Dan Crnogoraca na Kosovu, kod Kurtija bez Vujičića

Na Kosovu je danas obeležen Dan Crnogoraca. Za javnost najvidljivija aktivnost bio je prijem Crnogoraca u kabinetu Aljbina Kurtija. Ne i, kako tvrdi Slobodan Vujič iz Udruženja Crnogoraca Kosova – unije koja okuplja sedam crnogorskih organizacija.

Kurti je crnogorske predstavnike, makar deo, primio zajedno sa svojom zamenicom Emilijom Redžepi.

Na sastanku su, kako je saopšteno iz Kurtijevog kabineta, prisutni bili predsednik crnogorskog udruženja „Lovćen“ na Kosovu – Lazar Radulović, Seid Hadžić i Alen Mujević iz Uprave za saradnju sa Dijasporom Republike Crne Gore, Biserka Đurđević iz Udruženja Crne Gore u Podgorici, kao i vršilac dužnosti ambasadora Crne Gore na Kosovu, Nikol Ljuljdžuraj.

Čestitajući Dan Crnogoraca na Kosovu, a ujedno Dan Nezavisnosti Crne Gore koji se proslavlja sutra, Kurti je kazao da su „Kosovo i Crna Gora podržali uzajamnu nezavisnost“, te da „obe države ujedinjuje evro-atlantska orijentacija“.

“Mi želimo da Albanci u Crnoj Gori i Crnogorci na Kosovu uživaju sva prava svoje zajednice, kulturna i politička prava, kao zdrava osnova za dobre odnose između dve naše susedne države, za bolju budućnost oba naroda”, rekao je Kurti.

Iz njegovog kabineta navode da su Crnogorci „visoko ocenili važnost ovog sastanka i obeležavanje ovog dana“, da ga vide kao „zbližavanje položaja“ crnogorske zajednice na Kosovu, takođe i „za izgradnju poverenja i susednih odnosa između dve države i naroda“.

Jedan od najvećih problema crnogorske zajednice na Kosovu je to što nije ustavno priznata, istakao je predsednik Udruženja „Lovćen“ Lazar Radulović nakon ovog sastanka u izjavi za RTV Kim iz Čaglavice.

Iako nije znao tačan broj Crnogoraca koji žive na Kosovu, napomenuvši za ovaj medij da je za sledeću godinu planiran popis stanovništva, izrazio je uverenje da će upravo vlada Aljbina Kurtija omogućiti Crnogorcima da imaju jednaka prava kao i ostale manjinske zajednice na Kosovu i omogućiti povratak raseljenih.

„Premijer Kurti nije organizovao prijem za crnogorsku zajednicu već samo za jedno Udruženje“, s druge strane za KoSSev kaže Slobodan M. Vujičić, predsednik Udruženja Crnogoraca Kosova.

„Da li je to znao ili je obmanut od strane svojih saradnika i ambasade CG na Kosovu, to zaista ne znamo. Ono što je činjenica jeste da je premijer na tom sastanku pozvao jednu minornu organizaciju Udruženje Crnogoraca ‘Lovćen’ koju vodi Lazar Radulović, dok je ignorisao Uniju Crnogoraca Kosova koja okuplja 7 crnogorskih organizacija. Pritom je Unija na izborima za predstavnike Crnogoraca u Savjetodavnom vijeću za zajednice koje je pod pokroviteljstvom predsjednika odnijelo apsolutnu većinu i od moguća dva ima dva predstavnika“, naveo je dalje u izjavi za naš portal.

U kosovskom ustavu iz 2011, koji su većinski srpske sredine bojkotovale, nije bilo popisa crnogorske nacionalnosti. Kako je Vujičić najavio u maju 2019, pozivajući se na odluku kosovske agencije za statistiku, to će se promeniti 2021.

Vujičić u razgovoru za KoSSev podseća na brojke o tome koliko Crnogoraca živi na Kosovu i u Metohiji, tvrdeći i to da su brojevi niži usled „asimiliacije“.

„Prije rata je življelo 27, 028, prema poslednjem popisu. Po UNHCR-u u Srbiju je izbeglo nešto malo preko 8,300, dok je u Crnu Goru izbeglo nešto više od 5,300 i to po podacima koje je imala i radila Crna Gora. Po nekim procjenama, oko 4,000 je izbjeglo u treću zemlju. Dakle, kada sve to odbijete, od 27, 028 imamo neki realan broj preostalih Crnogoraca na Kosovu s tim što se ne smije zanemariti činjenica da nijesmo ustavna kategorija, da Vlada Kosova ne čini ništa da zaštiti i unapredi naš sveukupni položaj pa se ne isključuje da je zarad borbe za goli život, značajan broj pravoslavnih Crnogoraca asimiliran u Srbe dok je takođe ne mali broj Crnogoraca islamske vjeroispovjesti asimiliran u Bošnjake“.

Udruženje, odnosno Unija Crnogoraca na Kosovu, podržali su proteste u Crnoj Gori koji su prethodili izborima i promeni vlasti, a u Gračanici učestvovali su u litijama u znak podrške crnogorskoj mitropoliji.