Denis Murić: Gluma je moja sudbina

Denis Murić 2
FOTO: RTS

Uoči poslednje epizode serije „Grupa“, mladi glumac Denis Murić otkriva za RTS sa kakvim izazovima se susreo prilikom pripreme uloge i snimanja serije, kako vidi lik Vanje koji tumuči, ko su mu uzori, da li mašta o inostranoj karijeri, i kako je izgledao njegov prelazak iz Zvečana u Beograd.

„Sve je počelo slučajno u profesiji u kojoj nas uče da slučajnosti nema. Nije bilo preteranog očekivanja, niti neke posebne namere. Takve stvari u životu su najbolje“, započinje priču Denis.

Anica Dobra me nagovorila da upišem glumu

Denis kaže da je glumu upisao na predlog Anice Dobre i da ga je za prijemni spremala njena ćerka, Mina Sovtić..

„Sa Anicom Dobrom sam ostao u kontaktu od filma ‘Enklava‘. Razgovarala je sa mojim roditeljima i sestrom i onda me je pozvala i rekla – ‘slušaj, da si našao tekstove, javiće ti se moja ćerka i da dođeš u Beograd da radiš s njom’.“

Od tada Mina mu je velika podrška, ne samo u poslu, nego i u životu.

„Na audiciju za film ‘Enklava’ sam otišao slučajno sa drugom koji se prijavio. Onda me je Boban Dedejić video, prišao mi i rekao – slušaj ti si meni interesantan, i pozvao me je da uđem unutra. U tom trenutku, mene gluma uopšte nije zanimala, uživao sam u vožnji bicikla, fudbalu sa drugarima… A onda, desila mi se ‘Enklava’ i promenila pogled na svet, ali i na glumu, koju sam veoma zavoleo. Zatim sam snimio filmove – ‘Ničije dete’, ‘Agape’, a pre par meseci sam počeo da snimam seriju ‘Grupa’. Iako sam na početku bežao, shvatio sam da je gluma moja sudbina“.

Kaže da mu nije bilo teško da uđe u Vanjin lik, kojeg je doživeo kao hrabrog, odlučnog momka koji ne pristaje na kompromise.

„Vanju sam doživeo kao mladog čoveka koji ulazi u svet kriminala ne zbog ličnih interesa – novca ili bilo čega drugog, već isključivo iz osvete za bratom. Shvatio sam ga kao nekog ko pliva u tom svetu, a zapravo uopšte nije deo toga“.

Sa te strane, kaže Denis, kao glumac ga je razumeo i nije mu bilo teško da ga opravda.

„To što Vanja radi, uopšte nije lako. Posebno nije lako uzeti pištolj, pucati i ubiti nekog. Sa te strane mislim da je jako hrabar i odlučan momak koji ne pristaje na kompromise“.

Vanja nije isključivi negativac, kaže mladi glumac, već mladić koga želja za osvetom uvodi u svet kriminala.

„Smatram da nijedan lik nije crno-beo i da osobine zavise od konteksta. Po mom mišljenju on je pozitivan lik i tako sam ga doživeo. Da mi je drug ja bih svakako stao u njegovu odbranu“.

Dodaje da nije uspeo da nađe paralelu sa Vanjom, ali je, kako kaže, okružen njegovim drugarima.

„Na neki način su svima nama ti likovi bliski, viđamo ih svakog dana. Svi se sa tim susrećemo u nekom periodu života, sa te strane mi nije bilo teško da to odigram i da razumem živote te dece koja nisu svesna koju odgovornost nose njihova dela i sve to što rade“.

Šah sa Glogovcem

Denis je ispričao da je na snimanju ‘Enklave’ imao čast da upozna velikog Nebojšu Glogovca i sa njim odigra nekoliko partija šaha.

„Upoznali smo se sasvim slučajno u holu hotela gde je bila smeštena ekipa filma. Prišao mi je i pitao – da li možemo da odigramo partiju šaha. Pristao sam sa oduševljenjem“, sa setom u glasu priča mladi glumac.

Kaže da je izgubio nekoliko partija, a onda ga je Glogovac pustio da pobedi.

„To je bio takav čovek, takva veličina. A opet tako normalan da je to prosto bilo neverovatno svakome ko ga je video i ko je pričao s njim“.

„Grupa“ je mnoge naterala da drugačije vide kriminalni milje, naročito mlade.

„Kriminal je naša svakodnevica, a na pojedincu je da li će ga i sutra živeti. Svako ima svoje razloge, ali možda problem nije u pojedincima nego u sistemu u kojem su/smo“. Možda mladima nije pružena perspektiva. Možda mladi nisu svesni da znanjem mogu nešto da urade i možda vide kriminal kao alternativu za neku brzu lovu“.

Serija, kaže, opisuje sa kakvim se sve iskušenjima susreću mladi tokom svog odrastanja i poziva roditelje da razgovorom i razumevanjem dopru do svoje dece.

„Mladi nisu svesni svojih postupaka i posledica koje ta dela nose sa sobom. Mislim da je od velike važnosti uloga roditelja u našem odrastanju i kasnije u nekom usmeravanju, i mislim da je ova serija prvenstveno namenjena roditeljima, da oni postanu svesni šta im se dešava sa decom, jer ona nisu svesna. Naravno, svi znaju da se neka deca drogiraju u školama, da se droga diluje, ali ako se to prikazuje u seriji javno, ako se o tome prodiskutuje kod kuće, možda se stanje promeni. Roditelji treba da nađu način da dopru do svoje dece, ne silom, tu su razgovor, ljubav, razumevanje i neke stvari koje nama kao deci olakšavaju odrastanje“.

Uloga Vanje bila je izazov, ali je, kaže, uspešno izneo zahvaljujući podršci starijih kolega.

„Svaka nova uloga je za mene izazov, lik Vanje je naravno bio jedan od takvih. Na fakultetu sam stekao dobru podlogu za rad te se lako adaptiram za različite procese-uloge. Ovaj je bio posebno izazovan jer je bilo dosta starijih kolega u podeli koji su nam, naravno, bili iskustvena podrška. Za sve ono što je nama mlađim glumcima padalo teško u tom trenutku, što nismo znali kako da uradimo, oni su nam pružili pomoć, i zato sam uživao tokom snimanja“.

Prve nagrade sa 13 godina

Denisa je domaća i međunarodna publika upoznala pre pet godina kao dečaka Harisa u filmu „Ničije dete“, i Baškima u „Enklavi“. Imao je samo 13 godina.

„Svaka uloga ima svoj teret, uloga Baškima mi je legla, utoliko više što sam živeo blizu Albanaca“.

Iako vrlo mlad, dobitnik je brojnih priznanja, međutim, kako kaže, nagrade nisu nešto što mu je neophodno.

„Drago mi je zbog nagrada, ali nisu nešto što mi je neophodno. Meni su novi projekti potvrda da svoj posao dobro radim, a ne nagrade“.

Sve što mu se dešavalo prethodnih godina ostavilo je, kaže, uticaja, ali se on potrudio da ostane čovek.

„Kada bih se vratio u prošlost, izabrao bih isti put i ponovio sve svoje greške. Kad bih imao priliku da sada sretnem 13-godišnjeg Denisa, savetovao bih ga da nastavi da radi ono što voli, jer me je to uvek činilo srećnim, a to je najbitnije“.

Kao najveći kvalitet navodi strpljenje, a sreću i mir pronalazi u, kako kaže, pravim ljudima.

„Gde god da sam radim na sebi, uglavnom je to fakultet. Takođe, volim da čitam, ali i da provodim vreme sa svojim prijateljima – Pavlom Mensurom i Minom Sovtić, koji su mi pružili podršku od prvog dana kada sam došao u Beograd i upisao FDU“.

Ne beži od inostrane karijere i zahvalan je roditeljima na detinjstvu i podršci koju su mu pružali i pružaju.

„Do upisa FDU živeo sam u Zvečanu i zahvalan sam roditeljima na detinjstvu koje su mi obezbedili. Smatram da geografska odrednica ne određuje vaše detinjstvo već ljudi“.

Mladi glumac trenutno radi na dva nova projekta, i kako kaže, raduje se novim glumačkim izazovima.

RTS

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.