Delegacija Evropa Nostre, koja boravi na Kosovu, posetila je juče manastir Visoki Dečani, a nakon što su o potrebi njegove zaštite razgovarali sa komandantom KFOR-a general-majorom Ferencom Kajarijem, saopštio je iguman ovog manastira, Sava Janjić.
Janjić je istakao da je upravo ova organizacija, manastir Visoki Dečani prošle godine uvrstila na listu najugroženijih spomenika.
„Delegacija ove organizacije koja je 2021. god uvrstila manastir Visoki Dečani na listu 7 najugroženijih spomenika kulture u Evropi ima ovih dana više sastanaka sa međunarodnim i lokalnim predstavnicima i posećuje kulturne spomenike na KiM različitih tradicija, kako bi dodatno ukazala na potrebu adekvatne zaštite i očuvanja kulturne baštine kao mosta među zajednicama“, naveo je iguman Sava Janjić u objavi na Fejsbuku.
Delegacija Evropa Nostre juče se sastala i sa komandantom KFOR-a general-majorom Ferencom Kajarijem sa kim su razgovarali o, kako je ova misija navela na Tviteru, bezbednosnoj situaciji na Kosovu, a posebno u vezi sa „imovinom koja ima specijalni status“.
Na istoj društvenoj mreži delegacija je potom precizirala da je tema razgovora bio manastir Visoki Dečani, odnosno razmena mišljenja o potrebi održavanja visoke zaštite manastira, lokaliteta svetske baštine u opasnosti.
„Veoma zahvalni komandantu KFOR-a, general-majoru Ferencu Kajariju zbog toga što je primio našu delegaciju s ciljem plodne razmene mišljenja o potrebi održavanja visoke zaštite manastira Visoki Dečani, lokaliteta svetske baštine u opasnosti, takođe upisanog na našu listu sedam najugroženijih u 2021. godini“, poručili su iz Evropa Nostre.
Manastir pod zaštitom UNESCO-a – Visoki Dečani, prošle godine je uvršten na listu Evropa Nostre kao jedan od najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope, usled čega je više prištinskih zvaničnika tada pisalo i ovoj organizaciji, tražeći od nje da poništi odluku.
Evropa Nostra je u obrazloženju svoje odluke izrazila zabrinutost zbog „stalnih rizika neprimerenog lokalnog razvoja“, tj. zbog plana za izgradnju puta Dečani-Plav kroz posebnu zaštićenu zonu manastira, ali i podsetila na dogovor naknadno postignut za izgradnju zaobilaznice. Ujedno su ukazali i na to što nije primenjena odluka kosovskog ustavnog suda iz 2016. godine, kojom se potvrđuje da se 24 hektara zemlje nalazi u posedu manastira.
Kosovske vlasti zapravo u kontinuitetu odbijaju da izvrše odluku kosovskog ustavnog suda o manastirskoj zemlji, usled čega se kosovske vlasti redovno podsećaju i kritikuju od strane Eparhije raško-prizrenske, kao i stranih ambasada na Kosovu, a na šta je ujedno još jednom ukazao i Stejt Department u svom najnovijem izveštaju o ljudskim pravima.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
