Danijel Frid: Trenutna kriza na Kosovu izazvala bes SAD

„Trenutnu krizu su, čini se, izazvale greške kosovske vlade“, ocenio je za Glas Amerike bivši diplomata i dugogodišnji zvaničnik Stejt departmenta Danijel Frid.

Stručnjak nevladinog Atlantskog saveta tako komentariše napetosti i njihove posledice – pošto su gradonačelnici nesrpske nacionalnosti opština sa srpskom većinom na severu Kosova, uz asistenciju policije, ušli u kancelarije u opštinskim zgradama Zvečana, Zubinog Potoka i Leposavića – što je izazvalo nezadovoljstvo i višednevne proteste lokalnih Srba.

Kulminacija su bili sukobi između snaga KFOR-a i demonstranata pred zgradom opštine Zvečan u kojima je povređeno više od osamdeset ljudi – među kojima i trideset vojnika KFOR-a.

„Odnosi Srbije i Kosova nisu normalni mnogo godina, i odgovornost za to je u suštini na Srbiji, jer odbija da prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Oni neće povratiti Kosovo – jednim delom zbog godina srpskog destruktivnog nacionalizma, i represije na Kosovu, koja je dovela do NATO intervencije, koju nismo želeli“, objašnjava Frid, koji je tokom višedecenijske karijere obavljao i funkciju pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju.

Ukazuje da mu deluje da je trenutna kriza izazvala bes Sjedinjenih Država.

„Ne koristim olako tu reč, ali čitao sam transkript američkog ambasadora Hovenijera na Kosovu sa konferencije za medije i ne mogu da se setim da je ikada od kosovske nezavisnosti 2008, predstavnik američke vlade bio toliko frustriran kao što je bio on. Mislim da je kosovska vlada donela odluku pod teškim okolnostima, koje su učinile već komplikovanu situaciju mnogo gorom. I to je rezultiralo oštrim pogoršanjem američko-kosovskih odnosa i ne vidim kako to ikome pomaže. Nažalost, ne mislim ni da je raspoređivanje srpske vojske i demonstracija sile od velike pomoći. Primetio sam da je ambasador Hovernijer imao mogućnost da odgovornost svali na obe strane, ali on je nije prihvatio“, ocenjuje Frid za Glas Amerike.

Prema njegovim rečima, KFOR je u opštini Zvečan bio primoran da interveniše – kada je više desetina vojnika te misije na Kosovu ozbiljno povređeno.

„Teško je vreme i na terenu i za odnose Amerike i Kosova, i cela ova situacija je nesrećna. Nadam se da će kosovska vlada naći način da se vrati sa ovih početnih grešaka. Vlade prave greške i nadam se da nekim delom, a možda i sveukupno, kosovska vlada to priznaje. Mislim da je jasno šta želim da kažem – ovo nije balansirana situacija. Ovo je situacija u kojoj SAD misle da je kosovska vlada napravila ozbiljnu grešku“, ukazuje Frid, uz napomenu da to dodatno otežava situaciju.

Američki državni sekretar Entoni Blinken je oštro kritikovao, u saopštenju, kosovsku vladu za tu odluku. Da li je opravdano da SAD krive samo Kosovo?

Mislim da američka vlada ima razloga za frustraciju. Kao što sam rekao, mislim da koren problema nije u odgovornosti Kosova i kosovske vlade. Veća odgovornost je uglavnom na Srbiji i njenim kontinuiranim naporima da se opire realnosti kosovske nezavisnosti, za koji Srbi znaju, mislim da znaju da je permanentna, da je Kosovo otišlo. Iz različitih razloga, oni to ne prihvataju. Tako da je dublja odgovornost više na srpskoj strani, ali pojedinačna odgovornost za ove incidente sa zgradama opština je odluka Kosova. Zato su Sjedinjene Države tako frustrirane, jer je kosovska vlada donela odluku na razumljivom, ali apstraktnom osećaju suvereniteta, ostavljajući da se posledicama bave KFOR i Sjedinjene Države i mislim da su Amerikanci bili frustrirani tim pristupom.

Sekretar Blinken je, u prvom saopštenju za medije upozorio na posledice po bilateralne odnose Sjedinjenih Država i Kosova. Američki ambasador u Prištini naveo je da je otkazivanje učešća Kosova u vežbama “Defender Europe” prva posledica. Premijer Kosova Aljbin Kurti ocijenio je da je ta odluka katastofa i da nije fer. Da li je američka odluka bila opravdana?

Mislim da su Sjedinjene Države htele da privuku pažnju kosovske vlade i građana, što znači da su bile ozbiljno iziritirane. Pretpostavljam da su imale razloga za ovo, znam sekretara Blinkena već 30 godina. On je promišljen. Pretpostavljam da je imao razloga da bude frustiran potezima kosovske vlade. Ti potezi su učinili stvari gorim, a odgovornost za suočavanje sa posledicama pala je na KFOR i SAD. Mislim da je ovo bio način da se poruči Kosovu – da ne možete da pravite problem, nepotrebni problem nama, i onda samo da odšetate bez ikakve odgovornosti. Ponavljam, dublja odgovornost je daleko veća na Srbiji, ali odgovornost za ovaj incident leži na kosovskoj vladi. I poznajem ambasadora Hovernijera, on je ozbiljna osoba, i očigledna je bila njegova frustracija na toj konferenciji za medije

Rekao je i da Vašington razmatra moguće druge mere. Na osnovu vaše dugogodišnje diplomatske karijere, koje bi druge mere Vašington mogao da preduzme?

Ne želim da spekulišem. Radije bih da Vlada Kosova pronađe način da smanji tenzije.

Međutim, premijer Kurti i dalje ne odustaje uprkos pozivima SAD….

Političari često prkose u javnosti, a zatim pronađu način da se povuku. Videćemo šta će uraditi. Međutim, trebalo bi da zna da je greška uzimati američku podršku zdravo za gotovo ili delovati kao da je ona permanentna i da će se nastaviti bez obzira na vaše akcije. Neće. Sjedinjene Države su veoma strpljive i imaju strateško razumevanje lokalnih političkih imperativa. Međutim, mislim da je Vlada Kosova pretpostavljala da je američka podrška automatska bez obzira na to šta bi ona uradila. Sjedinjene Države su početkom ovog veka donele odluku da podrže nezavisnost Kosova. I ja sam bio deo procesa donošenja te odluke. To je bio naš izbor. Mogli smo da izaberemo nešto drugo, ali smo izabrali mudro. Kosovo mora da iskoristi ovu šansu i da konsoliduje svoju poziciju, a ne da tretira Sjedinjene Države kao da su beskonačan izvor slepe podrške, pod bilo kojim okolnostima. Ne bi bilo mudro da iskorišćavaju SAD i Evropu. Ali, vlade greše i nadam se da će premijer Kurti shvatiti da je otišao predaleko i da će naći način da se povuče.

Da li smatrate da je američko kažnjavanje Kosova neuobičajeno oštro, imajući u vidu da je Kosovo do sada bilo blisko usklađeno sa SAD?

Ovo je svakako najveća pukotina u dugom periodu saradnje SAD i Kosova. Ovo je, prema mom sećanju, najsnažniji iskaz američkog protivljenja potezu Vlade Kosova. I najoštrija izjava koliko se ja sećam. I ovde nije reč o nekoj nesmotrenoj izjavi datoj pred mikrofonom. Ovo je nešto što je američka vlada očigledno razmotrila. I pretpostavljam da su SAD tražile od Vlade Kosova da ne preduzima određene korake. Naš zahtev je ignorisan i ti koraci su preduzeti, a rezultat je upravo ono od čega smo strahovali. Ne znam celu priču, ali pretpostavljam da je nezadovoljstvo bilo opravdano. Nije kraj sveta, ali Vlada Kosova mora da pronađe način da odustane od ovoga.

Pomenuli ste da je osnovni uzrok problema Srbija. Kosovske vlasti su okrivile Beograd i predsednika Vučića da su izazvali nemire da bi destabilizovali Kosovo. I sekretar Blinken je zatražio od predsednika Vučića i njegove vlade da deeskaliraju situaciju, da spuste bezbednosni status oružanih snaga i pozovu Srbe na Kosovu da ne izazivaju KFOR i da se uzdrže od nasilja. Da li su SAD trebalo da budu oštrije prema Beogradu i Vučiću, kako neki analitičari to smatraju?

Zahtev SAD predsedniku Vučiću i Vladi Srbije je svakako razuman. Bilo bi pogrešno za Vladu Srbije da zaključi da zato što su SAD ljute na Vladu Kosova, da je to šansa za Srbiju da pogorša stvari. Nije. Mislim da bi SAD reagovale veoma oštro i energično ako bi Srbija pokušala da zloupotrebi aktuelnu situaciju. S druge strane, predsednik Vučić godinama pokušava da igra na dve karte. Istovremeno govori o tome da je snaga za stabilnost i da želi evropsku budućnost za Srbiju, dok sve vrijeme igra na srpsku nacionalističku kartu, misleći možda da će Rusija da zaštiti Srbiju, obezbedi joj strateške opcije i sposobnost da se bavi kratkoročnim taktičkim igrama.

Kada bih ja savetovao Vladu Srbije, rekao bih joj da bi trebalo da bolje pogleda svog prijatelja Vladimira Putina i Rusiju. Oni nisu sposobni da vam pomognu osim da budu destruktivni. Jedva su sposobni sebi da pomognu. Gube rat koji nije trebalo ni da započnu. I nisu uspeli da osvoje Ukrajinu. Ne mogu da pobede u ratu, a ne mogu ni da se povuku. Ekonomija im je u problemu. Mladi ljudi napuštaju zemlju. Nisu u dobroj situaciji. Klađenje na Rusiju nije mudro, ona nije u poziciji da bude strateški zaštitnik Srbije…

Zbog toga bi predsednik Vučić trebalo da iskoristi ovu šansu da izgradi odnose sa SAD i Evropom i bude konstruktivna snaga u procesu normalizacije. Postoje savršeno legitimni srpski interesi na Kosovu. Pomenuo sam manastire i srpsko stanovništvo, i njihov fer tretman. To su razumni zahtevi i trebalo bi da se ispoštuju. Nije razumno da Srbija deluje kao da je i dalje suverena sila na severu Kosova. To samo dovodi do problema.

Koliko je bojkot izbora na severu Kosova doprineo situaciji? I da li su SAD i međunarodna zajednica previše pomirljivi prema Srbiji, kako neki posmatrači misle?

Vi ste upotrebili reč pomirljivi, ne ja. Ja razumem da SAD pokušavaju da rade ka rešenju, mislim da predsednik Vučić i Vlada Srbije treba da prestanu da se pretvaraju da mogu da ponište ili ugroze suverenitet Kosova. Na neki način koriste srpsku zajednicu na Kosovu kao predmet političke igre. To im neće pomoći. Želite da im pomognete? Pomozite im da da imaju održivo mesto na Kosovu. To je verovatno moguće postići. Ima mnogo ideja: lokalna vlada, lokalna samouprava, ZSO, mnoge ideje koje mogu da budu funkcionalne. Međutim, neće biti u Srbiji, niti će Srbija doći na Kosovo. To se neće dogoditi.

Nadam se da će u narednom periodu, narednih nedelja, kada trenutna kriza deeskalira, a Srbija u tome treba da pomogne, sve strane moći da se vrate izgradnji onoga što se može izgraditi. I Srbija ne bi trebalo da pogoršava stvari. Ako to uradi, to neće biti dobro za Srbiju. Gde će Srbija ići, ako ne u EU? Da se pridruži nekoj grupi kojom dominira Rusija? Rusija neće pomoći Srbiji, ne može da joj pomogne, osim kroz ogorčenost i retoriku… Svakako put napred za Srbiju nije da nastavi da balansira između zapada i Rusije na čijem čelu se nalazi optuženi ratni zločinac.​

SAD žele da se dve strane vrate dijalogu koji, kako se sada čini, ne rešava mnogo uprkos dogovoru iz Ohrida. Da li bi SAD i EU trebalo da preispitaju strategiju kada je reč o odnosima Srbije i Kosova?

Ne mogu zasigurno da kažem. Ima mnogo okvira, okvirnih dogovora, koji su obećavajući. Nisam siguran da bi preispitivanje ili utvrđivanje novog okvira dalo rezultate. Ima dovoljno u postojećim okvirima da se postigne napredak ako strane žele da postignu napredak. Neće biti napretka ni u jednom okviru ako strane to ne žele. Tako da problem nije u okviru, već da li će strane to ozbiljno da shvate.

Glas Amerike