Dani državnosti, jedan datum…

Kosovo danas slavi Dan državnosti. Pre 6 godina, 17. februara,  kosovske vlasti su donele jednostranu deklaraciju o nezavisnosti od Srbije, koju su ubrzo priznale vodeće zapadne zemlje. Do danas, Kosovo je priznalo 106 zemalja. Srbija de facto sarađuje sa Kosovom, pre svega kroz briselski proces pregovaranja, donošenje i sprovođenje Briselskog sporazuma tokom poslednje dve godine, iako ga de jure nije priznala.

Srbija danas takođe slavi Dan državnosti. Ponedeljak je neradni dan za državne institucije jer je Sretenje palo u subotu. Na Sretenje je 1835. Kneževina Srbija donela prvi srpski Ustav, koji je za samo mesec dana, 17. marta, pod pritiscima tadašnjih velikih sila i ukinut.

Kako prolazi ovaj neradni ponedeljak, opet 17-i, u februaru 2014, Srbima u Kosovskom Pomoravlju?

O njima se na Severu Kosova veoma malo zna, iako je, uz Sever Kosova, tamo je ostala da živi najveća zajednica kosovskih Srba – njih između 32 000 i 35 000, uprkos brojnim etnički motivisanim zločinima koje su pretrpeli i nakon rata. Kosovsko pomoravlje nije demografski kompaktna teritorija kao što je Sever Kosova. Tamo se ipak nalazi najveći broj decentralizovanih opština po Ahtisarijevom planu i većina ih je nastanjena većinski srpskim stanovništvom, a neke su isključivo srpske kao što su Klokot, Parteš, Novo Brdo i Ranilug. Gnjilane, Kosovska Kamenica i Vitina su do prošle godine vođene i finansirane u okviru sistema Republike Srbije, da bi nakon kosovskih lokalnih izbora u novembru prošle godine, postale kosovske. I u ovim opštinama, takođe, postoje srpska sela. Najviše ih je u Gnjilanu, njih 12, i to su velika srpska sela, od dve i po do tri hiljade stanovnika.

Razgovaramo sa Vesnom Jovanović koja je srcem i dušom u Kosovskom Pomoravlju. Ona je istaknuti član svoje zajednice. Već deceniju i po, ova mlada žena, svojim brojnim aktivnosti zastupa interese Srba u Kosovskom pomoravlju. Kroz brojne kontakte u regionu i svetu, ona svedoči o održanju svojih sunarodnika, u teškom vremenu skrajnutih iz fokusa pažnje političkih aktera i medija .

Vesna je bila poslanica bivše koalicije "Povratak", koja je uz tadašnju veliku podršku srpske vlade, a i kosovskih Srba, čestvovala u radu kosovskog parlamenta ranih dvehiljaditih, dok su se te institucije još uvek vodile kao privremene. Danas je profesor srpskog jezika u srednjoj školi u Partešu.

Kako protiče današnji dan?

"Ne oseća se ni da je Dan državnosti Srbije, ni da se slavi Dan nezavisnosti Kosova. Apsolutno se ne oseća ništa".

Vi ste puput neke tampon zone?!

"Kod nas se ne prožima ni jedno, ni drugo. Kao da lebdi iznad naših glava i srpska i kosovska stvarnost".

Ipak, kosovske institucije danas ne rade. Hteli ili ne, taj duh praznovanja se ipak nekako prenosi i na srpsku zajednicu tamo?

"Pa ni srpske institucije ovde danas ne rade, zbog Sretenja, koji je pao na vikend i ponedeljak je neradni dan… tako da su se datumi baš poklopili ove godine."

Jesu li srpske zastave bile istaknute na tim institucijama? Da li je bilo nekog događaja u Kosovskom pomoravlju kojim je zvanično proslavljen Dan državnosti Srbije?

"Ja nisam videla na našim institucijama, ni kosovsku, ni srpsku zastavu. Doduše, srpska opština Gnjilane je izmeštena u selo Gornje Kusce. Tamo nisam bila, pa ne mogu da tvrdim. Na školama znam da nije bilo zastava. Jedino okupljanje za koje znam jeste bilo u manastiru Draganac. To je naš veoma poznat manastir u Kosovskom pomoravlju. Tu je proslavljeno Sretenje i dosta se ljudi okupilo."

Da li su na kosovskim institucijama istaknute zastave?

"Njihove institucije su prepune zastava. Ulice, kuće, institucije… tu su zastave Albanije, Kosova, NATO-a, Amerike… Grad i albanska sela se šarene zastavama. Evo, upravo sada vidim vozila koja prolaze kroz naše selo i sva su okićena zastavama."

Postoji li neki dodatni osećaj nesigurnosti kod lokalnog stanovništva?

"Na žalost Srbi više ne primećuju ni važno ni nevažno, i mislim da je sada to mnogo opasnije nego bilo šta. Ljudi kao da su izgubili nadu. Ništa ih više ne zanima. Kao da gledaju televizor. Ne učestvuju uopšte u životu koji se dešava oko njih".

Šta je sa Srbima koji rade u kosovskim institucijama, posebno sa onima koji sede u Parlamentu i vladi? Za njih je danas neradni dan. Koliko oni osećaju današnji dan, a koliko Sretenje svojim praznikom?

"Pa ja ne mogu da kažem kako se oni osećaju jer to ne znam, ali mogu da kažem šta vidim. A ne vidim ih kao nešto prepoznatljivo. Jer i Atifeta Jahjaga, i Hašim Tači danas daju izjave, a oni se verovanto negde kriju, jer ih je sramota. A postoji i nešto drugo, kriju se i od Dana državnosti Srbije. Verovatno da ni oni nisu ni na Nebu ni na Zemlji".

Pošto radite kao profesor, da li ste imali poseban čas ili program kojim ste obeležili Sretenje?

"Ne, nismo imali poseban program, nego prema planu i programu – ja svakako pre toga sa đacima obrađujem Plavu Grobnicu našeg pesnika Milutina Bojića. I na taj dan ja im svakako ispričam o Prvom svetskom ratu, Sretenju, a onda i o ustanku i tako ih uvedem u temu. Ne znam da li je i profesor istorije nešto pričao o tome, ali eto, na taj način smo obeležili Dan državnosti".

Da li vas je tada neki đak možda pitao nešto što bi bilo neuobičajeno pitanje za nekog đaka iz centralne Srbije?

"Ne nije, ali je jedan učenik uradio pisani rad u kojem je opisivao kako se proveo tokom jednog od praznika, i napisao je da je bio tada u Srbiji. Pitala sam, 'kako u Srbiji? A gde si sada?' Đak je odgovorio, 'pa na Kosovu'. Onda sam ga pitala, 'kako doživljavaš Srbiju?', a on je rekao, 'tamo je bolje. Srbija je mnogo bolja zemlja nego što je Kosovo'. Dakle, imam osećaj da đaci iz prve godine, a što nije slučaj sa četvrtom, u svojoj glavi već imaju to razgraničenje, i da već ova dva dela doživljavaju kao dve odvojene celine, a to im niko nije rekao. To me je stvarno porazilo".

Da li možda ta nova generacija, ako doživljava Srbiju i Kosovo kao dve države, pokazuje potrebu za integracijom u kosovsko društvo?

"Ne, oni nemaju potrebu da se integrišu. Imam osećaj kao da su svesni da nemaju kud, da su zatvoreni, a da je 'tamo negde' – što oni doživaljavaju Srbijom, da je tamo bolje, a da smo mi silom prilika ovde ostali".

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.