Danas je Lazareva subota, jedan od najvažnijih dana za hrišćane, koji najavljuje Vaskrs, a prethodi Cvetima. Prazniku se posebno raduju deca, zbog cveća i zvončića, pa se često doživljava i kao dečji praznik.
Naročito se svečano obeležava u Kosovskom Pomoravlju, Sirinićkoj župi i metohijskim mestima – sa čuvenim Lazaricama.
Devojčice i devojke obučene u narodnu nošnju idu od kuće do kuće i pevaju. To se naziva „Lazarica“.
U belim košuljama koje se šarene od tradicionalnog veza na koje se obuče jelek, opaše anterija, uz bošču, okićene biserima i sa pletenom korpom u ruci, ove devojke pesmom prizivaju zdravlje, plodnost i napredak domaćina.
Lazarice iz Sirinićke Župe su upisane u nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, na 22. mestu kao deo predvaskršnjih običaja.
U Goraždevcu, u noći između petka i subote pred Vaskrsenje Lazarevo, Lazarevice pevaju. One kucaju na vrata orahovačkih dvorišta. Grupa od nekoliko devojčica ili devojaka obilazi domaćinstva koja ih rado primaju, dok one blagosiljaju dom u koji su ušle, a domaćini ih za uzvrat daruju.
U Gotovuši, danas na praznik, kada Lazarice uđu u dvorišta kuća, pevaju „Bog pomaga u dvorje“, a kada izlaze iz dvorišta pevaju „Stante zbogom iz dvorje“.
U Gotovuši Lazarke pevaju pesme posebno pripremljene za sve članove porodice domaćina u koju dolaze.
Za domaćina se peva „Ratar sedi na ralo“, za domaćicu se posebno peva „Oj Jarino gospođo“, ali ukoliko je u porodici momak za ženidbu, Lazarke pevaju i „Ovde junak neženjen“.
Dečacima se peva „Soko leti visoko“, devojkama i devojčicama „Oj drugajle drugačke“, bebama „Ima majka pucence“, dok je mladim bračnim parovima namenjena pesma „Dva se mlada gledaju„.
Običaj nalaže da domaćica, čiji dom posete u ovom mestu, daruje Lazarke jajima, slatkišima i novcem.
U povečerje, u čast Lazarica i praznika Lazareva subota, priprema se seoska igranka.
U ostalim delovima u kojima živi srpsko pravoslavno stanovništvo, osim povečerja kada se u crkvu unosi vrbica od koje će se sutradan plesti venčići tokom liturgije, običaj je da se tokom čitavog dana danas odlazi u crkvu i nose zvončići za decu.
Takođe, vrbica se u mnogim crkvama unosi znatno ranije i danas osveštava.
Šta predstavlja Lazareva subota?
Praznik Lazareva subota se uvek slavi na subotu uoči praznika Cveti koji uvek padaju u 6. nedelju Velikog posta.
Praznik Lazareva subota i Cveti posvećeni su Vaskrsenju Lazara iz Vitinije, odnosno svečanom ulasku Hrista u Jerusalim.
Prema predanju, Isus Hristos je Lazareva vaskrsao iz mrtvih četiri dana nakon njegove smrti.
Nakon vaskrsenja, Hristos je svečano na magarcu ušetao u Jerusalim. Dočekala ga je masa razdraganog sveta, sa palminim grančicama u rukama.
Kod nas je vrbova grana zamena za palmine zbog čega se praznik naziva i Vrbica.
Inače, Lazar, koji je poživeo još oko trideset godina, bio je episkop na Kipru. Na jevrejskom ime Lazar (El-azar) znači “Bog je pomogao”.
Lazareve mošti počivaju danas u Carigradu, gde su prenete u 9. veku sa Kipra.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
