa, poput onog u kojem se sa jedne strane naglašava da građani ne smeju da razvijaju odnose sa Albancima i kosovskim institucijama, dok sa druge strane, postoji dijalog državnih predstavnika i predstavnika vlasti sa Prištinom; takođe, kao primer lošeg narativa navodi i to da je 2019. – „odlučujuća godina“.

Potrebno nam je rešenje ali je potrebno da se otvori put ka rešenju. Sada živimo u nenormalnim odnosima, a postojeći narativi sluđuju građane

Nema normalizacije sa postojećim liderima

Politikolog iz Prištine Beljulj Bećaj ne veruje u normalizaciju odnosa sa postojećim rukovodstvima u Prištini i Beogradu i postavlja pitanje kako “abnormalna situacija može da normalizuje odnose”. Iako ne isključuje mogućnost da bi moglo doći do onog što se naziva konačnim sporazumom, smatra da ne može doći do normalizacije sa postojećim političkim rukovodstvima.

“Suština je u tome da se vodio jedan proces sa jedinstvenim ciljem ali sa dva sadržaja – javan tobože, sa političkim smislom, i drugi koji je suštinski onaj da su Vučić i Tači taj dogovor smestili u razgraničenje”, kaže Bećaj, dodajući da su upravo pričom o etničkoj podeli abnormalizovali odnose.

Nije suština u potpisivanju papira, već da je proces dijaloga imao naopak tok – njihova namera nije bila normalizacija, već to da se u javnosti predstave da to čine, dok je  u stvarnosti bilo suprotno, i uspeli su da nasamare sve

Bećaj smatra da je potrebno “resetovanje procesa”, a to podrazumeva promenu uloge pregovarača, čime bi se došlo u novu fazu legitimacije procesa. To, međutim, nikako ne podrazumeva rad sa postojećim liderima.

„Glavni partneri moraju da budu oni koji izlaz traze u rešenju van promene granica“, kazao je.

Razgraničenje – nestanak Kosova, proširenje Albanije

Suština svega je podela a suština podele nije priznanje, već nestanak kosovske države, tvrdi Bećaj a tvrdnju za to pronalazi u četiri činjenice: Sve vreme se razgovori u srpskoj javnosti predstavljaju kao da se rešava albansko-srpski sukob.“To je suština strategije Aleksandra Vučića“, podseća Bećaj. Takođe, na srpskoj političkoj sceni nije primetio ijednog političara osim, kako navodi, Nenada Čanka i Čedomira Jovanovića koji su rekli kako bi priznali nezavisnost Kosova, u čemu vidi drugi razlog za nastojanje osporavanja Kosova kao nezavisne države. Ukazuje i na konkretnije akcije poput slučaja od 13 preispitivanja kosovske nezavisnosti za, kako navodi, 13 meseci. Konačno, podseća na to da je ideja o etničkom razgraničenju Srba i Albanaca starija, ali i da ima širi front zagovarača, od samog Vučića ili Tačija. Smatra da je ulogu u tome igrao i Majkl Bolton, a ni uloga Edija Rame „nije zanemarljiva“; dok je sa srpske strane podela teritorija, kako je rekao, „stara još od Čubrilovića“.

“Ukoliko se naruši princip promene granica, ide Republika Srpska i ostali domino efekat” – objasnio je scenario etničkog razgraničenja dva naroda na Balkanu Bećaj.

Nedžmedin Spahiu se, međutim, ne slaže sa tvrdnjom svog sunarodnika i kolege o tome da je moguće da dođe do stvaranja Velike Albanije

“Ne odlazi u obzir nikakvo spajanje Albanije i Kosova”, uveren je Spahiu, koji navodi da Albanci u Albaniji, svako spajanje sa Kosovom smatraju „opašnošću po Albaniju“.

„Remete balans. Pripajanje Kosova Albaniji značilo bi uništenje Albanije, ideja o velikoj Albaniji je ideja sa Kosova, i koja se propagira u Beogradu“, rekao je Spahiu, podsećajući na period Drugog svetskog rata kada su oni koji su na takvoj ideji u Albaniji radili zapravo bili sa Kosova.

Kriza i revizija

Većina učesnika slaže se da je 2019. suštinski izgubljena godina za proces dijaloga, kao što je i sam tzv. briselski proces sada upadljivo u krizi.

Iako je više puta pomenuto uslovljavanje Srbije da neće razgovarati dok se ne ukinu carinske dažbine od 100 odsto, odnosno, kako to Beograd naziva taksama, ocenjeno je i da je kriza započela ranije, odnosno, još od potpisivanja samog sporazuma.

“Briselski sporazum je u krizi ali ne samo od momenta uvođenja taksi, već od mnogo ranije. Još od potpisivanja sporazuma nema rezultata – nešto što se zove normalizacija odnosa. Imali smo situaciju da imamo dijalog, ali da nemamo normalizaciju“ rekao je bivši poslanik u kosovskoj skupštini Petar Miletić.

Predsednik CIG-a dodao da je došlo do promena konteksta, u kojoj je izostao i sam dijalog.

“Nada u dijalog u Briselu je pala. Brisel se nije pokazao korektnim prema stranama i zbog toga imamo prekid dijaloga. On nije umro, ali jeste u tranzicionoj fazi a Brisel je propao samo zato što je svaka stvar imala dva imena, interpretacije nisu bile tačne“, još jedno od mišljenja o trenutnoj krizi politikologa iz Prištine – Aljbinot Maljokua (Albinot Maloku).

Na Kosovu se kao najbitnija stvar određuje priznanje, ali ne mislim da je tako. Ljudi bi bili jako zadovoljni kada bi bili ekonomski stabilniji, i kada bi bilo manje korupcije

„Brisel je propao samo zato što je svaka stvar imala dva imena, interpretacija nije bila tačna“, dodaje.

„Imalo bi smisla izvršiti reviziju briselskog procesa, analizirati dokumenta, šta su proizvodi tih dokumenata, jesu li kršili ustav. Imalo bi potpuno smisla da se uspostavi nov mehanizam razgovora koji prati postavljene rokove na papiru“, moglo bi, prema Maljokuovim rečima biti jedan od načina kako dalje. 

Podsećanje na Olivera Ivanovića

Tokom jučerašnjeg susreta, predsednik Veća za inkluzivno upravljanje Alex Ronšvil Grigorev (Alex Roinishvill Grigorev) podsetio je na rođendan Olivera Ivanovića. Ubijeni srpski političar sa Kosova bio je, kako je rekao, jedan od vodećih učesnika u ekspertskim grupama koje okuplja ovaj savet.

“Svima nedostaje”, rekao je Grigorev.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.