Deda Luke Dončić: Dočekaću da Luka dođe, da odigramo basket u Biči kod Kline

Unuk Stojana i Draginje Dončić, do nedavno jedinih Srba iz sela Biča kraj Kline, spada među najpopularnije sportiste na Olimpijskim igrama u Tokiju. Naravno, u pitanju je slovenački košarkaš Luka. Već 2024. godine u Parizu na najvećoj smotri svetskog sporta bi starijem rođaku, ali kao reprezentativac Srbije, mogao da se pridruži vaterpolista Veljko, piše RTV Kim.

Stojan Dončić (65) je brat Lukinog dede i živi u selu Biča koje se nalazi u Drenici, između opština Klina i Srbica. Njegov rođeni brat Srbobran je sa suprugom početkom osamdesetih otišao u Sloveniju gde je dobio sina Sašu, a zatim i unuka Luku.

Suze uz košarku

Stojan povremeno prati igru pod obručima. Trudi se da Lukine utakmice ne propusti, bez obzira da li su u pitanju nastupi za Sloveniju ili za Dalas Meveriks u NBA.

“Svi gledamo Luku bez obzira gde igra, on je naša krv. Puno mi je srce. Često puta kako ja, tako i ostali članovi porodice zaplačemo. Vrlo sam ponosan, a zahvaljujući Luki, jako smo popularni. Gde god da se pojavimo, pitaju šta nam je Dončić. Ipak, moram reći da smo mi vrlo skromni, pa se Lukom i ne hvalimo”, rekao je Stojan i dodao da se sa unukom čuo pre nedavne utakmice Slovenije sa Argentinom, kao i da mu povremeno šalje video snimke sa proslava Uskrsa i Božića.

“Čujemo se povremeno, vrlo je zauzet. Dosta Albanaca pita da li sam Lukin rođak. Mada, ponekad izbegavam da kažem da sam mu deda stric, nije sigurno. Najčešće me pitaju da li bi nekad igrao za Kosovo. Možda nekad, kada bi Kosovo postalo Amerika. Nije igrao za Srbiju, što bi igrao za Kosovo. Neće da igra nikad”, siguran je Stojan.

Talentovani sportisti po “babinoj liniji”

Stojan ima dva sina i kćerku. Potomak starijeg sina Ivana je vaterpolo repezentativac Srbije i član kragujevačkog “Radničkog”. Veljko je rođen 2004. i on će u drugoj dekadi septembra ove godine učestvovati na Evropskom prvenstvu za juniore na Malti.

„Moram reći da su vaterpolo stručnjaci više zainterosovani za Vejka, nego što je bio slučaj sa košarkaškim za Luku. Veljku je posvećena velika pažnja, on je bio malo dete kada su ga sa 12 godina uzeli na pripreme. Vrlo sam ponosan na njega”, priča Stojan i kroz osmeh dodaje da su i Veljko i Luka bili slabiji učenici, ali da im dar za sport ne manjka.

Stojan se i sam nekada bavio fudbalom, a najstariji član porodice Petar Dončić igrao je svojevremeno za Partizan i Vardar.

“Takođe je i Lukin otac bio dobar košarkaš, igrao je sa Slobodu iz Kraljeva. Geni su tu, mada mislim da sve to vučemo od majke Živane”, kazao je Stojan.

„Pitao sam majku dok je bila živa, kako to da se mi tako dobro bavimo sportom, da smo uspešni. Ona mi je odgovorila, kada sam bila dete, zakačili bismo jednu traku za drvo, uvek sam pobeđivala u trci. Bila sam prva, ja sam sportista u duši”, prisetio se Stojan priče svoje majke koja je preminula 2012. godine.

Komunikacija sa komšijama – samo iz nužde

On je kazao da život u Biči nije lak.

“Na početku je život sa komšijama Albancima bio vrlo težak, sve do 2012. godine, ono što sam preživeo ne mogu sada ni da zamislim. U poslednje vreme nas je situacija naterala da komuniciramo, ali ne na pravoj osnovi kao sa prijateljima. Živim od poljoprivrede, pa iz ekonomske nužnosti komuniciramo. U selu sa komšijama Albancima ne kontaktiramo, jedino kada odem do Kline ili van sela”, objasnio je Stojan.

Slobodno vreme on provodi u polju. Na oko 55 hektara zemlje se bavi stočarstvom i pčelarstvom. Društvo mu pravi supruga Draginja, a povremeno dolaze i deca.

Basket u Biči

U dvorištu Dončića se nalazi mali košarkaški teren. Stojan se nada da će jednog dana Luka i Veljko odigrati partiju basketa u Biči.

“Luka želi da dođe, ali njegov klub mu brani, jer smatra da nije bezbedno. Dočekaću da Luka dođe i baci ovu loptu u koš, pre toga neću umreti, dok ne vidim kako oni bacaju loptu”, uveren je Stojan.

Do 1999. godine u Biči je bilo više od 150 domaćinstava sa oko 600 Srba. Kosovska vlada je sa donatorima u ovom selu 2002. godine izgradila 42 kuće u koje se tada vratlio 200 raseljenih Srba. Danas u Biči žive Stojan i Draginja, a od nedavno i Milanka Remištar (70).

Godinama su ih obilazili slovenački vojnici iz sastava KFOR-a, donosili su im vodu. Sada ih retko ko ih obilazi, samo ponekad u daljini ugledaju vozila KFOR-a. Međutim, pomoći više nema. Pet bunara je Stojan iskopao, svi su presušili.

RTV Kim

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.