Širom sveta danas se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta. Ovogodišnje obeležavanje je i u senci izraelsko-palestinskog sukoba u Gazi.
Egzekuciju oko šest miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu od 1939. do 1945, danas obeležava pojam „holokaust“. U pitanju je starogrčka reč „olokauston” koja znači „potpuno spaljen”.
Za datum obeležavanja ove tragedije odabrano je oslobođenje koncentracionog logora Aušvica-Birkenaua u Poljskoj od strane sovjetske Crvene Armije. Bio je to najozloglašeniji logor nacista u Evropi u Drugom svetskom ratu, u kojem su Jevreji, ali i ostali narodi sistematski pogubljivani, od njegovog otvaranja 1940, do oslobođenja.
Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija 1. novembra 2005. godine ustanovljeno je da se 27. januar obeleži kao Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta.
Tokom Drugog svetskog rata hiljade Jevreja ubijeno je i na prostoru Balkana, na kojem je takođe bilo više koncentracionih logora, od kojih je najozloglašeniji bio Jasenovac, u kojem je pogubljeno, kako to procenjuje vladika Jovan Ćulibrk do 250,000 ljudi. U pitanju su prevashodno Srbi, ali i ostali, uključujući i Jevreje, premda se već godinama iznosi kao uvrežena cifra – 700, pa i preko milion žrtava.
Vladika Ćulibrk, koji je predsednik upravnog odbora Muzeja žrtava genocida, svedoči da postoji: „Paradržavna težnja da pretvori revizinonizam u drzavni projekat Srbije i Republike Srpske. To nikada nije bio istinski državni projekat, ali taj paradržavni projekat, koji je najpoznatiji po dovođenju Gideona Krajfa, jednog izraelskog istoričara koji sa Jasenovcem i bivšom Jugoslavijom nema nikakve veze. Mi na Balkanu imamo da sve funkcioniše u ogledalu tako da je on bio pokušaj odgovora na Ester Gitrman u Hrvatskoj koja je otišla u penziju i odlučila da doktorira“.
U Srbiji sutra obeležavanje
U Srbiji će se Holokaust obeležiti sutra, okupljanjem ispred Spomenika žrtvama genocida, kraj kompleksa Staro sajmište, koji je u Srbiji bio najznačajniji nacistički logor u kojem su pogubljivani Jevreji i ostali.
„Na Dan sećanja na Holokaust, čuvamo sećanje na veliku žrtvu jevrejskog naroda, dok se borimo za očuvanje najviših vrednosti čovečanstva za sve – slobodu, jednakost i pravo na dostojanstven život. Da se nikada nikome ne ponovi“, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na mreži X.
Osmani: Podsetnik na razorne posledice koje proizilaze iz mržnje, predrasuda i netrpeljivosti
I kosovska predsednica Vjosa Osmani se oglasila putem X-a:
„Ovog Međunarodnog dana sećanja na holokaust sećamo se miliona nevinih života izgubljenih u jednom od najmračnijih poglavlja ljudske istorije. Ona služi kao podsetnik na razorne posledice koje proizilaze iz mržnje, predrasuda i netrpeljivosti“.
Izraelska ambasada u Prištini podsetila na brojku od 6 miliona jevrejskih žrtava
Oglasila se i ambasada Izraela u Prištini: „Čitave porodice su nestajale iz istog razloga: bili su Jevreji. Danas, na Međunarodni dan sećanja na Holokaust, obeležavamo šest miliona Jevreja ubijenih u Holokaustu“.
Rode: Holokaust najmračnije poglavlje nemačke istorije
Nemački ambasador na Kosovu Jern Rode položio je cveće na spomenik u Prištini stradalim Jevrejima i poručio da nikada više ne sme biti pokušaja zatiranja čitavih naroda, podsećajući na Holokaust kao „najmračnije poglavlje nemačke istorije“.
„Nehumani pokušaj zatiranja čitavih naroda podseća nas na nezamislivo strašna dela za koja su ljudi sposobni. Nikad više!“, takođe preko X-a.
Izraelski ambasador u Srbiji: „Nikad više je sada“
Ambasador Izraela u Srbiji Jahel Vilan u svom je autorskom tekstu za Politiku poručio „Nikad više je sada“ povezujući Holokaust sa aktuelnim dešavanjima u Gazi.
Citirao je reči jednog od Jevreja, čiji je sin ubijen u napadu Hamasa 7. oktobra prošle godine na izraelske kibuce: „Za nas je ovo bio drugi Holokaust”.
Napad je opisao kao „genocidni“, kritikovao generalnog sekretara UN Antonija Gutereša i pisao o mržnji prema Jevrejima koja „postoji kroz generacije“, te „veličanju terorističkih napada na Jevreje i Izrael“.
„Demonstracije širom sveta koje pozivaju na ‘oslobođenje Palestine od reke do mora’ zapravo daju legitimitet etničkom čišćenju Jevreja. Ne iznenađuje što je ‘Moja borba’, knjiga Adolfa Hitlera, pronađena u arapskom prevodu u kući u Gazi koja se koristila kao laboratorija za proizvodnju i skladištenje oružja Hamasovih terorista“, piše ovaj ambasador.
U istom je tekstu poručio i sledeće: „Svake godine taj dan nam pruža priliku da proučimo istorijsku, političku i ideološku pozadinu koja je prethodila Holokaustu i omogućila da se on desi, u duhu pokušaja da ispunimo obećanje koje glasi: ‘Nikad više'“.
UN otvorile izložbu imena 4,8 potvrđenih žrtava
U Njujorku, sedištu Ujedinjenih Nacija, generalni sekretar svetske organizacije, zajedno sa ambasadorom Izraela pri UN-u i predsedavajućim Jadvašema (Yad Vashem), otvorio je izložbu “Knjiga imena žrtava holokausta Yad Vashem”, koja abecednim redom lista imena oko 4,8 miliona jevrejskih žrtava u Drugom svetskom ratu. U pitanju je broj koji je ovaj najvažniji centar do sada potvrdio.
U senci sukoba i stradanja u Gazi
A uoči današnjeg dana, Međunarodni sud pravde doneo je dugo očekivanu presudu u slučaju Južne Afrike protiv Izraela zbog navodnih elemenata genocida u Gazi.
Izraelu je naloženo da preduzme mere da spreči genocid u svom ratu protiv Hamasa u Pojasu Gaze.
U presudi, 15 od 17 sudija MSP glasalo je za hitne mere koje se odnose na većinu onoga što su Južnoafrikanci tražili, ali nisu istovremeno ni naredili da Izrael obustavi ratna dejstva.
Palestinci tvrde da je za četiri meseca ubijeno skoro 26,000 ljudi. Borbena dejstva Izraela traju preko 100 dana nakon što je Hamas napao južni Izrael 7. oktobra, ubivši 1.139 ljudi i zarobljavajući 240 talaca.
Izrael sada ima rok od mesec dana da izvesti Sud o tome šta čini na naredbe suda.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
