Der Standard: „Kosovo-razmena teritorija – svi protiv Hašima Tačija“

Tekst je izvorno preveden sa nemačkog

Kosovski predsednik je u sopstvenoj zemlji gotovo sam u svojoj ideji razmene sa Srbijom.

Poprilično je sam. Nakon što je predsednik Kosova Hašim Tači u otvorenom pismu još jednom ponovio ideju o teritorijalnoj razmeni sa Srbijom, političari vlade i opozicije ponovo su se usprotivili tome. Lider stranke Samoopredeljenje, Aljbin Kurti, najavio je demonstracije u glavnom gradu – Prištini – za 29. septembar. Premijer Ramuš Haradinaj ponovio je da promene granica mogu da ponove tragedije iz prošlosti.

Tači želi da Sever Kosova, ili bar delovi iznad Ibra – uđe u Srbiju, a da se Kosovu, zauzvrat, pripoji „Preševska dolina“ na jugu Srbije, u kojoj živi veliki broj Albanaca. I u njegovoj sopstvenoj partiji (PDK) ideja nije dobro primljena, a predsedavajući parlamenta i zamenik šefa PDK-a Kadri Veselji je u potpunosti protiv toga. Jedan od retkih koji podržava ovaj plan je bivši ministar spoljnih poslova, Petrit Seljimi. O toj temi iz Srbije se praktično ništa ne čuje.

Pritisak na srpsko bezbednosno osoblje

Međutim, interesantno je napomenuti da je nedavno prilično veliki broj srpskih pripadnika Kosovskih snaga bezbednosti (KSF) – vojno obučenog osoblja – podneo ostavku na svojim pozicijama. O ovome je izvestio Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS). Prema njihovim rečima, srpska vlada izvršila je jak pritisak na ove javne službenike kako bi se povukli iz snaga bezbednosti. Oko 60-ak ljudi je u pitanju. Rečeno je da su srpske obaveštajne službe bile uključene u operaciju.

Tači je tvrdio da bi razmena teritorija trebalo da se uradi na zahtev Srbije, jer bi Srbija priznala Kosovo samo ako je severno Kosovo zvanično proglašeno delom Srbije.

U Srbiji su političari poslednjih godina i decenija, a posebno proruski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić – više puta govorili u tom smislu, u korist podele Kosova. Srbi koji žive na severu Kosova vide severno Kosovo kao deo Srbije, iako su poslednjih godina važne institucije, kao što je pravosudni sistem, integrisane u kosovske strukture.

Nedostatak vladavine prava

Međutim, kosovski sudovi na severu Kosova rade veoma sporo – mnogi slučajevi se ne rešavaju. Postoji nedostatak prevodilaca i podrške Ministarstva pravde u Prištini.

Građani pate od nedostatka vladavine prava na severu. Neki državni službenici na severu Kosova su na platnom spisku i Srbije i Kosova. Na zidovima severne Mitrovice, severno od Ibra, gde žive uglavnom Srbi, Vladimir Putin izgleda kao da je odlučujući faktor.

Ali na zidovima može da se vidi i crni grafit jednog drugog političara: Oliver Ivanović je ubijen u januaru iz automobila, brojnim hicima iz automatskog oružja. Njegovo lice je kao upozorenje: ne zaboravljamo šta ste uradili.

Grafit podseća na ono što je zastupao: Ivanović je bio nezavisan od Beograda, nezavisan od Vučića. Od rata je Mitrovica praktično podeljena na većinski albanski Jug i većinski srpski Sever.

Ivanović je zagovarao koegzistenciju svih: Srba, Albanaca, Bošnjaka, Roma. On je otvoreno govorio o mafiji koja kontroliše Sever i teroriše ljude. Ispod grafita može da se pročita samo njegovo ime: Oliver. Izgleda kao da bi mrtav Oliver gotovo progovorio.

„Ovo je srpska zemlja“

Njegovo ubistvo na Severu Kosova povećalo je nepoverenje prema Beogradu. Mladići koji stoje pored kružne raskrsnice, gde se automobili kreću oko ogromne statue Kralja Lazara, razočarani su, ali istovremeno ne žele više da budu obmanjivani.

„Svi znaju da su Oliverove ubice odozgo, iz Srbije došli,“ kaže 23-godišnji Saša M.

Trojica mladića smatraju da je najbolje da celo Kosovo ponovo bude deo Srbije.

„Ovo je srpska zemlja,“ kaže Mladen S:

„Ali nas nije briga i da granica prođe kroz Mitrovicu i da ima kontrole ispod Ibra, jer to ne menja ništa za nas.“

„Ali, šta je sa Srbima sa juga?“ – dodaje Dražen R. plave kose, kratkih pantalona i prijateljskog osmeha.

On je najstariji od trojice: „Za Srbe na jugu promena granice je loša, jer bi tada bili potpuno odsečeni od nas ovde.“

Briga za Srbe na jugu Kosova

Takođe, Miodrag Milićević, koji je dugi niz godina u NVO Aktiv posvećen putu za pomirenje Albanaca i Srba – „duboko je zabrinut“ zbog posledica za Srbe na jugu Kosova, gde živi većina njih.

„Ako bi Kosovo podelili i Sever bio pripojen Srbiji, šta će onda da bude njihov status? Ko će da garantuje njihova prava u parlamentu, njihova prava na veto, njihova jezička prava?“ – pita on.

Milićević radi na obezbeđivanju konačnog sprovođenja sporazuma između Kosova i Srbije, kao što je pristup obrazovanju, izdavanje dokumenata za Srbe.

„Zašto bi razgovarali o razmeni u 21. veku? Zašto da se odreknemo multietničke zemlje?“ – pita on.

Milićević zahteva da se plan za ovu temu konačno stavi na sto, jer se nedeljama raspravljalo o promenama granica, a da oni kojih se tiče uopšte ne znaju gde bi ona trebalo da bude.

Der Standard