U Briselu su 8. marta 2011. godine prvi put održani pregovori Beograda i Prištine, čiji je cilj bio da se postigne kompromisni sporazum dve strane, kako bi krenule napred, pre svega ka članstvu u Evropskoj uniji. Deset godina kasnije, pozicije dve strane su podjednako udaljene, a eventualni dogovor dve strane jasno je postavljen kao ključni uslov, bez koga nema članstva u EU.
Video prilog N1 možete pogledati ovde.
„Imamo velika očekivanja i nadamo se da će ovaj dijalog omogućiti brzu primenu rešenja do kojih ćemo zajedno doći tokom ovog procesa“, izjavio je tada Borko Stefanović, nekadašnji pregovarač Srbije.
„Dolazimo u pozitivnom duhu i s konstruktivnim pristupom. Mnogo je praktičnih pitanja na dnevnom redu i uz dovoljno kreativnosti možemo prevazići razlike“, rekla je Edita Tahiri, nekadašnja pregovaračica Kosova.
To su reči koje su pre tačno deset godina u Briselu izgovorili Borko Stefanović i Edita Tahiri, prvi zvanični pregovarači Beograda i Prištine u okviru takozvanog Briselskog dijaloga.
Uz uspone i padove, početak je doneo neke rezultate. Ključan pomak napravljen je 2013. godine – kada su tadašnji premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači, pod pokroviteljstvom Ketrin Ešton, parafirali Briselski sporazum.
On je omogućio integraciju sudstva, policije i bezbednosnih službi u sistem Kosova i učešće srpske zajednice na kosovskim lokalnim izborima, ali je do danas ostala neispunjena obaveza osnivanja Zajednice srpskih opština. I to je skoro sve što se može reći o rezultatima dijaloga.
„Postignuta je jedna doza normalizacije. Ipak ljudi s Kosova mogu da putuju u Srbiju i preko Srbije u države EU, Srbi isto mogu putovati iz Srbije na Kosovo. Dok prava integracija kosovskih Srba u kosovsko društvo nije postignuta, jer se sve glada kroz prizmu uticaja Beograda, a Beograd želi da kontroliše kosovske Srbe, a ne da im pomogne da se integrišu“, kaže Augustin Palokaj, dopisnik Koha Ditore iz Brisela.
„Zahvaljujući činjenici da je ipak postojao neki institucionalizovani dijalog u poslednjih 10 godina, da je to negde relaksiralo odnose Beograda i Prištine i usmerilo u pravcu koji je izbegao da se ide u neke nekontrolisane sukobe ili nepredviđene situacije na terenu, ali sa druge strane vidimo da tenzije između dve zajednice i stepen nerazumevanja nisu bitni, ako je uopšte manji nego pre 10 godina“, ocenio je Dušan Gajić, dopisnik RTS iz Brisela.
Dijalog preuzeo Lajčak
Danas, ispred EU dijalog vodi slovački političar Miroslav Lajčak, koji tvrdi da je dogovor moguće postići za nekoliko meseci, ukoliko bude političke volje. Iz Srbije insistiranje da se pre bilo kakvog daljeg napretka osnuje Zajednica srpskih opština, dok nova politička uprava Kosova upozorava da im dijalog sa Srbijom nije među prvim prioritetima.
„Suludo je govoriti o prioritetu u nečemu što je trajalo 10 godina i mislimo da će trajati još najmanje pet, u vreme kada ljudi umiru od virusa, kada Kosovo nema niti jednu vakcinu protiv koronavirusa, kad je u Srbiji situacija dramatična iako je Srbija među vodećima što se tiče brzine vakcinacije“, kaže Augustin Palokaj.
„Od prvog sastanka u tehničkom dijalogu, ili možda onog početka razgovora o statusu pre 15 godina, ta jednačina se stalno ponavlja. Nju je govorio Marti Ahtisari pre 15 godina, a sad govori o tome Miroslav Lajčak, o tome da treba da ostane evropska perspektiva otvorena da bi se došlo do rešenja. Ali vidimo da evropska perspektiva ne deluje preterano uverljivo ni Beogradu ni Prištini“, navodi Dušan Gajić.
Obnova dijaloga pompezno je najavljena prošle godine, nakon pauze prouzrokovane pre svega uvođenjem 100-postotnih taksi na robu koja iz Srbije ide na Kosovo. Ali se od tog trenutka malo šta dogodilo.
Promenjen je glavni pregovarač Srbije, promenjena je vlast na Kosovu, imenovan je specijalni predstavnik EU za dijalog, a promene su stigle i u vašingtonsku administraciju. Kako će sve to uticati na nastavak dijaloga saznaćemo u maju, za kada se neformalno najavljuje susret na najvišem nivou.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
