Delavi EKSKLUZIVNO: Izgradnja novog poverenja zahteva vreme, političari da se sete da su im poslodavci građani



For English version please click HERE.



Evropa: celovita, slobodna i u miru. Moj posao je da to na Kosovu uradim najbolje što mogu. Vladavina prava je ključna evropska vrednost. Specijalni sud je važan deo spremnosti Kosova da se integriše u sve evropske institucije kojima teži da se priključi. Za Specijalni sud je važno da primeni pravdu za žrtve zločina počinjenih tokom ratnog perioda i SAD ulažu važne resurse za funkcionisanje suda. Kosovu smo u potpunosti posvećeni kao multietničkoj, više-verskoj, višejezičnoj državi. Sjedinjene države podržavaju suvereno i nezavisno Kosovo, mirno i prosperitetno, demokratsko Kosovo koje je u miru sa svojim susedima. Vlada SAD-a je od 1999, na Kosovu investirala oko dve milijarde dolara, uglavnom preko USAID-a, od čega 15 odsto za Sever. Veoma je pozitivno učešće kosovskih Srba u svim političkim procesima na Kosovu. Nadam se da će stvari nastaviti da se poboljšavaju na Severu Kosova. Želim da severni deo Kosova nastavi da unapređuje svoj ekonomski razvoj, demokratiju i vladavinu zakona, da kosovske nacionalne strukture postanu sve važnije za narod na Severu, i da, kako vreme prolazi, ona u većoj meri pruža usluge narodu na Severu – samo su neke od ključnih poruka američkog ambasadora na Kosovu, Grega Delavija (Greg Delawie). Na temperaturi od gotovo 40 stepeni, posle više sati obilaska terena na Severu Kosova, iskusni diplomata Stejt departmenta, sa prestižnom diplomom ekonomskih nauka sa Harvarda, strpljivo i raspoloženo je odgovarao na brojna pitanja u ekskluzivnom intervjuu koji je, po drugi put za manje od godinu dana od kako je stigao na Kosovo, dao za KoSSev. U prostorijama naše redakcije, okružen saradnicima, kratku pauzu je napravio samo da se osveži kafom, koju voli kao i većina Amerikanaca, ali i Balkanaca. Sa Delavijem smo razgovarali par dana nakon posete pomoćnice državnog sekretara Viktorije Nuland Beogradu i Prištini, o interesovanju SAD-a za region, o Specijalnom sudu, o tome šta je uzrok za nagli prestanak višemesečnih nasilnih demonstracija u Prištini, srpskim predstavnicima, o tome kako vidi Sever za nekoliko godina.

Pomoćnica državnog sekretara Viktorija Nuland upravo je završila svoju posetu regionu. U Prištini je bila u nedelju, u ponedeljak u Beogradu. Šta su bile njene ključne poruke za kosovsko rukovodstvo, a šta za rukovodstvo Srbije?

Ovo je redovna poseta regionu pomoćnice sekretara Nuland, koju ona obavlja svake godine. Verovatno treći put samostalno dolazi, a dolazila je i sa državnim sekretarom Kerijem, kada je u decembru dolazio u Prištinu. Imala je nekoliko ključnih poruka za Kosovo. Jedna je, naravno, bila nastavak podrške Sjedinjenih država Kosovu – razvoju Kosova, integritetu i suverenitetu Kosova, i priključivanju Kosova u sve ključne evropske institucije. Još jedna poruka je ta da je za političke lidere Kosova važno da ostvare napredak u pitanjima koja su važna za građane Kosova. To su stvari koje svi znamo – borba protiv korupcije, organizovanog kriminala, podrška poboljšanju ekonomije, i tome slično. Sastala se sa ključnim političkim liderima, sa grupom iz civilnog društva koja je posebno bila zainteresovana za pitanja korupcije. Dala je intervju na televiziji. Mislim da je imala dobru posetu; imala je dobru razmenu sa kosovskim rukovodstvom. Potom je otišla u Albaniju, i u još nekoliko drugih zemalja posle toga.

Neposredno pre posete, u kosovskoj štampi se spekulisalo da će posebno razgovarati o pitanju razgraničenja sa Crnom Gorom. Da li je to tačno, ili je to pitanje bilo samo deo paketa tema za razgovor, odnosno, nije ni bilo razgovora o tome?

Svakako je o tome razgovarala kao o važnom pitanju koje treba da se reši. Ono nije bilo glavna motivacija njenog putovanja, već širok skup pitanja, a ono je sigurno jedan od elemenata. Spomenula je da sporazum o razgraničenju treba da se ozbiljno razmotri na osnovu činjenica, a ne na osnovu mašte, te da je za suverenitet Kosova važno da se takvi sporazumi sa Crnom Gorom sprovedu nakon što dotične zemlje o tome postignu dogovor.

U različitim javnostima u poslednje vreme stiče se utisak da su, u izvesnoj meri, SAD smanjile svoj interes u regionu i na Kosovu. S druge strane, takođe vidimo da pomoćnica državnog sekretara Nuland dolazi svake godine – tako da se može steći i drugačiji utisak. A prema najnovijim spekulacijama, naročito u Srbiji, u jednom delu njene javnosti, postoji novi povratak SAD-a u region i Srbiju. Da li ste čuli za te spekulacije? Kakav je trenutno interes SAD-a za Balkan i za Kosovo?

Moram da kažem da nisam baš čuo diskusiju o nedostatku interesa SAD-a na Kosovu. Skoro svaki dan se trudim da pokažem koliko Sjedinjene države brinu o Kosovu i o svim njegovim građanima, iz svih svojih zajednica. Državni sekretar Džon Keri je bio ovde u decembru. On je takođe bio i u Beogradu, tako da mislim da je pokazao interesovanje ne samo na Kosovu, već takođe i u Srbiji. Pored Viktorije Nuland, bio je i senator Džoni Ernst iz Ajove, koja je za Kosovo veoma važna država sa kojom je pobratimljena. Kosovo je u Ajovi otvorilo svoj prvi konzulat, a to je prvi konzulat koji je Ajova ikada imala i oni su veoma uzbuđeni zbog toga. Mislim da nam je u februaru bio i predsedavajući našeg odbora Senata za spoljne poslove – Bob Korker. Ovo su veoma opipljivi pokazatelji američkog interesa za ono što se na Kosovu dešava, kao i za podršku kosovskim institucijama i svim ljudima na Kosovu. Da se vratim na Vaše prvobitno pitanje, ja ne vidim nikakvo slabljenje interesa SAD-a, naročito na Kosovu, ili na Balkanu uopšte. Mi smo svakako privrženi. Dobra je stvar što je lako da se objasni ono što je naša politika u Evropi – Evropa: celovita, slobodna i u miru. To je ono što pokušavamo da postignemo za čitavu Evropu. Moj posao je da to na Kosovu uradim najbolje što mogu, ali smo mi privrženi postizanju te vizije i nastavićemo da radimo na tome.

Da li biste komentarisali spekulacije da se 'povratak' ili povećanje interesa SAD-a za Srbiju dešava posebno kada su u pitanju odnosi sa Rusijom?

Nije moj mandat da govorim o Srbiji, to je posao mog prijatelja ambasadora Kajli Skata, on je naš ambasador u Beogradu.

Posete ovih američkih visokih predstavnika regionu koje ste spomenuli – u kosovskoj štampi i u javnosti su se povezivale sa pitanjem Specijalnog suda. Da li imate saznanja o najaktuelnijim aktivnostima kada je u pitanju formiranje Specijalnog suda? Ovo pitanje je bilo prilično vidljivo u ranijim mesecima, dok se u poslednje vreme donekle stalo. Šta se događa, i takođe – da li se nešto u tom smislu promenilo u stavu vlade SAD-a?

Ono što se upravo dešava u vezi sa Specijalnom sudom jeste da postoji sporazum koji je između Kosova i Holandije potpisan pre nekoliko meseci i da sporazum treba da ratifikuje parlament Holandije. To je naredni korak.  Poslanici holandskog parlamenta treba da razmotre sporazum i nadam se da će glasati za ratifikaciju.

Da li su kosovski politički lideri sada zreliji i spremniji za saradnju?

Razumem koliko je za političko rukovodstvo Kosova bilo teško da odobri ovaj sporazum sa Holandijom i usvoji ustavni amandman koji je bio prvi deo procesa. Mislim da to pokazuje mnogo političke zrelosti. Znam da ovo za Kosovo nije bila laka stvar. Većina posla urađena je pre nego da dođem. Skupština je usvojila relevantni ustavni amandman i zakon i mislim da je to veoma važno. Kada je sekretar Keri u decembru bio ovde, rekao je da je veoma važno da se razmotre navodi koji se odugovlače iz ratnog perioda. Specijalni sud je važan deo toga. On je takođe važan deo spremnosti Kosova da se integriše u sve evropske institucije kojima teži da se priključi, jer je vladavina prava ključna evropska vrednost. Evropska unija i druge evropske države tražiće pozitivne akcije koje se odnose na pitanja vladavine prava. Mislim da je Specijalni sud jedna od onih pozitivnih akcija kojom Kosovo može da pokaže da je ispunilo svoju dužnost da pred lice pravde pokuša da izvede neke ljude koji su upleteni u neke zločine tokom ratnog perioda.

Nedavno smo objavili intervju sa bivšim šefom ekonomske jedinice Međunarodne civilne kancelarije Andreom Kapuzelom, koji je široj javnosti poznat i kao autor brojnih članaka i knjige o korupciji na Kosovu. On podržava Kosovo kao državu, ali je veoma kritičan prema kosovskom političkom rukovodstvu a jedna od njegovih najjačih kritika takođe je upućena i ka međunarodnoj zajednici, posebno prema ljudima koji rade u UNMIK-u, EULEX-u i onima koji se bave pravosuđem. Postavila sam mu slično pitanje u vezi sa Specijalnim sudom, a njegov odgovor je bio, da parafraziram – da će biti veoma iznenađen ukoliko taj sud bude pravilno funkcionisao ako bi isti ljudi koji su radili u odeljenju za pravosuđe pri UNMIK-u i EULEX-u konkurisali za posao u Specijalnom sudu. Da li delite tu vrstu kritike?

Ne, ne delim. Moraćemo da vidimo kako će Specijalni sud da funkcioniše. On je u procesu nastajanja. Mislim da je prerano da se da bilo kakva kritika o načinu na koji se oni organizuju, ili koga će zaposliti, jer je on još uvek u fazi nastajanja, i ja sam optimista da će on raditi svoj posao, da će se baviti ovim navodima koji se odugovlače. Pozicija SAD-a je takva da svaka žrtva zaslužuje pravdu. Za Specijalni sud je važno da primeni pravdu za žrtve zločina počinjenih tokom ratnog perioda. Sjedinjene države doprinose Specijalnom sudu – glavni tužilac je američki državljanin, američki tužilac, tako da sud ne podržavamo samo moralno, već zapravo ulažemo važne resurse da bi obezbedili da sud funkcioniše.

Da li će Specijalni sud biti formiran do kraja ove godine, ili ćemo morati da sačekamo 2017?

Moj posao je da pokušam da razumem Kosovo, ne i da pokušavam da razumem holandski parlament. Voleo bih da imam odgovor na to. Ovo je komplikovani sporazum i ne mogu da predvidim koliko će poslanicima u Hagu biti potrebno vremena da analiziraju i odluče da li oni mogu to da podrže, ili ne.

Shodno tim pokušajima da razumete ono što se dešava na Kosovu, tokom protesta koje smo imali u Prištini prošle i početkom ove godine, spekulisalo se dosta da bi rešenje za krizu moralo da budu novi izbori. Sada smo u mirnijoj fazi. Imam dva pitanja u vezi sa tim. Da li mislite da ćemo imati vanredne izbore do kraja ove godine, ili će se to ipak desiti 2017? Takođe, bilo je mnogo protesta tokom 2015, početkom 2016, sa čim se stalo od pre nekoliko meseci. Ipak, zahtevi opozicije ostaju isti. Šta je bio, po Vašem mišljenju, glavni razlog, za ovako veliki zaokret?

Ne znam kada su izbori na Kosovu. O tome odlučuje skupština, Ustav i slično. Nisam siguran da želim i da pokušam da tumačim zašto razni ljudi pokušavaju da rade razne stvari. Ali, reći ću vam šta mislim. Građani Kosova su zainteresovani da vide da njihova vlada rešava probleme koji su njima važni. To su problemi o kojima smo ranije razgovarali – korupcija, organizovani kriminal, privreda, nezaposlenost i slično. Što više vremena kosovski političari troše na raspravu o stvarima kao što su novi izbori, manje vremena provode u bavljenju pitanjima do kojih je njihovim građanima zaista stalo. Mislim da je za lidere u vladi i poslanike u skupštini važno da se sete za koga rade. Ja tačno znam za koga radim: radim za narod Sjedinjenih američkih država. Znam da poslanici ovde treba da rade za građane Kosova i nadam se da na umu imaju upravo građane Kosova kada odlučuju kako će da provedu svoje vreme; jer, ako pročitate bilo koju anketu javnog mnjenja na Kosovu, videćete da je mišljenje o vladajućim institucijama nisko. To ne čudi i nije tajna. Mislim da je dužnost svih lidera Kosova, bilo da su državni službenici, ili poslanici skupštine, da prepoznaju to da njihovi poslodavci od njih imaju zaista velika očekivanja, da treba da idu na posao u ime svojih poslodavaca, a to su građani Kosova.

Odjednom su se protesti zaustavili. Kako to da su odjednom prestali, a bilo ih je toliko tokom 2015. godine, uz veliko nasilje koje se dešavalo u skupštini i na ulicama? Bila je to prava politička kriza, kriza institucija, a sada se nalazimo u jednoj mirnijoj fazi. Mnogo ljudi komentariše da su međunarodne ambasade i međunarodni akteri izvršili pritisak na opoziciju da se povuče, ili da se smiri?

Samo treba da pogledate moje komentare na našem sajtu da bi videli da sam ja bio jedan od onih koji su pozivali na mir, insistirali na miru, i promovisanju demokratskih vrednosti. Svakako mi je drago da nema više suzavca u skupštini. Drago mi je da nema više molotovljevih koktela na ulici. Veoma sam srećan što se policajci, ili bilo ko drugi, nije ozbiljno  povredio tokom tih događaja. To je uvek bila mogućnost o kojoj sam stalno brinuo i u tom trenutku o tome javno govorio. Tako da je svakako pozitivno da nema više političkog nasilja. Jer, znate, političko nasilje je put ka političkom haosu. Čak i ako mislite da će to u budućnosti doneti neku pozitivnu korist vašoj političkoj stranci, grešite, jer tada će i druge političke stranke shvatiti kao hej, ovo je način da se postignu stvari.

Šta mislite, šta se promenilo kod njih? Da li su postali zreliji? Iako je teško poverovati da je u tome objašnjenje.

Pa, bilo je jasno da nisu ostvarili svoje ciljeve. Skupština je nastavila da se sastaje. Zaista sam se divio poslanicima skupštine koji su stavljali do znanja da uprkos suzavcu rade svoj posao. Takođe sam se divio osoblju u skupštini na koje mnogo ljudi zaboravi, i policajcima koji su bili raspoređeni u skupštinskoj sali. I kada je suzavac bio svuda oko njih, oni su radili svoj posao.

I vi ste se takođe suočili sa suzavcem. Kako ste se osećali?

Mogu da Vam kažem da to nije dobar osećaj. Ja sam bio dalje od suzavca za razliku od jadnih policajaca koji su bili u sredini skupštinske sale i veoma mi ih je bilo žao, jer je suzavac dopro i do mene, a bio sam udaljen 20 metara. Tako da mislim da su oni koji su bacali suzavac priznali da nisu ostvarili svoje ciljeve i da je to možda prouzrokovalo da promene taktiku.

Kako ocenjujete ulogu srpskih političara u Vladi i Skupštini tokom ovog perioda? Od međunarodnih predstavnika imali smo veoma pozitivne povratne informacije, posebno kada je u pitanju bio izbor za predsednika Kosova?

Mi smo u potpunosti posvećeni Kosovu kao multietničkoj, više-verskoj, višejezičnoj državi. To je politika koju smo vodili od samog početka. Mi smatramo da je veoma pozitivno to da kosovski Srbi učestvuju u svim političkim procesima na Kosovu. Oni su članovi vladajuće koalicije. Oni su članovi skupštine. Oni su državni službenici u ministarstvima. Dakle, to su sva veoma pozitivne stvari. Za sve zajednice na Kosovu važno je da mogu da imaju svoju ulogu u zemlji u kojoj žive. To je jedna od naših glavnih tačaka – da svaka zajednica treba da bude predstavljena, da svaki član zajednice treba da ima barem priliku da proba i da učestvuje u upravljanju zemljom, od kandidovanja na izborima, ili na konkursu za javnu funkciju, ili nešto slično.

Mnogi, barem ovde na Severu, ne bi se u ovom trenutku složili sa Vama u delu koji se tiče srpskih predstavnika – o kredibilitetu koji sadašnje srpsko političko rukovodstvo ima u zajednici. U lokalnoj zajednici je opšte mišljenje da te ljude nije biralo većinsko biračko telo i da ih ne vide kao svoje prave predstavnike. To bi, za analitičare, mogao biti i jedan od razloga zašto su institucije i dalje veoma otuđene od običnih ljudi, koji ih ne vide kao most ka kosovskim institucijama i Prištini. Da li ih Vi vidite kao faktor stabilnosti i u budućnosti?

Videli smo da su izbori 2014. održani na slobodan i korektan način. OEBS, koji je stručnjak za praćenje izbora, doneo je takav zaključak i Sjedinjene države su to podržale. Da li su ljudi srećni ishodom, ili ne, mislim da na bilo kojim izborima u svetu postoje oni koji su srećni i neki koji nisu. Dakle, nije na meni da to komentarišem. Poslanike iz Srpske liste koji su izabrani na izborima, koliko možemo reći, birači su izabrali na korektan način i ishod su glasači odredili.

Većina će se složiti sa Vama da je poslednji krug lokalnih izbora u Mitrovici bio slobodan u toj meri da nije bilo bezbednosnih incidenata. Građani su bili slobodni da glasaju, niko ih nije kritikovao zbog toga. Ali, ako se sećate atmosfere sa biračkih mesta, a i mi smo to kamerom zabeležili, mogli ste da vidite da ljudi zapravo nisu u značajnijem broju glasali. Postoji veoma snažna percepcija da je na lokalnim izborima u srpskoj zajednici bilo krađe glasova. Da li to možete da prokomentarišete?

Nisam bio ovde 2014., tako da moram da se oslonim na svog prethodnika, ambasadorku Džejkobson, i na OEBS, i ja poštujem i prihvatam njihovo mišljenje. Ne glasaju svi na izborima u svakoj zemlji na svetu. Mislim da, ukoliko ne glasate, vi gubite moralni položaj da se žalite na rezultate izbora.

Da se zadržimo još malo kod srpskih predstavnika. Snažne kritike stižu od kosovskog političkog rukovodstva, i vladinih i opozicionih lidera, da se sa poslednjim izborima i sa postojećom strukturom u Skupštini i Vladi Kosova, Kosovo suočava sa "povratkom" Beograda. Verovatno i Vi čujete iste kritike. Šta mislite o tome?

Izgradnja novog poverenja zahteva vreme

Koja bi bila Vaša poruka za srpske predstavnike koji su, sa jedne strane, deo kosovskih struktura, sa mandatom da obavljaju aktivnosti unutar Kosova kao države, a onda sa druge strane, kada se vrate u svoje izborne jedinice, ovde na terenu, imaju drugačiji politički narativ dok govore o Republici Srbiji na Kosovu? To deluje zbunjujuće na ljude.

Mislim da je važno da svako na Kosovu radi na izgradnji bolje budućnost za sve na Kosovu. Svim građanima će biti bolje ukoliko institucije na Kosovu rade bolje, i ukoliko ljudi, kao izabrani službenici, doprinose ovim institucijama, rade u korist države, kao, naravno, i u korist svojih birača. Sigurno je da na Kosovu ima poboljšanja od dana nezavisnosti. Ne mislim da se poboljšava onoliko brzo koliko bi mladi to želeli, ali stvari idu na bolje, poverenje se povećava. U postkonfliktnoj situaciji izgraditi ponovo poverenje zahteva duže vreme. Ljudi treba da nastave da naporno rade da bi živote kosovskih građana učinili boljim, i oni to rade doprinoseći jedinstvu, suverenitetu Kosova, radeći na poboljšanju vladavine zakona unutar sistema Kosova.

Sjedinjene države podržavaju suvereno i nezavisno Kosovo. Kao što i sam često kažem, mi podržavamo mirno, prosperitetno, demokratsko i multietničko Kosovo koje je u miru sa svojim susedima. To je ono što pokušavamo da postignemo. Ulažemo mnogo napora da se taj cilj ispuni. Verovatno ćemo nastaviti da radimo na tome i u narednim godinama. Kosovo je imalo ambiciju da postane deo evro-atlantske strukture. Ono želi da postane deo NATO-a. Ono želi da postane deo Evropske unije. Sjedinjene države podržavaju te ciljeve, a mi ne podržavamo samo rečima, već kroz veliko prisustvo USAID-a pokušavamo da poboljšamo ekonomiju u čitavoj zemlji, uključujući i ovde na Severu. Takođe podržavamo poboljšanja u demokratiji, vladavini prava, poboljšanja koja će biti potrebna pre nego što Kosovo zaista bude spremno da postane deo svih tih struktura. Ove godine potrošićemo 12 miliona dolara u pravosudnom sektoru kako bismo poboljšali transparentnost. Mi u Sjedinjenim državama kažemo da je Sunce najbolje sredstvo za dezinfekciju. Ako imate problem sa korupcijom, u tom slučaju obezbeđujete sve veću i veću transparentnost i onda postaje sve teže da postanete korumpirani. Dakle, nadamo se da ćemo podrškom poboljšati sektor pravde, olakšati većini poštenih sudija i tužioca da rade svoj posao na pravi način i pomoći da se započne izgradnja poverenja građana Kosova u ove institucije. Jer, sve dok građani Kosova ne veruju u institucije, teško je da se napravi stvaran napredak u borbi protiv korupcije.

Jedva da ima građana na Kosovu koji će reći da se osećaju sigurno kada je reč o pravosudnom sistemu. Da li se slažete sa tim?

Sigurno, to zavisi od toga na šta tačno mislite. Znam to…

…Kao pojedinci. Mnogi, bez obzira da li su Srbi, Albanci, ko god, kažu: "Nisam siguran. Ovde nema prava"…

Iz javnih anketa znam da ljudi nisu u potpunosti zadovoljni sa pravnim sektorom. Mislim da je Kosovska policija znatno poštovana u regionu. Verujem da u sudije i tužioce, nažalost, kako Vi kažete, samo 17-18% stanovništva ima poverenja. Jasno je da ove institucije moraju da rade više da bi izgradile poverenje naroda Kosova. A to nije stvar koju možete da preko noći promenite. To su stvari na kojima treba mnogo da se radi, iz meseca u mesec. Mi to podržavamo, naravno i drugi međunarodni partneri. Ali ne možete da očekujete da se to promeni preko noći. Radimo sa policijom, tužilaštvom, tužiocima, radimo sa pravosuđem, da bi pokušali da stvorimo bolje odnose, tako da bi se narod, postepeno osećao bezbednije.

Pošto govorite o bezbednosti, zadržaću se na srpskoj i nevećinskim zajednicama na Kosovu. Broj incidenata na jugu Kosova je povećan, posebno u ruralnim sredinama, u selima gde postoje povratnička naselja. Već smo imali desetine ovih incidenata, uključujući i one koji se dešavaju skoro neprestano u istim mestima, kao što je to slučaj sa selom Paralovo. Da li ste upoznati sa ovim događajima? Koliko je ambasada SAD vidljiva u ovim mestima? Da li često idete tamo? Da li razgovarate sa ljudima?

Pokušavamo da budemo prilično vidljivi. Razgovaramo sa mnogim ljudima, razgovaramo sa policijom. Imam tim ljudi čiji je jedini posao da radi sa policijom i imam političkog službenika, čiji je deo posla da posećuje nevećinske zajednice i direktno komunicira sa narodom. Ja takođe obilazim neke od ovih gradova, tako da smo upoznati. U svakoj zemlji dešavaju se zločini, u mojoj zemlji se takođe dešavaju zločini. Naravno, bilo kakav zločin etničkog porekla loš je za Kosovo, loš je za sve građane Kosova, bilo da je u pitanju manjina ili većina. Činimo sve što je moguće kako bismo, u radu sa građanima i institucijama Kosova, povećali mogućnost za pravosudne institucije da se bave sa ovim zločinima, koji su strašni zločini. No, uvek postoji i emotivni element usled kojeg je teže baviti se zločinima. Kako izaći na kraj sa takvim problemom? Povećanjem profesionalizma, većom obukom. Činimo sve što je u našoj moći kako bi pomogli.

Još jedan od problema u kosovskim institucijama, odnosno njihovog odnosa prema nevećinskim zajednicama, jeste upotreba srpskog jezika. Prošle nedelje, desio se, ako mogu to da okvalifikujem kao incident, makar po onome kako su dva udruženja srpskih novinara reagovala. Vlada Kosova predstavila je Fulbrajtov program, koji snažno podržava vlada SAD-a, ali nije obezbedila prevod na srpski, što je prouzrokovalo snažnu verbalnu reakciju dva novinarska udruženja. Ovo je ipak samo mali deo nečega što se od strane šire lokalne zajednice tumači kao slabost kosovskih institucija, s obzirom na to da one ne uspevaju da omoguće odgovarajuću upotrebu srpskog jezika ili jezika drugih nevećinskih zajednica. U kojoj meri ste upoznati sa ovim problemom i da li ambasada SAD-a može da učini nešto kako bi podržala kosovske institucije da poboljšaju svoj rad u upotrebi jezika nevećinskih zajednica?

Profesori prijavite se za Fulbrajtov program

Ohrabrio bih sve vaše čitaoce da posete naš veb sajt i da se informišu u vezi sa konkursom za Fulbrajtov program i konkurišu ukoliko ispunjavaju uslove. Radi se o veoma zahtevnom programu, ali ja radim ovaj posao već trideset godina i svaki Fulbrajtov stipendista sa kojim sam razgovarao iz svake zemlje na svetu, kaže da je to za njega, ili nju bilo transformativno životno iskustvo. 

Svestan sam da svaki službenik, svakog dana ne sprovodi na odgovarajući način Zakon o jezicima. Mi se maksimalno trudimo da sa svoje strane damo pozitivan primer. Moje obraćanje na događaju na kojem se predstavljao Fulbrajtov program, objavljeno je na našoj Internet stranici na oba jezika – srpskom i engleskom. Mogu da Vam kažem da je sporazum koji smo u petak potpisali – tada bio samo na engleskom, jer su pravnici iz Vašingtona u poslednjem trenutku izvršili neke izmene i nismo bili u mogućnosti da ga prevedemo na bilo koji drugi jezik. Nadam se da je do sada preveden na srpski i albanski. Komplikovano je, ali je naš cilj sigurno da sporazum bude javan i dostupan na sva tri jezika.

Iz ambasade je rečeno da ona nije bila organizator samog događaja…

…Ja sam bio jedan od govornika i sigurno da želim da prihvatim deo odgovornosti. Posao moramo bolje da radimo. Ja ću se sigurno angažovati i učiniti sve što je u mojoj moći da bih uradio bolji posao. Želimo da se pridržavamo Zakona o jezicima, kao što bi i svi drugi na Kosovu trebalo to da čine. Želimo da svi građani Kosova imaju mogućnost da razumeju ono što nameravamo da radimo. Sporazum o Fulbrajtovom programu omogući će stipendistima – profesorima da odu u SAD i da se vrate na Kosovo. On pruža interesantne stvari i program će biti otvoren za sve jezičke zajednice na Kosovu. Do sada smo imali, mislim, 84 stipendista sa Kosova u Fulbrajtovom programu, a novi sporazum bi trebalo da omogući značajno povećanje tog broja.

Nova elektrana u pogonu 2022.

Trenutno se odvijaju pregovori između Vlade Kosova i američke kompanije "Kontra Global" koja je zainteresovana za izgradnju nove moderne elektrane na ugalj van Prištine. Pravnici Vlade Kosova i pravnici američke kompanije pregovaraju o ugovoru koji sadrži 3.000 stranica i za to je potrebno vreme. Nadam se da će, što je cilj, jedan deo ugovora da bude usaglašen ovog leta. Američka kompanija potom treba da angažuje podugovarače koji će uraditi posao. Ovo su veliki poduhvati i kroz njih se zapošljava mnogo ljudi, što je dobro. Ipak, pre nego pravi posao i započne, svi oni moraju da se zaposle i obuče. Ako sve bude išlo kako treba, ova elektrana treba da se 2022. pusti u pogon. To vam daje ideju o veličini projekta. Električna energija u većem delu Kosova dolazi iz elektrana na ugalj koje datiraju iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. One su veoma stare. Zahtevaju dosta održavanja, a nekada iznenada stanu. Postoje i ekološki problemi. Nadamo se da će nova elektrana propisno da radi. Svakako će ispuniti sve evropske standarde koji se tiču prevencije zagađenja vazduha.


U novoj ambasadi 2018.

Gradimo potpuno novu ambasadu u Prištini. Moj prethodnik, ambasadorka Trejsi Džekobson, u maju prošle godine, postavila je temelje. Radovi napreduju dosta dobro. Za sada, spolja, to izgleda kao zelena ograda, ali će vremenom postati atraktivnije. Ukoliko sve bude išlo kako treba, nadamo se da ćemo u januaru, ili februaru 2018. preći u nove prostorije. Biće to veoma vidljiv simbol našeg angažovanja na Kosovu i angažovanja za njegovu budućnost.

Zna se da su SAD puno investirale na Kosovu. Znate li koliko su SAD investirale na Kosovu od 1999? 

Vlada SAD-a je od 1999 na Kosovu investirala oko dve milijarde dolara, uglavnom preko USAID-a, od čega 15 odsto za Sever. Investirali smo u poljoprivredu. Upravo sam posetio farmu u Leposaviću, koju je podržao USAID. Izgleda da ona dobro radi i poželeo sam da mogu da pojedem sav onaj paradajz i paprike koje sam video da na njoj rastu. Investirali smo u obrazovanje, vladavinu prava, radimo u polju energetike, podržavamo male i srednje biznise, jer je nezaposlenost veliki problem u celoj zemlji i pokušavamo da kroz biznis pomognemo da se otvore radna mesta. Ima raznih i interesantnih načina kako može to da se uradi. Nekada pomognemo da se kupi deo opreme ili specijalizovana proizvodna oprema, nekada imamo programe za stažiranje gde pokrivamo troškove stažistima za šest meseci. Visok procenat njih se, nakon završetka stažiranja u javnom sektoru – zaposli . To je ono što bismo nazvali tradicionalnom podrškom. Tu je i privatni sektor.

Rekli ste da je 15 odsto od 2 milijarde dolara do sada potrošeno na Sever. Posetili ste Sever. Da li stvarno, dok putujete, vidite da je taj novac i utrošen ovde i širom Kosova? Mnogi ljudi su sigurni da su SAD stvarno dale novac, ali oni nisu sigurni da je sav novac stvarno i potrošen. Dve miljarde nije mali novac. Vidite li efekte tog ulaganja?  

Vidim dosta. Vidim stvari kao što su plastenici, koji su relativno jeftini, ali oni omogućavaju farmerima da rade jedanaest meseci godišnje umesto sedam. Nalaze se svuda. Na farmi koju sam upravo obišao bilo je, mislim, četiri ili pet plastenika. Ipak, ono na šta najviše trošimo naš novac su ljudi – građani Kosova. Većina zaposlenih u USAID-a su građani Kosova. Oni pružaju tehničku podršku, nadgledaju projekte. To je dosta novca za 17 godina. Pokušavamo da  poboljšamo život ljudi. Siguran sam da ne funkcioniše sve što radimo, ali se trudimo, pokušavamo da budemo bolji. Učimo iz iskustva drugih zemalja. Sam USAID radi u polovini sveta, dosta dobro razumeju šta može da funkcioniše, a šta ne. Možda se ne vidi tačno gde je sav ovaj novac otišao, s obzirom na to da je dosta novca utrošeno na zapošljavanje ljudi, ali je sve tu. Siguran sam da je novac potrošen kako treba.

Gde vidite Sever Kosova za pet do deset godina? Kao potpuno integrisan deo samoproglašene Republike Kosovo, ili i dalje, kao teritoriju i ljude koji su u procepu – između odanosti Srbiji i prinude da budu deo Kosova?

Znate, moja kristalna kugla se slomila danas, tako da ću Vam reći šta želim. Pošto sam diplomata, to znači da sam optimista, tako da sami možete da izvučete svoje zaključke. Ali mislim da će na Severu Kosova stvari nastaviti da se poboljšavaju, kao i u ostalom delu države. Nadam se i da će ljudi zajedno da rade na izgradnji dodatnog poverenja među zajednicama, da će raditi zajedno kako bi razvili neku vrstu ujedinjene, multietničke, više-jezične države za koju su Sjedinjenje države već duže vreme pokušavale da pomognu narodu da je i ostvari. Vidim dosta talentovanih ljudi na Severu Kosova. Neki rade sa USAID-om, neki ne. Uveren sam da ljudi bilo koje etničke pripadnosti i vere žele da imaju pozitivan život. Oni žele i da njihova deca imaju pozitivne živote, oni žele da se njihova deca obrazuju, imaju dosta novca kako bi izašla na kraj sa svakodnevnim problemima, nahranila sebe i svoje porodice, i mislim da je to za većinu ljudi važnije nego neka vrsta političke razlike koja izgleda da dominira. Ljudi žele da imaju mir i ekonomsku sigurnost, a mi činimo sve što je moguće kako bi tome doprineli. i Mnogi građani Kosova takođe doprinose da se ovo ostvari. Stoga je moja želja za severni deo Kosova da ono nastavi sa unapređivanjem ekonomskog razvoja, demokratije i vladavine zakona. Da kosovske nacionalne strukture postanu sve važnije za narod na Severu, i da, kako vreme prolazi, one u većoj meri pruže usluge narodu na Severu.

Hvala što ste govorili za KoSSev.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.